Treća po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY - Connect & Supply III  u organizaciji Nacionalne Asocijacije za biomasu – "SERBIO" i GIZ DKTI za cilj ima upoznavanje sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem i umrežavanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije. Tema ovogodišnjeg stručnog događaja je "Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase". 

Datum:        6-7. oktobar 2021.

Mesto :        Hotel  „SHERATON“, Novi Sad

U fokusu konferencije nalaze se sledeće teme:

• pregled stanja u sektoru obnovljivih izvora energije (biomase, biogas): nove perspektive korišćenja, razvoj, realizacija i održivost energetskih projekata;
• inovacije u poslovanju sa biomasom - nove tehnologije i primeri iz prakse;
• smanjenje troškova u prikupljanju biomase- poljoprivredna logistika
• čista energija -zaštita životne sredine;
• daljinsko grejanje obnovljivim izvorima energije
• privredno okruženje: investicije, zakonski okviri, institucionalna i finansijska podrška;
• drvna biomasa i njena upotreba

Posebna pažnja data je B2B sastancima, odnosno povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao razvoj OIE sektora u regionu jugoistočne Evrope i kako bi uspostavili novi poslovni kontakti između velikih kompanija, MSP sektora i lokalnih poljoprivrednih proizvođača. 

Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa dostupnim podsticajima, kreditnim linijama i institucionalnom pomoći za realizaciju investicionih projekata u energetici sa akcentom na analizu resursa, biomase, i njenih ograničavajućih faktora.

Konferencija će okupiti učesnike kompanija iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, jedinica lokalne samouprave, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka.

Konferencija se održava na dva načina:

• Fizičko prisustvo ( uz sve preventivne mere donete odlukom Nacionalnog kriznog štaba)  
• Online putem ZOOM aplikacije i direktnim prenosom na YouTube kanal

Kotizacija je besplatna uz obaveznu i potpunu registraciju putem registracione forme koju možete preuzeti na sledećem linku- registraciona forma. 

Popunjenu formu prosledite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i time ste obezbedili svoje mesto na konferenciji. 

Celokupan program program konferencije- LINK 

Kratak video prilog prethodne SEE ENERGY 2020 konferencije možete pogledati na sledećem linku- https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU

Za sve dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju. 

SERBIO tim 

Kontakt

Prva svetska plutajuća solarna elektrana na visokim nadmorskim visinama - u švajcarskim Alpima

Prva na svetu plutajuća solarna farma na visokim visinama smeštena je poput splava na vrhu Lac des Toules, rezervoara u blizini sela Bourg-Saint-Pierre, u kantonu Valais u blizini švajcarsko-italijanske granice. To je jedinstvena elektrana koju je u decembru 2019. godine postavila kompanija “Romande Energie”, glavni snabdevač električnom energijom u švajcarskoj. „Na ideju smo došli 2012. godine uz kafu“, podseća Guillaume Fuchs, vodeći projektant vetroelektrana i plutajućih solarnih postrojenja u kompaniji “Romande Energie”.

"Razmišljali smo o načinima na koje bismo branama mogli proizvesti više električne energije. Prvo smo razmotrili snagu vetra, ali bilo je previše ograničenja. Pa smo onda razmotrili projekat sa plutajućim solarnim pločama."

• Kako funkcioniše elektrana?

Solarna elektrana u Lac des Toules sastoji se od 1.400 panela, smeštenih na 36 plutajućih konstrukcija od aluminijuma i polietilenske plastike, usidrenih na dnu jezera. Trenutna proizvodnja premašuje 800.000 kilovat sati (kWh) godišnje, što je ekvivalent potrošnje za oko 220 domaćinstava.

Uprkos značajnoj početnoj investiciji od 2,35 miliona CHF (približno 2,6 miliona USD) - više nego što bi koštala slična instalacija na kopnu, zahvaljujući dodatnim troškovima koji se povezuju sa splavovima i sidrima - fotonaponska instalacija na veštačkom jezeru na velikoj nadmorskoj visini ima nekoliko prednosti.

„Atmosfera je malo tanja  zbog čega su UV zraci intenzivniji", objašnjava Fuchs. „Paneli su zapravo efikasniji na niskim temperaturama, a možemo čak i da koristimo svetlost reflektovanu od snega."

Korišćenje dvostranih panela, koji su opremljeni fotonaponskim ćelijama i na prednjoj i na zadnjoj strani, znači da mogu da koriste i svetlost koja se reflektuje od površine vode, što povećava električni prinos.

„U poređenju sa instalacijom istih dimenzija dole u ​​dolini, ovde gore proizvodimo oko 50% više električne energije“, ističe vodeći projektant Guillaume Fuchs.

• Otporna na sneg i led

Počevši sa radom u decembru 2019. godine, solarna elektrana u Alpima uspešno je prebrodila prvu zimu, kaže Fuchs. Problem leda, koji na jezeru može biti debeo i do 60 cm, rešen je pomoću plovaka koji podižu strukturu kad god se površina vode zaledi. Kada se jezero potpuno isprazni krajem marta, platforme se odmaraju na dnu koje je izravnano.

Konstrukcija može da izdrži i do 50 cm snega. Ako su padavine jače, sneg sklizne sa panela čim sunce počne da sija.

Zadnja strana ploče je ono što proizvodi električnu energiju “, objašnjava Fuchs. „Zagreju se, a sneg samo isklizne. Nakon nekoliko testova, došli smo do zaključka da bi nagib od 37 ° na panelima bio dovoljan da se sneg skine, bez ugrožavanja efikasnosti fotonaponskih ćelija. "

• Alpski efekat

Tri faktora se udružuju kako bi ova solarna farma na velikim nadmorskim visinama mogla da proizvede i do 50% više energije od one na niskom položaju: hladne temperature, jači UV zraci i svetlost koja se odbija od okolnog snega. Fotonaponske ćelije su efikasnije u hladnom vremenu, kao što Fuchs ističe.

Soderstrom takođe ističe potencijal ovog izbora mesta za proizvodnju električne energije, posebno zimi: "Na nadmorskoj visini od 1.810 metara ima mnogo manje magle nego niže. A sneg odražava sunčevu svetlost, tako da paneli mogu da iskoriste više energije - fenomen poznat kao efekat albedo “. Upotreba dvostranih modula ovde je vrlo efikasna, jer kada sneg sleti na ploču, svetlost koja se reflektuje sa jedne strane zagreva drugu stranu stvarajući energiju, uzrokujući da sneg klizi.

Ukupni efekat ovog alpskog okruženja je veći energetski prinos, posebno u zimskim mesecima. Bila je to smela, ali pobednička odluka. Soderstrom ističe: "Nema ništa novo ili izuzetno u vezi sa plutajućim solarnim farmama, i postoji mnogo primera širom sveta, ali ovo je prva koja mora da izdrži oštre klimatske uslove alpske zime. I to je dodatak i dokaz švajcarske stručnosti “. Prema podacima SFOE, električna energija iz obnovljivih izvora činila je oko 75% potrošnje električne energije u Švajcarskoj i 62% proizvodnje električne energije u 2019. godini.

Ovaj prvi na svetu projekat privlači veliko interesovanje elektroenergetskih kompanija širom sveta i čak je postao turistička atrakcija u regionu. „U kontaktu smo sa drugim dobavljačima električne energije u Švajcarskoj i Evropi s ciljem izvoza naše tehnologije“, kaže Fuchs. Gradonačelnik Bourg-Saint-Pierre, Gilbert Tornare, dodaje: "Ovde na kraju doline živimo od ono malo prirodnih resursa koje imamo - sunca, vode i vetra. Tako smo ovaj projekat dočekali sa velikim interesovanjem i entuzijazmom. I imamo prilično turista koji dolaze da pogledaju našu plutajuću solarnu farmu. Ovaj projekat je dobar za našu energetsku nezavisnost - ali i za naš ekonomski opstanak u regionu. "

• Budućnost solarne energije

Prva plutajuća solarna instalacija izgrađena je 2007. godine u Japanu, a pratili su je projekti u drugim zemljama, uključujući Francusku, Italiju, Južnu Koreju, Španiju i SAD. Trenutno širom sveta radi više od stotinu plutajućih postrojenja i kapacitet se povećava od 2014. godine.

Paneli se mogu postaviti na sve vrste vodenih površina, od industrijskih (neiskorišćenih rudnika) do otvorenog mora. Najveća svetska instalacija ove vrste sada se nalazi u provinciji Anhui u Kini, dok je najveća u Evropi u Piolencu, na jugu Francuske (sa 47.000 fotonaponskih panela).

Prema rečima investitora u ovom sektoru, plutajuće stanice su zaista budućnost solarne energije jer voda hladi ploče povećavajući njihov prinos. Dalje, ovim se rešava pitanje upotrebe zemljišta jer ne oduzimaju prostor poljoprivredi ili građevinarstvu.

Ova vrsta solarne energije verovatno će se proširiti u mnogim delovima sveta, kažu iz Singapurskog instituta za istraživanje solarne energije i Svetske banke.

Watt d'Or nagrada za 2021. godinu

Solarni projekat Lac des Toules do danas je koštao 2,35 miliona švajcarskih franaka. Trenutno proizvodi 800.000 kWh električne energije godišnje, što je dovoljno za napajanje 220 domaćinstava. Kao priznanje za svoju pionirsku tehnologiju, “Romande Energie” je nagrađen SFOE-om od 2021 Watt d'Or u kategoriji obnovljivih izvora energije. Međutim, trenutna struktura - iako efikasna - i dalje je samo demonstracijski projekat. Kao što Fuchs otkriva, „Romande Energie“ ima mnogo veće planove za budućnost, sa većom i trajnijom konstrukcijom koja će se na istom jezeru izgraditi 2022. godine: „Cilj je proizvodnja 22 miliona kWh godišnje, dovoljno snage za 6.100 domaćinstava.“

Izvor 

https://www.euronews.com/green/2021/05/14/extraordinary-views-from-the-world-s-first-mountainous-solar-farm

https://www.euronews.com/green/2021/06/04/the-high-altitude-solar-farm-floating-to-success

https://houseofswitzerland.org/swissstories/environment/worlds-first-high-altitude-floating-solar-farm-swiss-alps

Prevela: Ivana Kravić

Priredila: Jelena Bunčić

Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO₂ od 55%

AUKCIJE- Iskustvo Danske i Holandije

SERBIO nastavlja da vam predstavlja primere i iskustva dobre prakse jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije- aukcijama. Ovog puta predstavljamo vam iskustvo Danske i Holandije.

DANSKA

Kriterijumi za ocenjivanje aukcijskih šema za OIE

      1. Raznolikost učesnika i društvena prihvatiljivost 

Kao što je takođe primećeno u prvoj studiji slučaja iz 2016. godine, većina kompanija koje učestvuju u aukcijama obalnih vetroparkova imaju veliko iskustvo u izgradnji i radu istih. Ova činjenica, zajedno sa njihovom veličinom, omogućava im da ispune pretkvalifikacione kriterijume koje zahteva Danska energetska agencija.

Iznos ponuda primljen tokom svake energetske aukcije nije lako uporediti zbog različitih karakteristika tendera. Na primer, broj pretkvalifikovanih kompanija povećao se sa 3 u primorskim oblastima na 7 na aukciji Kriegers Flak, iako su preduslovi bili restriktivniji. Tender za više tehnologija 2018. rezultirao je sa 6 pobedničkih projekata od 17 ponuda, dok je 7 od 7 ponuda pobedilo sa projektima na Multi-technološkom tenderu 2019. Pored toga, tender solarnih elektrana za projekte manje od 1 MW dobio je ponude za 21 MW od čega je 19 MW rezultiralo pobedničkim projektima.

Što se tiče obalnih vetroelektrana, „Vattenfall“je pobedio i na aukciji  prioobalnih područja i na Kriegers Flakn aukciji. Pobednici višetehnološkog tendera 2018. bili su „NRGi“, „EuroVind“ i „SE Blue Renevables“ sa projektima za kopnene vetroparkove, dok su „European energy“ i „Better energy“ takođe imali uspešne rezultate sa projektima solarnih elektrana. Pored toga, „Better Energy“ je dominirala solarnim tenderima manjim od 1 MW, jer je matična kompanija većine pobedničkih projekata.

Predstavljen je pravni okvir uspostavljen u Danskoj radi poboljšanja lokalnog prihvatanja, u kojem je moguće pronaći detaljan opis različitih mera koje danska vlada primenjuje da bi postigla ovaj cilj. Ove mere se mogu podeliti u tri različita cilja: 

• šema nadoknade za građane čija se vrednost imovine smanjila zbog postavljanja vetroparka
• šema koristi za zajednicu koja koristi sredstva izvedena iz PSO-tarife za promociju lokalnih projekata obnove prirode ili ugradnju obnovljivih izvora energije u javne zgrade i
• mogućnost suvlasništva, što lokalnim građanima omogućava kupovinu deonica iz projekata vetroelektrana.

    2. Efektivnost aukcija

Svi tenderi su uspešno realizovani, izuzev prvog pokušaja „Rødsanda II“. Ostatak aukcija OIE do sada je realizovan na vreme. U slučaju obalnih područja, produženje roka za povezivanje na mrežu je potrebno zbog neusklađenosti između početne procene uticaja na životnu sredinu i konačnog projekta koji je predstavio „Vattenfall“. Dalja odlaganja mogu se očekivati zbog problema sa dozvolama koje su uzrokovali lokalni protesti zbog lokacije vetrogeneratora u Vesterhav Sid-u. „Vattenfall“ je zatražio trogodišnje produženje roka za priključenje na mrežu, od kraja 2020. do kraja 2023. godine.

   3. Isplativost

Danska vlada promoviše obalne vetroelektrane na aukcijama pojedinačnih predmeta specifičnih za tehnologiju. Ovde cilj nije ukupni najniži trošak po jedinici obnovljive energije u kratkom roku, budući da je do sada priobalna energija vetra imala veće troškove od npr. kopnenih vetroelektrana. Uvođenjem multitehnološkog tendera 2018. godine, danska vlada je prvi put u svojoj istoriji energetske politike zauzela tehnološko-agnostički pristup u pružanju podrške. Ove aukcije tada zapravo biraju projekte s najnižom cenom između različitih tehnologija. Prvi krug tendera za više tehnologija pokazao je snažnu konkurenciju između tehnologija, pobedom i gubitkom ponuda kopnenih vetroparkova i solarnih elektrana.

Na slici ispod prikazan je razvoj nivoa podrške koji je potreban na raznim aukcijama morskih vetroparkova. Nakon visokog nivoa podrške postignutog u „Anholtu“, potreban nivo podrške se značajno smanjio za „Obalna područja“ i „Kriegers Flak“ u poređenju sa prethodnim aukcijama. Većina ovog trenda je sigurno rezultat opšteg smanjenja tehnoloških troškova, ali takođe može biti pod uticajem povećanja konkurencije između različitih aktera zajedno sa poboljšanim dizajnom energetskih aukcija.

Poređenje između udarnih cena postignutih na različitim aukcijama obalnih vetroparkova realizovanim u Danskoj do 2018. godine. Podrška se pruža u obliku klizne premijske tarife i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

Važno je primetiti da postoji razlika od cca. 10 øre / kWh između priobalnih područja i Kriegers Flak-a, iako su njihove konačne ponude predstavljene u razmaku od manje od tri meseca. Ovo je možda uzrokovano fizičkim ili tehnološkim razlikama, koje mogu imati značajan uticaj na ukupne troškove po jedinici proizvedene energije. Pored toga, vetroelektrana „Kriegers Flak“ je skoro dvostruko veća od oba vetroparka u Obalnim oblastima zajedno, što je možda omogućilo nižu cenu za nadmetanje. I na kraju, ali ne najmanje važno, nivo konkurencije bio je veći tokom aukcije Kriegers Flak-a, jer je postojalo sedam pretkvalifikovanih kompanija naspram tri kompanije koje su bile pretkvalifikovane za Obalna područja. Ova činjenica je takođe mogla da doprinese snižavanju cena. Takođe treba napomenuti da tenderi za primorske projekte uključuju mrežnu vezu do kopnene tačke priključenja, dok za Kriegers Flak podvodnu podstanicu obezbeđuje „Energinet“.

Nakon uspešne probne aukcije solarne energije realizovane 2016. godine, dizajnirane su dve nove vrste aukcija obnovljivih izvora energije sa više predmeta: tender za solarne elektrane za projekte snage manje od 1 MW i multitehnološki tender za kopnene vetroparkove, solarnu energiju i priobalne vetroparkove. Na slici ispod prikazan je nivo podrške postignut na svakoj od aukcija. Moguće je videti kako je ponderisani prosek pobedničke fiksne cene sličan između probne aukcije solarne energije (2016) i solarnog tendera za instalisanu snagu manju od 1 MW (2018), uprkos činjenici da je najnoviji realizovan dve godine kasnije . Ograničenje veličine projekata može povećati troškove po jedinici proizvedene energije. Ovu činjenicu potkrepljuju rezultati dobijeni tokom višetehnološkog tendera realizovanog iste godine (2018), u kojem su za solarne pobedničke projekte bili potrebni samo u proseku oko 2,86 øre/kWh. Ovde je, opet, nivo konkurencije možda igrao ulogu, jer je pretplata bila veća na tenderu za više tehnologija nego na aukciji malih solarnih elektrana.

Fokusirajući se na rezultate višetehnološkog tendera 2018, ponderisana prosečna podrška koja je potrebna za pobedničke kopnene vetroelektrane je približno. 2,15 øre/kWh, znatno niže od 2,86 øre/kWh koje zahtevaju pobednički solarni projekti. Pored toga, tender za više tehnologija 2019. predstavio je novi rekord sa samo fiksnom premijom od 1 øre/kWh koju zahteva najjeftiniji kopneni projekat vetroparkova. Sledi 1,48 øre/kWh potrebno za projekte koji kombinuju kopneni vetropark i solarne elektrane sa 1,84 øre/ kWh za solarne projekte i 1,97 øre/kWh za najskuplji projekat kopnene vetroelektrane na tenderu.

Poređenje nivoa podrške postignutih na probnoj aukciji solarne energije, solarnom tenderu za projekte manje od 1 MW i višetehnološkom tenderu 2018/2019. Podrška se pruža u obliku fiksne premije povrh tržišne cene električne energije i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

HOLANDIJA

   1. Procena rezultata aukcije

Da bi se procenila efikasnost SDE+, glavne šeme podrške u Holandiji za podsticanje primene obnovljive energije, u odnosu na njene ciljeve politike, potrebna je jasna i sažeta izjava o tim ciljevima. Za SDE+ postoje dva glavna cilja:

• da podstakne proizvodnju OIE po najnižim mogućim troškovima
• da doprinese holandskom cilju obnovljive energije 2020, udela od 14% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije (Evropska komisija, 2019)

Ovo se prevodi u tri pitanja na koja treba odgovoriti. Prvo, da li je sam instrument efikasan, drugo, da li je budžet bio dovoljno visok da se postigne cilj, i treće, da li je cilj postignut uz najniže moguće troškove?

     2. Efikasnost u postizanju ciljeva

SDE+ je glavno sredstvo holandske vlade za postizanje ciljeva obnovljivih izvora za 2020. godinu. Sa ove tačke gledišta, SDE+  „kasni“, što pokazuje neusklađenost između cilja obnovljivih izvora i stvarne proizvodnje. Slika dole prikazuje kumulativni kapacitet koji se svake godine stavljao na licitaciju, uključujući i kapacitet obalnih vetroparkova, koji se licitira u okviru posebnog budžeta. Do proleća 2019. godine očekuje se izgradnja i podrška za SDE+ oko 25,6 GW kapaciteta OIE. Takođe pokazuje da je oko polovine podržanih kapaciteta solarne energije, sa 12 GW, biomasa je na drugom mestu, sa oko 5 GW kapaciteta, zatim kopneni vetroparkovi sa 4,2 GW, priobalni vetroparkovi sa 3,7 GW i na kraju druge tehnologije OIE poput otpada i geotermalne energije sa oko 1,5GW.

Kumulativni licitirani kapacitet za kraj godine putem SDE+ (uključujući obalne vetroparkove)

Trenutni holandski proizvodni kapacitet od oko 31GW proizvodnog kapaciteta, s 21 GW na fosilnoj osnovi, a 9 GW koji se već može obnavljati, trajno će se promeniti na aukciji od 25,6 GW, koji će na kraju zameniti velike delove fosilnog kapaciteta. Međutim, oni neće biti raspoređeni dovoljno brzo da bi ispunili ciljeve do 2020. godine. Za to postoji dva razloga:

• stopa realizacije na početku SDE+ bila je niska,
• budžet  je povećan prekasno, tako da će značajan deo novih instalacija postati operativan tek oko ili nakon 2020. godine.

Do 2014. godine gotovo 50% obima na aukciji nije realizovano zbog kašnjenja ili kada su banke odbile zajmove jer se ispostavilo da subvencije nisu dovoljne za podršku projektu. Ovo se počelo menjati od 2014. nadalje, kada su sprovedene mere za smanjenje udela nerealizacije. Te mere su uključivale podnošenje studije izvodljivosti i stroža pravila za izdavanje dozvola. (Holandska agencija za preduzetništvo, 2014) To je do sada rezultiralo povećanjem stopa realizacije, koje su za 2012. i 2013. blizu 50%. Od novembra 2019. godine, samo oko 10% projektnih kapaciteta u 2015. godini nije realizovano. Konačna procena efikasnosti uvedenih mera može se izvršiti tek kada se završe svi periodi realizacije, što trenutno još nije slučaj.

Slika dole prikazuje projektovane troškove podrške za svaku godinu SDE+, na osnovu procenjene isplate SDE+ (subvencija programerima projekata). Skupljene su godine sa više od jednog kruga aukcija. Slika pokazuje da su tekući troškovi bili ispod 500 miliona evra godišnje do 2018. Od 2018. nadalje su se godišnji troškovi znatno povećavali, što se poklapa sa prvim instalacijama 2016. godine (kada se budžet SDE+ znatno povećao) koji počinju da proizvode energiju. Očekuje se da će najviši period podrške biti 2021. i 2022. godine kada će sve instalacije iz teških budžetskih godina 2016 - 2019. započeti svoju proizvodnju. Ono što je u osnovi ove projekcije je pretpostavka  pada cena električne energije tokom 2020-ih.

Predviđeni troškovi podrške u okviru SDE+

Čekajući realizaciju najnovijih rundi od 2017. nadalje, može se reći da je SDE+ efikasnost u ranim godinama u najboljem slučaju bila pomešana. Visoke stope nerealizacije i povučena finansijska podrška odložile su primenu novih kapaciteta. To se promenilo obaveznom studijom izvodljivosti od 2014. nadalje, što je dovelo do povećanja stopa realizacije i smanjenja broja projekata kojima je podrška povučena. Od 2015. nadalje SDE+ je uspeo da licitira podrškom za dodatnih 5 GW kapaciteta OIE svake godine. Sve u svemu, SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 2,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi.

     3. Isplativosti

Tokom prvih godina rezultati SDE+ bili su podložni velikim promenama cena. Ovo je prouzrokovano uspostavljanjem SDE+ (manji budžeti, jedan krug godišnje sa redovnim ažuriranjem budžeta) i dostupnošću relativno jeftinih projekata. U godinama u kojima je bilo dostupno puno relativno jeftinih projekata, budžet se u ranoj fazi iscrpljivao. Programeri skupljih projekata dobili su ove informacije putem redovnih ažuriranja budžeta i mogli su da naprave dva izbora: odaberu nižu cenu štrajka ili čekaju još godinu dana. Tokom godina kada su relativno jeftinije opcije zahtevale manje subvencije, programeri relativno visokih projekata mogli su priuštiti da maksimiziraju svoje subvencije. Od 2016. godine nadalje sistem je promenjen uvođenjem dva kruga godišnje i ne obezbeđivanjem redovnog ažuriranja budžeta. Od 2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih plafonskih cena.

2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih krajnjih cena. Projekti u SDE+ nadmeću se međusobno na osnovu ponuđenih cena u €/MWh i nakon toga se biraju. U teoriji, ako je budžet ograničen i konkurencija osigurana, aukcija treba da dovede do cena bliskih stvarnim proizvodnim troškovima. Faktori koji utiču na nivo konkurencije, a samim tim i potencijalno ponuđene cene su, na primer, vreme ponude različitih tehnologija, dostupnost projekata i informacije o preostalom budžetu. Rok za podnošenje ponuda je važan jer ako jeftina tehnologija daje ponude u ranoj fazi i tako troši veliki deo budžeta, i druge tehnologije moraju da daju ponude u ranoj fazi da bi dobile budžet. Redovna ažuriranja budžeta koja je pružao RVO omogućavali su programerima da određuju vreme u zavisnosti od raspoloživog budžeta. RVO je prestao da objavljuje informacije o budžetu koji se koristi između faza u 2016. godini.

Maksimalni nivo podrške SDE+ (prosek po tehnologiji) i ugovoreni kapacitet

Slika iznad daje prosečni nivo podrške za biomasu, solarne elektrane, kopnene vetroparkove i tehnološki neutralnu prosečnu cenu u evro/MWh za sve tehnologije na levoj osi i, kao i ugovoreni obim po tehnologiji u MW na desnoj osi. Cene štrajka izračunavaju se na osnovu podataka RVO. Linije pokazuju kapacitet koji je ugovoren na aukciji u svakom krugu. Nekoliko stvari se ističe kada se pogleda figura. Sve u svemu, postoji jasan trend porasta nabavljenog kapaciteta: povećanje obima odgovara povećanju aukcijskog budžeta. Nizak nivo podrške solarnoj energiji u 2012. godini rezultat je ranog trošenja budžeta, izazvanog velikom količinom relativno jeftinih projekata biomase koji su potrošili budžet i stoga delovali kao tehnologija za određivanje cena. Stoga su samo jeftiniji projekti solarnih elektrana koji su mogli da priušte ponude u prvoj fazi nagrađeni po vrlo niskoj krajnjoj ceni. Dodeljeni kapacitet solarne energije bio je samo 5MW u 2012. Aukcije u proleće 2018. i 2019. delimično su pretplaćene zbog znatno manje ponuda vetroparkova na kopnu i zbog toga je nabavljen manji obim. Razlog za pretplatu je isušivanje projektne podrške za kopnene projekte vetroparkova, što je pak rezultat smanjenja odgovarajućih projekata, protivljenja javnosti novim projektima, kao i nedostatka dozvola koje su date (Viebes, Rezultati SDE+ voorjaarsronde en toezeggingen AO Energie & Klimaat, 2018).

Iz jednog kruga u drugi došlo je do značajnih promena u ceni i količini kapaciteta koju je neka tehnologija uspela da obezbedi. Najčešće objašnjenje za ovo je da različite tehnologije određuju cenu obračuna. Ako određena tehnologija koristi puno budžeta u ranoj fazi, to primorava druge tehnologije da takođe licitiraju po niskim cenama u istoj fazi ili rizikuju da uopšte ne budu nagrađene. Kao što je gore pomenuto, ovo se dogodilo sa biomasom i solarnom energijom 2012. godine, a ponovilo se i sa kopnenim vetroparkovima i biomasom koji je odredio cenu solarne energije u 2015. Obrnuto je bilo 2016. godine kada je učestvovalo samo vrlo malo kopnenih  vetroprojekata i kapaciteta biomase, što je omogućilo programerima solarnih elektrana da sačekaju kasniju fazu da zatraže visoke cene blizu gornje cene. Da bi smanjio ovu vrstu strateškog ponašanja, RVO je prestao da objavljuje privremene rezultate.

Drugi razlog varijacije cena takođe mogu biti promene u gornjoj ceni određene tehnologije, posebno kada se tehnologije licitiraju blizu gornje cene. To se dogodilo za višenamenska postrojenja za fermentaciju CHP biomase kada su plafonske cene smanjene sa 87 €/MWh na 65 €/MWh u proleće 2017. godine (Netherland Enterprise Agency, 2016 & 2017). Drugi razlozi za promenu cena koji nisu povezani sa dizajnom aukcije mogu biti isušivanje podrške projekta zbog problema sa dozvolama i lokalnog zakonodavstva, kao što se dogodilo u slučaju energije kopnenih vetroelektrana u proleće 2018 (Rijksdienst voor Ondernemend Nederland, 2018 i Proka, Hisschemoller, I Loorbach, 2018). Od kraja 2016. godine, solarne elektrane su tehnologija određivanja cena sa samo malim naknadnim smanjenjem nivoa podrške. Generalno, može se reći da je došlo do blagog smanjenja podrške za većinu tehnologija od 2017. godine nadalje, što je uglavnom bilo podstaknuto smanjenjem gornjih cena. Nivoe podrške najčešće određuje jedna tehnologija za određivanje cena, koja tada u velikoj meri utiče na cenu ostalih tehnologija, bilo zato što smanjuju cene skupljih tehnologija ili zato što omogućavaju jeftinijim tehnologijama se da nadmeću do njihove gornje cene.

Sledeća slika prikazuje raspoloživi, traženi i licitirani budžet za svaki krug kao kolone na levoj osi i i prosečnu cenu udara kao liniju na desnoj osi i u evrima/MWh. Sive kolone označavaju raspoloživi budžet, plave kolone ukazuju na traženi budžet, a zelene kolone na aukcije u svakom krugu u milijardama evra. Traženi budžet se takođe može smatrati zamenom za konkurenciju. Generalno, može se reći da što je više aukcija pretplaćena, to je veća konkurencija za raspoloživi budžet, što znači da se mogu očekivati niže cene štrajka. Podrazumieva se i obrnuto, ako je aukcija nedovoljno pretplaćena, manja je konkurencija za budžet, pa se mogu očekivati veće udarne cene. Međutim, nijedan od ovih trendova nije pravilno prikazan u SDE+. To ima dva glavna razloga, prvo, naznačena cena je tehnološki neutralna cena, i drugo, projekti su težili da daju svoje gornje cene i kada su aukcije bile pretplaćene i kada nisu bile pretplaćene. Ovaj efekat se može videti na prolećnoj aukciji 2018. godine, koja je zahtevala samo 5,3 milijardi evra od 6 milijardi raspoloživog budžeta. Međutim, cene kako solarne energije tako, tako i kopnenih vetroparkova nastavile su lagano da padaju, dok je cena biomase porasla. Gornja cena energije vetra smanjena je u svim kategorijama od jeseni 2017. do proleća 2018. godine, dok su cene solarnih postrojenja ostale konstantne. Ovo se poklopilo sa znatno manjim ponudama za kopnene vetroelektrane zbog poteškoća pri podršci projekata, kao što je gore objašnjeno. Na aukciji je prodato samo oko 3,6 milijardi evra od raspoloživog budžeta od 6 milijardi evra. Iako je aukcija od početka bila pretplaćena, holandska vlada je odbila preko milijardu evra kao podršku instalacijama zbog nepotpunih ponuda kao što su nedostatak dozvola.

Evolucija budžeta i indikativna konkurencija u SDE+

Značajniji su rezultati postignuti na „offshore“ aukcijama. Ubrzo nakon što su napravljene promene u aukcijskoj šemi kako bi se omogućile nulte ponude za subvencije, Holandija je primila prve nulte ponude za subvencije na svom tenderu „Hollandse Kust Zuid 2017“. Na tenderu za 2018. sve ponude su bile nulte ponude i menadžeri projekata su se istakli demonstrirajući efikasne strategije o ublažavanju rizika. Sada se čak očekuje da će budući krugovi omogućiti menadžerima da plaćaju prava na koncesiju, tj. da podnose negativne ponude. To bi zahtevalo reviziju Zakona o vetroparkovima na moru (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Ovako niske ponude mogu se objasniti kroz nekoliko faktora:

• Prvo i najvažnije, holandska vlada preuzima neke od projektnih rizika, poput plaćanja mrežnog priključka na prenosne mreže (VindEurope, 2018).
• Izvesnost koju pruža princip „sve na jednom mestu“ za dodelu koncesije, dozvole i mrežne veze takođe je pomogla smanjenju troškova (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).
• Dugoročni raspored aukcija omogućava menadžerima projekata da grade ekonomiju obima.
• Uslovne ponude omogućavaju iskorišćenje prednosti dobijanja više od jedne ponude.
•  Garancije Holandije dobijaju se za svaku instalaciju, pružajući im dodatni prihod i čineći dugoročne ugovore o kupovini električne energije atraktivnijim, koji se mogu koristiti za ublažavanje trgovinskog rizika i održavanje troškova finansiranja na niskom nivou (OffshoreVind.biz, 2019) .
• Na kraju, uslovi na lokaciji su obično odlični, tj. ograničene su dubine vode, velike brzine vetra i blizina obale (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Tokom godina dizajn aukcije SDE+ značajno se promenio u poređenju sa prvim krugovima aukcije, koji su imali 5-9 faza i samo jedan krug. Informacije o preostalom budžetu dovele su do određenog strateškog ponašanja koje je rezultiralo neobično niskim ili visokim rezultatima, kao što je solarna aukcija 2012. i 2014. godine. Usponi i padovi tehnološki neutralne ponderisane udarne cene su prisutni nakon svog rekordnog nivoa 2014. godine, sa blagim opadanjem od 2017. godine nadalje. Generalno se može reći da su se mogla postići samo mala smanjenja podrške za većinu tehnologija, koje su uglavnom vođene smanjenjem gornjih cena. Izuzetak su priobalni vetroparkovi, gde bi se moglo postići značajno smanjenje podrške.

  Zaključak

SDE+ se kontinuirano menjao i unapređivao tokom godina i prevaziđeno je nekoliko izazova. Tu spadaju početne visoke stope nerealizacije projekata do 2014. godine, kojima su se bavile obavezne studije izvodljivosti i strožiji zahtevi za dozvolom. Međutim, konačna efikasnost SDE+ još uvek se ne može proceniti, jer sve godine od 2015. godine još uvek imaju značajan deo projekata koji treba da se realizuju. Snažne fluktuacije cena za cene solarnih fotonaponskih elektrana između 2012. i 2015. godine smanjene su neobjavljivanjem podataka o preostalom budžetu između faza i na taj način smanjenjem strateškog ponašanja. Od 2017. godine cene štrajka i krannje cene počele su polako da padaju za većinu tehnologija zbog smanjenih gornjih cena, što se takođe odražava na prosečno ponderisanu cenu proizvodnje u svim tehnologijama. Holandske aukcije za vetroparkove na moru primile su rekordno niski broj, odnosno nula podržanih ponuda.

SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 25,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi. Nije uspeo da postigne značajna smanjenja podrške, osim kod tendera za vetroparkove koji su specifični za tehnologiju. Naročito se ranijih godina dešavalo da se projekti licitiraju po znatno nižim troškovima da bi uopšte mogli da dobiju podršku. Češće jeftinije tehnologije licitiraju po višim cenama jer je druga, skuplja tehnologija određivala cenu. Sve u svemu može se utvrditi da su gornje cene bile izuzetno važne i relevantne za mali pad cena poslednjih godina.

Planirani remont i razvoj SDE+ prema SDE++ menja ga iz šeme podrške za obnovljive izvore energije u šemu za podršku smanjenju emisije CO2, čiji je cilj uglavnom dostizanje nacionalnih ciljeva emisije gasova staklene bašte, a ne ciljeva obnovljivih izvora. Izbegavanje uvođenja novih industrijskih tehnologija i metodologije poređenja zasnovanih na eurima po toni CO2 predstavlja nekoliko izazova, poput postavljanja tačnih osnovnih iznosa (gornje cene). U tom cilju SDE++ će početi sa radom 2020. godine i može se očekivati da će rasti i biti unapređivan tokom svog životnog veka kao što je to bio SDE+.

Prevela: Ivana Kravić , izvor http://aures2project.eu/

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO", maj 2021.  

Primer dobre prakse- Aukcije u Nemačkoj - Mehanizam podrške obnovljivim izvorima energije

"SERBIO" asocijacija predstavlja Vam primer dobre prakse, ovog puta aukcije kao jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj.  

Prva aukcija za obnovljive izvore energije u Nemačkoj održana je u aprilu 2015. godine kao deo probne aukcije za solarne elektrane. Šema se sastojala od šest aukcijskih rundi do decembra 2016. godine i privukla je veliku pažnju, kao i obim ponuda. 2017. godine uvedene su aukcije za dodelu premija za sve glavne tehnologije OIE. Do novembra 2019. godine u Nemačkoj je održano 38 krugova aukcija OIE ukupne zapremine 16,25 GW. Ovim je Nemačka izabrala drugačiji pristup u poređenju sa nekim drugim zemljama, koje sprovode manje krugova aukcija, ali veće količine po krugu. Veliki broj krugova aukcija ima za cilj da poveća sigurnost planiranja za učesnike i osigura kontinuirani razvoj OIE.
Aukcije obnovljivih izvora u Nemačkoj uglavnom su specifične za tehnologiju. Međutim, takođe su se održali i alternativni formati aukcija kao što su aukcije sa više tehnologija, prekogranične aukcije i inovativne aukcije. Većina obnovljivih krugova aukcija, ukupno 16, ciljale su solarne elektrane, praćenim sa 12 rundi aukcija za vetroelektrane. Pored toga, održana su četiri kruga aukcija biomase, četiri multitehnološke aukcije za vetroparkove i solarne elektrane, kao i dve aukcije za priobalne vetroparkove. Aukcija za solarne elektrane, aukcije sa više tehnologija i vetroparkovi na moru mogu biti u potpunosti nagrađeni. Suprotno tome, neki krugovi aukcija za kopnene vetroparkove i biomasu su bili pretplaćeni. Stoga količina na aukciji za ove tehnologije ne može biti u potpunosti dodeljena.

U sledećim odeljcima ocenjuju se rezultati aukcija. Rezultati završenih aukcijskih rundi upoređuju se sa sledećim ciljevima politike koji su utvrđeni u EEG-u:

• povećani udeli obnovljivih izvora i godišnji dodaci kapaciteta
• stabilan razvoj OIE
• efikasnost troška
• kompatibilnost sa mrežnim sistemom
• održavanje visoke raznolikosti učesnika

Efektivnost

Za procenu efikasnosti aukcija bitna su dva pokazatelja:

• Odnos između obima ponuda i obima na aukciji, da li aukcija privlači dovoljno ponuda da osigura konkurenciju;
• Stopa realizacije uspešnih projekata;                                                             

Sledeći odeljci će analizirati efikasnost aukcija za solarne elektrane, vetroelektrane i biomasu

Solarne elektrane

Da bismo procenili efikasnost nemačkih aukcija za solarne elektrane, prvo ćemo pogledati dodeljeni obim. U svim do sada održanim aukcijama solarnih elektrana, obim ponuda premašio je obim licitacije. Ukupno je 3 GW bilo na aukciji između aprila 2015. i oktobra 2019, dok je obim ponuda akumuliran na 9 GW. Stoga je bilo lako dodeliti predviđene zapremine. Trodupla zapremina takođe ukazuje na to da bi verovatno bilo moguće dodeliti veći obim.
Nivo konkurencije, meren nivoom pretplate (obim ponuda podeljen količinom na aukciji), kretao se od 177% do 477% u aukcijskim krugovima. Čak i kada je obim aukcije povećan za oko 250% u poređenju sa ostalim krugovima u martu 2019. godine, obim ponuda premašio je obim aukcije od 500 MW. Tako je dovoljan broj (i obim) ponuda učestvovao na aukcijama za solarne elektrane kako bi se ispunili planovi proširenja EEG kapaciteta. Sledeći odeljak analizira stope realizacije aukcija solarnih elektrana.
Slika prikazuje stope realizacije aukcija solarnih elektrana od aprila 2015. do juna 2017.

To su aukcijski krugovi sa zatvorenim periodima realizacije i objavljenim stopama realizacije.
Periodi realizacije aukcijskih rundi 2018. i 2019. godine još uvek traju. Kako se mnogi projekti realizuju do kraja pojedinačnih perioda realizacije, preliminarne stope realizacije ne pružaju prikladnu osnovu za izvođenje zaključaka i stoga nisu ovde prikazane. Stope realizacije krugova aukcija solarnih elektrana sa zatvorenim periodima realizacije su vrlo visoke, u rasponu od 90 do 100%. Anketa ponuđača naglašava da, pored efikasnih kazni i pretkvalifikacionih zahteva, mogućnost prenosa prava na podršku snažno doprinosi visokim stopama realizacije. 54% ispitanika je tvrdilo da je iskoristilo mogućnost realizacije projekta u drugoj oblasti. 40% anketiranih izjavilo je da bi bez ove opcije realizacija projekta bila rizična. Drugi razlog za visoke stope realizacije, koji navode ispitanici, su produženi periodi realizacije sa proporcionalnom kaznom. S obzirom na dovoljan obim dodeljenih ponuda u kombinaciji sa visokim stopama realizacije, nemačke solarne aukcije mogu se smatrati efikasnim.

Kopnene vetroelektrane

Prve tri aukcije za kopnene vetroperkove u Nemačkoj zabeležile su veliko učešće. Ovi krugovi aukcija 2017. godine,koji su uključivali preferencijalna pravila za zajednicu energetskih projekata, u proseku su bili pretplaćeni (faktor 2,7). Od tada se smanjio obim ponuda i nivo konkurencije.
Aukcije za vetroelektrane na kopnu - obim i nivo konkurencije, Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Od 2018. nadalje, preferencijalna pravila za energetske projekte koji se sprovode u 2017. godini stavljena su na čekanje. U skladu sa ovom promenom, obim ponude je značajno opao. Stalno smanjenje obima ponuda dovelo je do prve pretplate u maju 2018. Uprkos blagim porastima u avgustu 2018. i februaru 2019. godine, opadanje obima ponuda i konkurencije nastavlja se do danas. Na poslednjoj aukciji u oktobru 2019. godine, moglo se dodeliti samo 30% (204 od 675 MW) raspoloživog obima.

Slika ispod prikazuje poređenje između količine ponude i dodeljene količine energetskih projekata. Snažni efekat koji su preferencijalna pravila za zajednicu energetskih projekata imala na aukcije ponovo postaje vidljiv. 71-88% obima ponuda u 2017. godini i 95-99% dodeljene količine pripisano je projektima koji ispunjavaju kriterijume podobnosti za energetske projekte zajednice. U narednim godinama, odgovarajuće akcije su se smanjile na ispod 20%.
 Udeo energetskih projekata zajednice u obimu ponuda i dodeljenom obimu na aukcijama kopnenih vetroparkova, Izvor: Navigant based on (ZSW, Bosch & Partner, 2019), (BNetzA, 2019b)

Upitno je u kojoj meri osnivači koji su učestvovali i/ili su nagrađeni u aukcijskim krugovima 2017. godine predstavljajući energetske projekte zajednice u strogom smislu.

Kroz posebne akcionarske konstrukcije, veći projektanti su mogli da razviju projekte koji potpadaju pod EEG definiciju energetskih projekata zajednice. Naročito su menadžeri projekata, koji su se specijalizovali za podršku ili zajednički razvoj projekata sa građanima, iskoristili ovu prednost. Dubinska analiza aukcijskog kruga u maju 2017. godine autora dr. Vilera utvrđuje da su za 80% dodeljenih kapaciteta planeri sarađivali sa fizičkim licima kako bi iskoristili preferencijalna pravila. Samo 13% nagrađenih ponuda otišlo je na otvorene energetske projekte u zajednici. Iako su neki menadžeri projekata takođe uključeni u upravljanje tim projektima.

Ukupno je dodeljeno 6,5 GW kopnene snage vetra između maja 2017. i oktobra 2019, dok je na aukciji bilo 8,7 GW. Dakle, trenutno nedostaju ponude koje iznose 2,2 GW. Postoji nekoliko razloga za ovaj jaz:

• Promena sa administrativno postavljenog nivoa, FIT tarifa, na aukcije dovela je do snažnog povećanja kapaciteta u fazi tranzicije starog sistema. U 2017. godini dodato je 5,5 GW kopnene snage vetra. Ovo je za 2,7 GW iznad ciljanog dodatka i verovatno je dovelo do nedostatka sazrelih vetroelektrana koje su sposobne da učestvuju u prvim godinama novog sistema aukcija.
• Nemački projekti vetroparkova se sve više susreću sa tužbama. To ne utiče samo na realizaciju projekata već i na fazu nadmetanja.
• Jaka konkurencija u 2017. godini i povezane niske cene u kombinaciji sa trenutnom situacijom pretplate i odgovarajućim visokim cenama dovode do pregleda realizacije projekata. U mnogim slučajevima je ekonomski atraktivno za ponuđače da plate kaznu zbog nerealizacije svoje ponude dodeljene 2017. godine i uđu u tekuću aukciju sa istim projektom da bi dobili (mnogo) veću cenu.

Trenutno ne postoje mere za suzbijanje sve većeg jaza između predviđenih dodavanja kapaciteta i dodeljenog obima. Ovo bi se moglo promeniti amandmanom EEG-a, koji je predviđen za 2020. Rešavanje razloga zbog kojih nedostaje obim ponuda koji leže van aukcije verovatno je najefikasniji način za povećanje konkurencije na aukcijama kopnenih vetroelektrana.
Aukcije kopnenih vetroparkova - stope realizacije. Izvor: Navigant based on (FA Wind, 2019b)

Slika prikazuje stope realizacije kopnenih aukcija vetroparkova.     

Do sada je realizovan samo manji deo projekata koji su bili uspešni na aukcijama. Za gotovo sve nagrađene projekte period realizacije je još uvek otvoren, pa stoga još uvek nije moguće dati konačnu izjavu o stopama realizacije ovih aukcija. Realizovano je manje od 10% obima dodeljenog u 2017. godini. Ovo je prvenstveno zbog činjenice da energetski projekti imaju 54 meseca za sprovođenje svojih projekata. Kao rezultat, period realizacije energetskih projekata od aukcije u maju 2017. godine otvoren je do novembra 2021. Primena krugova aukcije za 2018. godinu napravila je značajan napredak. 43% obima aukcije iz februara 2018. i 41% obima maja 2018 realizovano je do novembra 2019.

Sledeće tačke rezimiraju ocenu kopnenih aukcija vetroelektrana u pogledu njihove efikasnosti:

• Nestabilan razvoj OIE: Najnoviji dodaci godišnjeg kapaciteta za kopnene vetroparkove iznosili su 5,5 GW u 2017. godini (2,7 GW iznad cilja), 1,8 GW u 2018. godini (1 GW ispod cilja i ispod 400 MW do avgusta 2019. godine). Ove aukcije su dakle promašile cilj stabilnog razvoja i dovoljnih dodataka kapaciteta.
• Nedovoljna konkurencija: Strukturna pretplata od maja 2018. pokazuje da nije bilo moguće privući dovoljnu konkurenciju.
• Stopa realizacije: Efikasnost u smislu realizacije nagrađenih projekata još uvek se ne može proceniti zbog otvorenih perioda realizacije za gotovo sve aukcijske runde. Međutim, postoji rizik da se značajan broj energetskih projekata ne realizuje na osnovu nivoa njihovih ponuda dodeljenih u 2017. Umesto toga, oni mogu da plate kaznu za nerealizaciju svoje dodeljene ponude iz 2017. i ponovo uđu trenutne krugove aukcija da bi postigli više ponude. U mnogim slučajevima ovo je finansijski atraktivnije od realizacije projekta sa dodeljenim nivoom podrške 2017. godine.                                                                                                 

Uzimajući u obzir ove rezultate, nemačke aukcije kopnenih vetroelektrana ne mogu se smatrati efikasnim.

Biomasa

Do novembra 2019. godine u Nemačkoj su se odvijale četiri aukcije za biomasu. Uprkos malom obimu aukcija, sve četiri aukcije su bile pretplaćene. Samo 185 MW od 615 MW je dodeljeno na aukciji, što je 38%. Za razliku od ostalih formata aukcija, postojećim postrojenjima je dozvoljeno da učestvuju na aukciji biomase. Oni daju najveći udeo ponuda na aukciji.
                Aukcije biomase - obim i nivo konkurencije. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Očekuje se da će broj ponuda na sledećim tenderima i dalje rasti kao i da će sve više postojećih postrojenja na biomasu, čija trenutna EEG podrška ističe, tražiti dodatna sredstva. Međutim, u trenutnim okolnostima aukcija biomase ne može se smatrati efikasnom.

Isplativost

Efikasnost troškova (ili statička efikasnost) meri da li se unapred definisani cilj može ispuniti uz najniže moguće ukupne troškove. Da bi aukcije bile isplative, mora postojati dovoljan nivo konkurencije. Generalno, nivo konkurencije se smatra dovoljnim kada obim ponuda premaši obim koji se prodaje na aukciji. Dva dodatna indikatora podržavaju evaluaciju. Prvo, prosečna cena uspešnih ponuda može se uporediti sa gornjom cenom. Drugo, može se uočiti razvoj prosečne cene uspešnih ponuda, takođe u odnosu na cene pre uvođenja aukcija.

Solarne elektrane

Od uvođenja šeme aukcije solarnih elektrana, prosečna cena uspešnih ponuda je znatno pala. Počevši od 9,17 ct/kWh na prvoj aukciji u aprilu 2015. godine, zabeležili smo pad od 47% na 4,9 ct/kWh na poslednjoj aukciji u oktobru 2019. Cene su kontinuirano padale od 2015. do početka 2018. Najniža vrednost svih vremena u Nemačkoj je dostignuta u februaru 2018. godine, sa prosekom od 4,33 ct/kWh. Od tada su cene ponovo blago porasle. Ovaj razvoj događaja je verovatno povezan sa povećanjem obima aukcije koji je rezultat sve češćih aukcijskih rundi od tada. Smanjenje cena u okviru aukcijske šeme može se smatrati nastavkom značajnog smanjenja cena u prošlosti. Smanjenje u okviru aukcijske šeme između 2015. i 2019. godine nije ni veće ni manje u poređenju sa smanjenjem u godinama pre aukcija, već je u skladu sa razvojem.
                                Solarne aukcije - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Sve u svemu, razvoj cena na aukcijama solarnih elektrana može se smatrati uspešnim. Smanjujući cene za polovinu u roku od četiri i po godine, šema aukcije može se smatrati isplativom.

Kopnene vetroelektrane

Visok nivo konkurencije u aukcijskim krugovima 2017. takođe je doveo do naglog pada cena. Od ponderisane prosečne cene uspešnih ponuda od 5,71 ct/kWh u maju 2017. godine, cene su pale na 4,28 ct/kWh u avgustu 2017. godine i 3,82 ct/kWh u novembru 2017. godine.

Aukcije na vetru na kopnu - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Obim ponude je opao u sledećim aukcijskim rundama, a samim tim i nivo konkurencije. U maju 2018. aukcija je prvi put opozvana pretplatom, a od oktobra 2018. svi krugovi aukcija za kopneni vetropark su opozvani. Ova situacija se takođe ogleda u razvoju cena, kao što je gore vidljivo. Posle pada cena u 2017. godini, prosečna cena uspešnih ponuda se neprekidno povećavala, približavajući se gornjoj ceni od avgusta 2018. godine i dostigavši je u avgustu 2019. godine.

Razvoj cena u 2017. godini pokazao je da aukcija vetroparkova na kopnu može biti isplativa. Međutim, uzimajući u obzir pretežne probleme nedostajućeg obima ponuda i njegove efekte na cene tokom poslednjih godina, aukcije kopnenih vetroparkova ne mogu se smatrati isplativim.
Trenutna stagnacija kopnenih vetroelektrana u Nemačkoj je prisutna i zbog problema sa prihvatanjem, kašnjenjima u planiranju korišćenja zemljišta, novih pravila o minimalnoj udaljenosti na državnom nivou i strukturne organizacije tužbi protiv vetro projekata. Pored toga, najavljena promena mehanizma podrške ka aukcijama dovela je do vrhunca u projektovanju vetroparkova i dodavanju kapaciteta na kraju stare šeme administrativne podrške (5,5 GW samo u 2017. godini). To je rezultiralo iscrpljenim cevovodom za projekte vetroelektrana i nedostajući obim ponuda na aukcijama. U kombinaciji sa proširenim stopama realizacije energetskih projekata zajednice u 2017. godini, došlo je do pada u primeni kopnenih vetroelektrana.

Ova situacija naglašava da (dobro osmišljena) šema aukcije nije najbolji pristup da bi se osigurao kontinuirani razvoj OIE, jer aukcija može funkcionisati samo sa dovoljnim obimom ponuda. Činioci poput stabilnog i afirmišućeg regulatornog okvira, prihvatanja među građanima (posebno među lokalnim stanovništvom) i ublažavanja ciklusa procvata i pada kroz regulativu koja gleda u budućnost, presudni su faktori i preduslovi za uspešnu aukcijsku šemu.

Biomasa

Aukcije biomase - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Slika prikazuje nivo cena aukcija biomase. Nedostatak konkurencije je jasno vidljiv, posebno u prva dva kruga aukcija gde se prosečna cena dodeljenih ponuda približila gornjoj ceni. Na trećoj i četvrtoj aukciji prosečna cena uspešnih ponuda je blago opala. Međutim, u svim krugovima aukcije najviša uspešna ponuda bila je jednaka gornjoj ceni. Analize pokazuju da su troškovi proizvodnje električne energije u mnogim postrojenjima na biomasu iznad gornje cene aukcije. Stoga nije iznenađenje da je učešće na aukciji ograničeno. Zbog ograničenog broja aukcija koje su se do sada održale, teška je presuda u pogledu isplativosti aukcijske šeme.

Izvor: http://aures2project.eu/wp-content/uploads/2020/04/AURES_II_case_study_Germany_v3.pdf 

Prevela: Ivana Kravić

Prednosti i mane, primeri dobre prakse i iskustva u drugim zemljama

„SERBIO“ vam predstavlja kratki vodič o prednostima i nedostacima Feed-in tarifa (FIT-a) i aukcija, zasnovan na pregledu literature i odabranim primerima zemalja. Izvor informacija je Energypedia.info, wiki platforma za zajedničku razmenu znanja o obnovljivim izvorima energije, pristupu energiji i temama energetske efikasnosti u zemljama u razvoju. Članak vam u potpunosti prenosimo sa sajta wiki platforme.

“ Na tehnologije obnovljivih izvora energije se uveliko gleda kao na budućnost. One pružaju čistu energiju koristeći neograničene resurse, pomažu u ublažavanju klimatskih promena, povećavaju energetsku nezavisnost zemalja i mogu poboljšati energetsku sigurnost. Međutim, mnoge tehnologije obnovljive energije su relativno nove i još uvek nisu toliko uspostavljene kao „konvencionalne“ tehnologije proizvodnje energije koje sagorevaju fosilna goriva. Odlukom da svoje mehanizme podrške preusmere sa fosilnih goriva ka tehnologijama obnovljivih izvora energije, vlade mogu pomoći u jačanju ovih tehnologija u svojim zemljama.

“Poređenje različitih alata politike za promociju obnovljivih energija”

Postoje dve glavne kategorije mehanizama podrške obnovljivim izvorima energije usredsređene na regulaciju: Instrumenti zasnovani na tarifama i instrumenti zasnovani na količini.

Tarifni instrumenti pružaju ekonomski podsticaj za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Obično se to odvija u obliku subvencija za investiranje ili plaćanja za proizvedenu energiju.

Feed-in tarifa (FIT) je primer instrumenta zasnovanog na tarifama. FIT garantuje fiksnu cenu za obnovljivu energiju koja se pušta u mrežu.

S druge strane, instrumenti zasnovani na količini funkcionišu postavljanjem minimalnih ciljeva za obnovljivu energiju u energetskom miksu i držanjem određenih strana u lancu snabdevanja energijom odgovornim za ove ciljeve. Primer instrumenta koji se zasniva na količini je Obveza kupovine obnovljivih izvora (Renewable Purchase Obligation, RPO) koja „nameće minimalnu kvotu ili udeo proizvodnje obnovljive energije dobavljačima električne energije, a često je dopunjena tržištem obnovljive energije koja omogućava trgovanje sertifikatima o obnovljivoj energiji (RECs)“.

FIT su najrasprostranjeniji mehanizam podrške obnovljivim izvorima energije. Međutim, poslednjih godina mnoge zemlje su počele da primenjuju kombinaciju različitih politika, omogućavajući im da profitiraju od prednosti koje nudi niz različitih politika. Takav splet politika može se opisati kao hibridni instrumenti. Hibridni instrumenti su mehanizmi podrške koji kombinuju aspekte tarifnih i količinskih instrumenata. Aukcije obnovljivih izvora energije (koje se ponekad nazivaju i tenderi) primer su hibridnih instrumenata. Na aukcijama se i cena i količina određuju kroz postupak nadmetanja, pre početka projekta. To omogućava aukcijama da pruže „stabilnu garanciju prihoda menadžerima projekata (slično mehanizmu FIT), istovremeno obezbeđujući da će se ciljevi obnovljive proizvodnje tačno ispuniti (slično RPO-u)“.

Feed-In Tarifa

Definicija

Ulazna tarifa (FIT) pruža proizvođačima energije obnovljivih izvora fiksnu cenu za energiju koju proizvode. FIT se postavlja za svaku tehnologiju pojedinačno i plaća se za određeni broj godina. Ovo povećava stabilnost i omogućava dugoročno planiranje, što podstiče ulaganje u projekte obnovljivih izvora energije. U nekim zemljama FIT se finansira putem računa za električnu energiju, što znači da se troškovi prenose na potrošače. Međutim, u drugim zemljama, gde se povećanje računa za potrošače smatralo neprihvatljivim, državni budžeti su izdvojeni za FIT.

Pregled različitih FIT modela

Bruto FIT: FIT se plaća za svu obnovljivu energiju koja se proizvodi, nezavisno od toga da li se ta energija izvozi u mrežu ili se koristi na licu mesta.

Neto FIT: FIT se plaća samo za obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Iako se FIT ne plaća za proizvedenu električnu energiju koja se koristi na lokaciji, ta energija nadoknađuje troškove računa koji bi obično morali da se plate. Stoga, da bi se utvrdilo da li će bruto FIT ili neto FIT model biti profitabilniji, mora se uporediti cena FIT-a i mrežne maloprodajne cene po jedinici električne energije.

Neto merenje: Trenutna maloprodajna cena plaća se za svu obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Električna energija koja se koristi na lokaciji smanjuje račune za električnu energiju, koji bi se takođe morali platiti po maloprodajnoj ceni. Stoga ovaj model efikasno znači da se za svu obnovljivu energiju koja se generiše plaća trenutna maloprodajna cena.

Neto obračun: Naplate za proizvedenu i utrošenu električnu energiju netiraju se tokom određenog vremenskog perioda. Ovo se može primeniti koristeći bruto FIT ili neto FIT model.

Prednosti i mane

Aukcije

Definicija

Aukcije obnovljivih izvora energije, koje se ponekad nazivaju i „aukcije na zahtev“ ili „aukcije nabavki“ su vrsta mehanizma podrške tehnologijama obnovljivih izvora energije. Aukcije obnovljivih izvora energije u većini slučajeva otvara vlada neke države. Ona će odrediti kapacitet (kW) ili proizvodnju električne energije (kWh) koja je na aukciji, kao i tehnologiju proizvodnje, a ponekad i lokaciju proizvodnje. Nakon toga menadžeri projekata mogu da predaju ponudu na aukciju, navodeći svoj predlog projekta i navodeći cenu po jedinici električne energije po kojoj će moći da realizuju svoj projekat. Tada vlada procenjuje različite ponude, rangirajući ih na osnovu njihove cene i drugih kriterijuma. Zatim se biraju najbolji kandidati i vlada potpisuje ugovor o kupovini električne energije sa uspešnim učesnicima. Aukcije su vrlo fleksibilne i mogu se organizovati na mnogo različitih načina. Da bi aukcija uspela, važno je da se ona prilagodi specifičnim okolnostima zemalja koje zavise od ciljeva koje država želi da postigne na aukciji.

Pregled različitih aukcijskih modela

-          Aukcija zapečaćenih ponuda: Svi učesnici podnose svoj predlog koji sadrži cenu i količinu proizvodnje. Pojedinačni učesnici nisu u mogućnosti da vide predloge jedni drugih. Sve prijave se zatim pregledaju kako bi se potvrdilo da ispunjavaju zacrtane zahteve. Ponude se rangiraju od najniže do najviše prema njihovoj ceni i eventualno drugim dodatnim kriterijumima. Tada se biraju najbolje rangirani projekti jedan po jedan, sve dok broj izabranih projekata ne pokrije obim proizvodnje obnovljive energije koji se prodaje na aukciji.

-          Iterativni postupak / Aukcija silaznog sata: U ovoj vrsti aukcije licitator (u većini slučajeva vlada) objavljuje cenu za novi projekat proizvodnje obnovljive energije. Potom se ucesnici aukcije javljaju i objavljuju količinu proizvodnje koju mogu da ponude za ovu cenu. Aukcionar zatim postupno snižava cenu, što rezultira nižim količinama proizvodnje koje se nude. Ovaj proces se nastavlja sve dok se ponuđena količina proizvodnje ne podudara sa količinom nove obnovljive energije u koju vlada želi da investira. Na ovoj aukciji učesnici poznaju ponude jedni drugih i stoga mogu da prilagode svoje ponude na osnovu konkurencije.

-          Aukcija hibridnog tipa: Ove aukcije se sastoje od kombinacije različitih modela za odabir. Kao primer, Brazil koristi aukciju koja je podeljena u dve faze. Prva faza je aukcija silaznog sata koja se koristi za otkrivanje cene. Druga faza se sastoji od zapečaćenih aukcija koje osiguravaju da učesncii ne mogu da se dogovore o ceni. 

Prednosti i mane 

Poređenje FIT i aukcija

Glavna razlika između FIT i aukcija je mehanizam otkrivanja cena. Cenu FIT utvrđuju kreatori politike, međutim, na aukcijama industrija određuje cenu projekta putem konkurentnog nadmetanja između učesnika. Ako zemlja nema puno iskustva sa postavljanjem cene za određenu tehnologiju obnovljivih izvora energije i nema dovoljno podataka o troškovima, onda su aukcije koristan način otkrivanja stvarnih troškova tehnologije. Međutim, da bi aukcije bile uspešne moraju biti konkurentne. To znači da među menadžerima projekata u zemlji treba da postoji dovoljno interesa za ulaganje u tehnologiju. Aukcija bi trebala biti pretplaćena tako da proizvodni kapacitet koji nude svi učesnici bude veći od potražnje. U situacijama kada se ovi uslovi ne mogu ispuniti, FIT je često bolja opcija. Još jedna stvar koju treba razmotriti je da su aukcije otvorene za sve. Ako sa vladine tačke gledišta postoji poseban interes da se proizvodnja obnovljivih izvora energije usmeri na određeni sektor (na primer poljoprivredni, privatna domaćinstva, industriju itd.), FIT su često bolja politika za ciljanje određene vrste proizvodnje. Aukcije su obično bolje za velike projekte i ustaljene tehnologije. S druge strane, FIT su manje rizične sa stanovišta programera projekata, zbog čega pomažu u podršci malim projektima, kao i tehnologijama u nastajanju.

Širom sveta postoji sve veći trend da se odmakne od modela mehanizama podrške koji nisu fleksibilni. Kako tržište energije postaje sve složenije, tako postaju i energetske politike u mnogim zemljama. Hibridni mehanizmi podrške dobijaju na popularnosti. Često je prednost imati dve različite vrste mehanizama podrške koji se paralelno primenjuju ili čak kombinovanje elemenata različitih politika u jednu. Stoga se FIT i aukcije mogu istovremeno primeniti u jednoj zemlji. U tim slučajevima, uslovi pod kojima se mogu primeniti dva mehanizma podrške moraju biti dobro definisani. Na primer, u mnogim zemljama koje su primenile i FIT i aukcije, FIT su usmerene na male projekte, dok su aukcije ograničene na velike projekatante. Zemlja mora pažljivo odabrati i definisati granice za projekte, odlučujući koji projekti se klasifikuju kao mali. Međutim, postoje i primeri zemalja koje su sprovele politike na potpuno suprotan način (primer: Uganda: Aukcije za mali obim, Danska: Aukcije za nove tehnologije).

Prevela i pripremila: Ivana Kravić

Izvor: https://energypedia.info

Video prilog konferencije možete pogledati klikom na sledeći LINK. - https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU

U organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO” i nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ DKTI i AMBERO Consulting, uz prisustvo domaćih i stranih učesnika, predstavnika različitih nivoa vlasti, stručnjaka iz oblasti energetike, proizvođača, privrednika i korisnika biomase, 01. i 02. oktobra diskutovalo se u Novom Sadu, u “SHERATON” hotelu o zakonskim okvirima, projektima zelene energije, primerima dobre prakse u našoj zemlji i evropskim državama, o potencijalima i mogućnostima veće primene biomase i drugih obnovljivih izvora energije, na Međunarodnoj investicionoj konferenciji “SEE ENERGY- Connnect & Supply II”

S obzirom na COVID-19 situaciju, konferencija je održana u 4 sesije sa maksimalnim brojem od 30 učesnika po sesiji i pridržavanjem svih preventivnih mera bezbednosti (merenje T, obavezno nošenje maski, distanca i dezinfekcija prostora pre i nakon svake sesije). S obzirom na ograničen broj fizički prisutnih, organizator je omogućio i online praćenje i učestvovanje u konferenciji putem ZOOM aplikacije, ali i SERBIO YouTube kanala. Svi zainteresovani koji su propustili prezentacije i diskusije, naknadno mogu pogledati na YouTube kanalu na sledećem linku- LINK

Prvog dana konferencije, učesnike su pozdravili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, g. Velimir Stanojević, rukovodilac GIZ DKTI programa, gđa Milica Vukadinović i predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, gđa Nataša Rubežić.

U uvodnom delu konferencije posvećenom razvoju tržišta, g. Stanojević napomenuo je da moramo voditi računa o pošumljavanju i da naša država poslednjih godina radi puno na davanju podrške i konkretnih podsticaja za sve zainteresovane koji žele da investiraju u OIE investicione projekte.

GIZ DKTI, partner u organizaciji dvodnevnog događaja u izjavi gđe Milice Vukadinović, naglasio je prednost korišćenja biomase, posebno u obliku biogasnog postrojenja na farmama, pogotovo u Vojvodini. Takođe, u sklopu programa konferencije, GIZ DKTI vodio je panel diskusiju pod nazivom „ENERGIJA PRINOSA“. Učesnici u Panelu približili su odgovore na pitanje koje su mogućnosti i koristi, ali i realni potencijali i problemi za korišćenje OIE i proizvodnju biogasa. Fokus je bio na korišćenju stajnjaka, ulozima i koristima koje bi mogli imati, posebno, mali i srednji poljoprivredni proizvodjači, ali i država s obzirom na novi EU Zeleni dogovor.

Diskusiji su prisustvovali rukovodilac Grupe za obnovljive izvore energije, Ministarstva zaštite životne sredine g. Slobodan Cvetković, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dragana Stojiljković kao i predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, g. Radislav Jovanov.

Kompletan intervju sa navedenim učesnicima možete pogledati na RTV YouTube kanalu na sledećem LINKU.

Generalni sponzor konferencije, “Energotehnika Južna Bačka“ kroz prezentacije tokom oba dana predstavili su svoje projekte u oblasti vetroenergije ( vetropark „Kovačica“), solarne energije (fotonaponska elektrana u naselju Sajan), kogeneracija („Kikinda gornje“), projekte u geotermalnoj energiji i druge.

Nakon uvodnih izlaganja i diskusije posvećene razvoju tržišta biomase, učesnici su u poslepodnevnoj sesiji konferencije razgovarali o finansiranju investicionih projekata. Analizu i dostupne kreditne linije i podsticaje predstavila je ERSTE banka, kao i Razvojni i Garancijski fond AP Vojvodine.

Prisutni su imali priliku da se upoznaju sa tehnologijama, uslugama i primerima dobre prakse austrijskih kompanija poput „INNIO JENBACHER GmbH&Co OG“, „Biogest Energie-und Wassertechnik GmbH“, mađarske kompanije „Arundo BioEnergie LLC“, kao i domaćih uspešnih kompanija poput „NS Seme energy“, „CEEFOR doo“ i „Energy Net doo“.

U sklopu konferencije, održani su paralelno i B2B poslovni sastanci kojima je između ostalih prisustvovala i austrijska kompanija „Urbas Maschinenfabrik Ges.m.b.H.”, kao i kompanije iz Republike Češke poput “RPS Ostrava a.s.”, “EKOL spol. s r.o.”, “DAMGAARD Consulting s.r.o.” i “RCCT s.r.o.” Prisutnost međunarodnih kompanija pokazuje već dobro poznatu činjenicu da je tržište Republike Srbije u obnovljim izvorima energije ogromno, ali i nedovoljno iskorišćeno.

Drugi dan konferencije posvećen solarnoj energiji, privukao je mnogobrojne učesnike zainteresovane za investicioni potencijal, zakonodavne okvire, tehnička rešenja i institucionalnu podršku u investicionim projektima u ovoj oblasti.

Aktuelnu temu pred svaku grejnu sezonu, Energetska efikasnost u toplanama Srbije, predstavili su direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, g. Dejan Stojanović,dr ,Milica Vukadinović iz Instituta za nuklearne nauke “Vinča”, kao i g. Petar Vasiljević, stručnjak u oblasti primene biomase u sistemima daljinskog grejanja.

Predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, gđa Nataša Rubežić predstavila je osnovne pokretače javne politike u korist obnovljivih izvora energije, prednosti korišćenja biomase, kao i njene potencijale prvenstveno u Vojvodini.

Učesnici konferencije složni su u oceni da je potrebno permanentno raditi na energetskoj tranziciji ka samoodrživosti, razvoju tržišta obnovljivih izvora energije i njihovoj većoj upotrebi, a sve u cilju ostvarivanja energetske sigurnosti i nezavisnosti i obezbeđivanja zdravije životne sredine.

S obzirom da su ciljevi “SERBIO” asocijacije, između ostalog i predstavljanje i aktivno promovisanje razvoja tržišta i povoljnog poslovnog okruženja za održivi bioenergetski sektor u Srbiji kao i povećanje informisanosti javnosti o mogućnostima upotrebe biomase, organizator je najavio usko specijalizovane radionice i konferencije u narednoj godini koja nas očekuje. Nacionalna asocijacija za biomasu blagovremeno će obavestiti zainteresovane putem svojih medija kanala.

 U skladu sa nacionalnim merama kriznog štaba i merama grada Novog Sada, a u cilju suzbijanja pandemije COVIDA-19 konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply II 2020 biće održana po poslednjim preporučenim preventivnim merama.

Konferencija je podeljena u 4 sesije koje će biti održane u toku dva radna dana, 1. i 2. oktobra poštujuci preventivne mere bezbednosti protiv COVID-19 virusa.

Registracija učesnika vršiće se za svaku sesiju pojedinačno iz razloga što maksimalnan broj učesnika po sesiji je 30. (poslednja doneta mera Kriznog štaba).

Svi učesnici konferencije imaju obavezu nošenja zaštitnih maski, koje je obezbedio organizator, upotrebu dezinfekcionih sredstava i poštovanje socijalne distance od 2m. Dezinfekcija prostora konferencijske i ketering sale vršiće se pre i nakon završetka svake sesije.

Konferencija će biti dostupna i ONLINE svim zaineteresovanim licima koja se registruju na posebnom registracionom formularu, nakon čega će im biti dostavljeno uputstvo samog prijavljivanja i učestvovanja. Online učesnici će takođe biti direktno uključeni u program i imaće mogućnost postavljanja pitanja i diskusije.

U nastavku dostavljamo Vam linkove registracionih formulara:

REGISTRACIJA za lično prisustvo na konferenciji

REGISTRACIJA za online prisustvo na konferenciji

Molimo Vas da Vaše registracione formulare pošaljete na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. mail.

Za sva dodatna pitanja na raspolaganju Vam je koordinator projekta Jelena Bunčić - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i SERBIO tim.

 Društvena odgovornost jedan je od osnovnih principa poslovanja organizatora, briga o zdravlju i bezbednosti svih učesnika konferencije apsolutni su prioritet i u skladu sa tim su preduzete sve neophodne preventivne mere.