BioRES - Trening konferenciji
Pozivamo Vas da rezervišete svoje mesto na BioRES - Trening konferenciji "Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim gorivima"  koja će biti održana u subotu 26. Novembra 2016. od...
Međunarodna konferencija „SEE ENERGY – Connect and Supply 2016“
Biomasa – veliki potencijal koji Srbija tek treba da iskoristi Korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji danas je veće nego ranijih godina, ali još puno treba da se radi...
SEE Energy – Connect & Supply 2016
15-16. 11. 2016. Master centar, Hajduk Veljkova 11, Novi Sad, Serbia Dan 1: Utorak 15.11.2016. 09.00 – 10.00 REGISTRACIJA UČESNIKA 10.00 – 10.25 UVODNA REČ: SERBIO,...
REN21 objavio Renewables 2016 Global Status Report
Renewables 2016 Global Status Report možete pogledati i preuzeti u celosti na sledećoj stranici: www.ren21.net/gsr

Umesto mazuta, grejaće nas slama

petak, 24 april 2015 10:04 Pročitano 3732 puta

Beograd -- Srbija bi mazut i druge neekološke energente u toplanama mogla da zameni biomasom i sagorevanjem slame koja ostaje posle žetve na poljoprivrednim površinama.

Potencijal biomase u Srbiji je visok, ali ne postoji ni jedno aktivno energetsko postrojenje koje radi na biomasu iako ima nekoliko projekta kogenerativnih postrojenja i toplana koje se pripremaju da rade koristeći biomasu kao energent.

Srbija raspolaže biomasom od oko 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 64 odsto svih obnovljivih izvora, naveo je Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacija za biomasu Srbije i dodao da je potencijal poljoprivredne biomase procenjen na 1,7 miliona tona, a drvne na 1,5 miliona tona.

 

U Nemačkoj postoji 270 toplana koje kao energent koriste drvo, a jedna, kao energent koristi slamu, koja se sagoreva na ekološki prihvatljiv način, rekao je Helmunt Lamp iz Nemačkog udruženja za biomasu. On je naveo da energetski potencijal te vrste biomase nije dovoljno iskorišćen i da bi se u Nemačkoj sagorevanjem slame u toplanama moglo grejati oko 4,5 miliona ljudi. Lamp je ukazao da Danska od svih evropskih zemalja prednjači u iskorišćenju slame kao energenta, a Nemačka i Danka u korišćenju drvne biomase.

Najviše poljoprivredne biomase se dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, naveo je Milijić.

 Za veće korišćenje biomase, kako je istakao, neophodan razvoj tog tržišta, logističkih centara, sklapanje dugoročnih ugovora o obezbeđenju dovoljnih količina kvalitetne biomase u kontinuitetu, kao i veći prostor za njeno skladištenje.

Postoji dosta proizvođača peleta i drvne sečke , kao i korišćenja drveta kao ogreva, ali je to prilično neefikasno, ukazao je Milijić.

 Preduzeća i toplane u Srbiji, korišćenjem slame kao energenta, mogla ostvariti značajne uštede u troškovima goriva i istovremeno postati konkurentniji na tržištu.

 Drvna biomasa se kod nas najviše koristi u zapadnoj Srbiji i na tom području su već potpisani sporazumi za zamenu mazuta biomasom u pet toplana.

 Nekoliko privatnih preduzeća je zainteresovano za zamenu i ugradnju novih kotlova na sagorevanje slame, a među njima toplana iz Novog Bečeja.

 

 

 

 

 

 

 Izvor: B92

Priredio: 

biores

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške