Ekologija postaje sve unosnije područje o čemu svedoče milijarde evra uloženih u tu oblast i milioni novih radnih mesta. “Zelene tehnologije” čine 2,5 odsto BDP-a Evropske unije, a donele su 3,5 miliona radnih mesta i u stalnom su razvoju, navodi Ekonomski online.  
 
Srbija, sa druge strane, za ekologiju izdvaja svega 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a stručnjaci kažu da je sve ispod 1,5 odsto nedovoljno za investiranje u unapređenje kvaliteta životne sredine. Procenjuje se da će Srbija, koja želi da postane članica EU, u narednih desetak godina morati da uloži oko 10 milijardi evra u ekološke projekte, navodi se u tekstu.
 
Srbiju na ulaganje u oblast ekologije u pregovorima sa EU obavezuje poglavlje 27, koje se bavi pitanjima životne sredine i klimatskih promena. Od ukupnog iznosa pomoći iz pretpristupnih fondova, koju je Srbija u prethodnih petnaest godina dobila od EU, četvrtina je bila namenjena za oblast zaštite životne sredine.
 
U Srbiji je od 2000. godine uloženo skoro 700 miliona evra u ekološke projekte, od čega je korist imalo više od milion građana, kroz bolje snabdevanje čistom vodom i usluge upravljanja otpadom, čistiji vazduh, bezbednije upravljanje opasnim hemikalijama, ali i indirektno, kroz bolje opšte propise u ovoj oblasti.
 
Ispunjavanje strogih direktiva EU o ekologiji povlači i značajne investicije, što predstavlja ekonomski potencijal. Naime, ulaganja u infrastrukturu “zelene tehnologije” i cirkularnu ekonomiju otvara mogućnost za nova radna mesta. Procenjuje se da će Srbiji za ulaganje u oblast zaštite životne sredine u narednih deset godina biti potrebno 10 milijardi evra. Najviše će se ulagati u upravljanje vodama, kako u vodosnabdevanje tako i u tretman otpadnih voda, ali i u sanaciju industrijskih zagađenja i efikasnije upravljanje otpadom, a sredstva će biti obezbeđena kroz razne partnerske projekte i uz pomoć EU. Procenjuje se da će u narednih pet godina, kroz različite grane “zelene ekonomije”, biti otvoreno 150.000 radnih mesta.

Pročitajte ceo tekst na Ekonomski Online