Demonstracija procesa dobijanja drvne biomase: Kamena Gora 15.09.2012.

Proces  dobijanja drvne biomase od ostataka nakon seče šuma, biće demonstriran 15. septembra na obroncima Kamene Gore u opštini Prijepolje. Organizator ove info sesije je UG Resurs centar iz Majdanpeka koji uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Norveške sprovodi projekat ”Izgradnja kapaciteta za osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu - SERBIO”

Učesnici će biti u prilici da vide različite procese dobijanja drvne biomase - od granja i oblica prečnika do 7cm koje inače ostaje u šumi nakon seče i trenutno se u Srbiji retko koriste kao sirovina, od četina - igličastih listova četinara i drugog otpadnog drveta.

Izvođač demonstracionih procesa je Jela star d.o.o iz Prijepolja, inače zvanični distributer Heizomat mašina i opreme za Srbiju.

Nakon demonstracije ovog procesa planirano je i osnivanje Udruženja šumovlasnika opštine Prijepolje, koje za cilj, između ostalog ima i veće iskorščenje drvne biomase u energetske svrhe.

Domaćini info sesije je Centar za održivi razvoj Kamena Gora.

Inspekcija Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja obišla je područja zahvaćena požarima i od štabova za vanredne situacije, vatrogasnih službi i Šumskog gazdinstva „Srbijašuma", prikupila podatke o teritorijama zahvaćenim požarom. Prema objedinjenim podacima inspekcije, na devet lokacija zahvaćenih požarom, izgorelo je ukupno 3.582 hektara šume, žbunastog rastinja, pašnjaka i livada.

Prvi požar izbio je 21. avgusta u opštini Brus na potezu od Banovca do Budilovine, u kom je potpuno izgorelo dva hetara borove šume, a ugašen je 23. avgusta. Isti dan požar je izbio u Aleksandrovcu na lokaciji Koznički most, u kom je gorelo 75 hektara šume lišćara i četinarske šume, a požar je ugašen 26 avgusta, ova teritorija je pošumljavana pre 30 godina, kako bi se sprečila erozija zemljišta. Požari su izbili i 23. avgusta na tri lokacije. Prvi požar izbio je u opštini Brus od Velike grabovice preko grebena Suva rudina, do Krive reke gde je izgorelo 200 hektara mahom četinarske šume. Drugi požar izbio je u opštini Bajina Bašta u Predelu izuzetnih odlika „Zaovine" i „Šargan" Mokra Gora kao i u povezanim teritorijama u Bosni i Hercegovini. Gašenje požara još uvek traje i procenjuje se da je izgorelo 800 hektara četinarske šume, livade i niskog rastinja, teritorija NP Tara nije zahvaćena požarom. Istog dana, požar je izbio u opštini Čajetina na lokalitetu Smiljanski zakosi na Čigoti, na Zlatiboru. U požaru koji je ugašen 26. avgusta izgorelo je oko 1.000 hektara šume bora, hrasta i prizemnog rastinja. Dva požara su izbila 24. avgusta i to: u Zaječaru na lokaciji Vršačka čuka u kom je izgorelo oko 300 hektara listopadne šume, livade i niskog rastinja, kao i u Gornjem Milanovcu od sela Srezojevci prema ataru sela Gornja Gorevnica, u kom je izgorelo 1.000 hektara borove i lišćarske šume. Jedan požar zabeležen je 25. avgusta u Knjaževcu na lokaciji Zubetinac, u kom je izgorelo oko 200 hektara listopadne i četinarske šume. Ista površina je gorela 2008. godine, nakon čega je izvršeno pošumljanje četinarima, dok se bukova šuma obnovila prirodnim putem. Poslednji požar izbio je u opštini Brus na lokaciji Lepenac, gde je izgorelo oko 6 hektara hrasta i bukve.     

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja će nastaviti da prati požarima ugrožene teritorije i sačiniti detaljan izveštaj o stepenu oštećenja prirodnih resursa.

Nemačka firma Entrejd uskoro počinje gradnju postrojenja za biogas u Kraljevu. Predstavnici firme govorili su za nemačku štampu o ovom planu kao obostrano korisnom – i za Entrejd i za Srbiju.

Postrojenje u Kraljevu koštaće oko 12,5 miliona evra, a radiće na otpad iz klanica. „Trećinu sredstava finansiraće Entrejd, a za preostale dve trećine je izrazio spremnost veliki investitor iz Evropske unije“, kaže novi šef Julien Ulig za kelnski Štat ancajger. Nije hteo da otkrije ime „velikog investitora“ dok ugovori ne budu potpisani.

„Ono što radimo koristiće svima“, kaže grof Emanuel Bajsel koji sa Uligom vodi Entrejd. Otvara se 35 radnih mesta – radiće se u tri smene kako bi se dnevno obradilo 170 tona otpada. Uz to, Bajsel podseća da Srbija trenutno nema odgovarajuće postrojenje za skladištenje otpada iz klanica čime se rizikuje da nečiste materije dospeju u podzemne vode.

Radovi počinju ove godine, a pogon će raditi od 2014. godine. Šefovi Entrejda već najavljuju da će ubrzo potom uslediti proširenja pogona za biogas. Snaga planiranog postrojenja za biogas iznosiće 3,4 megavata, a godišnje bi trebalo da se proizvede 27,3 gigavatsati (GWh) struje i 30 gigavatsati toplotne energije.

http://www.dw.de/dw/article/0,,16213578,00.html