Na prvom panelu i u veoma konstruktivnoj diskusiji "Da li su sistemi daljinskog grejanja deo rešenja ili problema?" svoje iskustvo, znanje i bitne informacije nesebično sa prisutnim podelili su pomoćnik ministarke Ministarstva rudarstva i energetike, g. Milan Macura, prof. Elektrotehničkog fakulteta, Katedra za elektroenergetske sisteme, dr. Nikola Rajaković, šef službe za sistemske usluge, proizvodnja energije EPS, g. Aleksandar Latinović, direktor PU "Toplane Srbije", g. Dejan Stojanović i konsultant Sekreterijata Energetske zajednice, Biljana Grbić.
"Ovaj segment je veoma važan i bitan u cilju veće energetske efikasnosti Republike Srbije, naročito u danima koji nam dolaze i ova tema je za dalje razmišljanje i saradnju sa svim eminentnim institucijama.Tema daljinskog grejanja je postavljena visoko na agendi resornog ministarstva", izjavio je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Milan Macura i dodao da su Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni ciljevi povećanja proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenja potrošnje finalne i primarne energije.
„Doneli smo novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i potpuno smo usaglasili regulatorni okvir sa direktivama EU čime smo stvorili uslove za nove investicije. Da bismo ostvarili zacrtane ciljeve potrebno je da obezbedimo 28 milijardi evra kroz sredstva iz pretpristupnih fondova, kredite, zajmove i donacije. Finansiraćemo nove projekte u sistemu daljinskog grejanja, domaćinstvima, javnim ustanova i privredi i već smo počeli sa ulaganjima’’, rekao je Macura.
Pre dvadesetak dana u Kragujevcu je potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, sa direktorom EBRD, i ambasadorom Švajcarske, potpisala memorandume o razumevanju sa deset toplana o uvođenju solarnih panela, toplotnih pumpi, geotermala, biogasa i biomase u sisteme daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava. Vrednost projekta iznosi 40 miliona evra čime će se smanjiti emisije CO2 za oko 25.000 tona godišnje i isporučiti 142 GWh toplotne energije iz OIE’.
Prema njegovim rečima, takođe rade i na projektima izgradnje novih toplana na biomasu pa su prošle godine završili izgradnju toplana u Malom Zvorniku i Priboju, završavaju se radovi u Novom Pazaru i pripremaju procedure za novu toplanu u Majdanpeku. U saradnji sa KfW bankom izgradiće se još četiri nove toplane na biomasu kao i solar-termal postrojenja u Beogradu i Boru.
„U okviru prve faze rehabilitovani su i modernizovani sistemi daljinskog grejanja u 22 toplane u vrednosti od 130 miliona evra. Danas realizujemo petu fazu projekta sa sedam toplana u vrednosti od 32 miliona evra’’, rekao je on i dodao da će se nastaviti dalja ulaganja koja doprinose unapređenju energetske efikasnosti kotlova, smanjenju gubitaka vode i energije, emisije štetnih gasova i troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije.
Na drugom panelu, bilo je reči o “Primeni OIE u sistemima daljinskog grejanja“, gde su učesnici bili: Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, Novosadska toplana, Dejan Jovišević, tehnički direktor “Eko toplana“ Banja Luka, Daniel Berg, direktor projekta „Bolja energija“ USAID, Dr. Andreja Ilić, direktor „Energetika d.o.o“, Kragujevac, Petar Vasiljević, ekspert iz oblasti daljinskog grejanja, koji su predstavili načine kako da se uspostavi energetska efikasnost, i tehnološka nadogradnja u postrojenjima.
Primer dobre prakse
Da je moguće uspešno koristiti biomasu u grejanju, potvrdio je i primer Banja Luke, koja se do 2017. godine grejala na mazut kao jednim od skupljih energenata, da bi iste godine projektom promenila pravac razmišljanja.
"Mi smo uradili uvođenje OIE i Banja Luka je te godine prešla na biomasu, napravljena je jedna velika kotlarnica snage 50 MW na biomasu. Naredne dve godine su urađene dve manje kotlarinice. Sa ukupno 65 MW snage na biomasu mi uspešno grejemo grad", rekao je tehnički direktor "Eko toplana" iz grada Republike Srpske Dejan Jovišević.
USAID, projekat "Bolja energija"
Gospodin Daniel Berg, rukovodilac USAID-og projekta „Bolja Energija“, podsetio je sve prisutne da najveći potencijal za uštedu proizilazi iz potrebe balansa između ponude i potražnje. Po statistici stambene zgrade troše do 50 % energije u Srbiji, dok višespratne zgrade troše čak do 60 % energije. Zbog toga je važno proizvoditi zelenu energiju, a još važnije smanjiti gubitak energije i da na tome moramo svi zajedno da radimo.“ Projekat „Bolja energija“ je petogodišnji projekat kojim USAID nastoji da poboljša energetsku efikasnost u sistemima daljinskog grejanja i stambenim zgradama, kao i da podrži upotrebu obnovljivih izvora energije. Ovi napori imaju za cilj da doprinesu smanjenju potrošnje energije i emisije štetnih gasova, kao i smanjenu zavisnosti Srbije, od fosilnih goriva kroz realizaciju pilot projekta.
U prethodnom periodu su programi proširenja sistema daljinskog grejanja i priključenja postojećih i novoizgrađenih objekata već značajno doprineli rasterećenju elektroenergetskog sistema i smanjili broj objekata koji se greju na električnu energiju putem neefikasnih grejalica i sličnih sistema. Ove aktivnosti je potrebno intenzivirati u narednom periodu.
"Da bi sistemi daljinskog grejanja i dalje predstavljali deo rešenja (a ne deo problema) neophodno je sistematski raditi sa na zameni uvoznih fosilnih goriva (prirodnog gasa, mazuta i uglja) sa obnovljivim izvorima energije koji koriste domaće resurse kao što su solarno termalne tehnologije, geotermalna energija, toplotne pumpe i otpadna industrijska/urbana toplota" , izjavio je Bojan Bogdanović, menadžer ReDEWeB fonda EBRD banke.
Na ovaj način postiže se smanjenje emisija CO2 i zagađenje vazduha, ali ujedno i povećanje sigurnosti isporuke toplotne energije i njena priuštivost za krajnje korisnike. EBRD već intenzivno radi na uvođenju ovih inovativnih tehnologija sa ministarstvima nadležnim za energetiku, lokalnim samoupravama i operaterima daljinskog grejanja u Banja Luci, Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Palama, Pančevu, Paraćinu, Prištini, Sarajevu, Tuzli, Vrbasu, Vršcu i Zenici a sve uz podršku EU, Vlade Austrije i Vlade Švajcarske (SECO).
Panel je privukao mnogobrojne predstavnike toplana, državnih i javnih insitutucija, međunarodnih organizacija kao i predstavnike sektora energetike, privrede i industrije. Održan u okviru dvodnevne međunarodne konferencije SEE ENERGY - Connect & Supply V uz organizaciju EBRD banke i Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, predstavljao je konstruktivnu platformu za razmenu informacija i znanja na kojoj je aktivno učestvovala i publika.
