Foto: INNIO Group / Jenbacher

Kako fabrike mogu same da proizvode struju i toplotu? INNIO Jenbacher na SEE ENERGY 2026

Gasni motori, kogeneracija, velike toplotne pumpe i gasne turbine sve više postaju deo strategije industrijskih kompanija koje žele sigurnije snabdevanje i veću kontrolu troškova energije. Kako odabrati optimalnu kombinaciju tehnologija i kada se isplati proizvoditi energiju neposredno u fabrici? O ovim pitanjima govoriće predstavnici kompanije INNIO Group, proizvođača Jenbacher gasnih motora, na međunarodnoj konferenciji SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, 4. i 5. novembra u Novom Sadu.

Kada fabrika postane proizvođač energije

Za industrijske kompanije energija više nije samo operativni trošak. Cena električne energije i gasa, sigurnost snabdevanja i potreba za smanjenjem emisija sve više utiču na konkurentnost, planiranje proizvodnje i dugoročne investicione odluke.

Zbog toga se sve češće razmatraju rešenja koja omogućavaju da se električna i toplotna energija proizvode ili efikasnije koriste neposredno na mestu potrošnje.

Među njima su gasni motori, gasne turbine, kogeneraciona postrojenja, velike industrijske toplotne pumpe i sistemi za korišćenje otpadne toplote.

Ove tehnologije imaju različite uloge. Gasni motori i turbine omogućavaju upravljivu proizvodnju električne energije, često uz istovremeno korišćenje toplote. Velike toplotne pumpe omogućavaju elektrifikaciju dela industrijskih toplotnih potreba, dok sistemi za povraćaj otpadne toplote smanjuju potrebu za dodatnom proizvodnjom energije.

Ključno pitanje za industriju zato nije koja je tehnologija najbolja sama po sebi, već koja kombinacija tehnologija najbolje odgovara potrebama konkretne fabrike.

INNIO Jenbacher – decentralizovana proizvodnja energije za industriju

INNIO Group je globalni dobavljač decentralizovanih energetskih rešenja, sa sedištem u Minhenu, više od 5.000 zaposlenih i prisustvom u približno 100 zemalja.

Kompanija razvija, proizvodi i servisira energetske sisteme pod brendovima Jenbacher i Waukesha, namenjene industriji, mikromrežama, data centrima, stabilizaciji elektroenergetskih sistema i drugim primenama koje zahtevaju pouzdanu i fleksibilnu proizvodnju energije.

Jenbacher gasni motori koriste se za proizvodnju električne energije i u kogeneracionim postrojenjima, gde se toplota nastala tokom rada motora koristi za potrebe industrijskih procesa, grejanja ili pripreme tople vode.

Portfolio obuhvata motore različitih snaga, od približno 250 kW do više od 10 MW po jedinici, čime se omogućava primena u različitim industrijskim i energetskim sistemima.

Jedna od važnih karakteristika Jenbacher tehnologija jeste mogućnost korišćenja različitih gasovitih goriva, uključujući prirodni gas, biogas, biometan i određene industrijske gasove. INNIO razvija i rešenja koja omogućavaju korišćenje vodonika, u zavisnosti od tipa motora i njegove konfiguracije.

Pored same opreme, kompanija pruža usluge održavanja, modernizacije i digitalnog nadzora, sa ciljem pouzdanog rada postrojenja tokom njegovog životnog ciklusa.

Kogeneracija: Kada jedno gorivo obezbeđuje i struju i toplotu

Za fabrike koje imaju istovremenu potrebu za električnom energijom i toplotom, kogeneracija može predstavljati posebno interesantno rešenje.

Umesto odvojene kupovine električne energije iz mreže i proizvodnje toplote u kotlarnici, kogeneraciono postrojenje omogućava da se oba oblika energije proizvode u jednom sistemu.

Gasni motor pokreće generator koji proizvodi električnu energiju, dok se toplota iz izduvnih gasova i rashladnih sistema motora prikuplja i koristi za potrebe korisnika.

U zavisnosti od konfiguracije postrojenja i mogućnosti korišćenja proizvedene toplote, ukupna efikasnost kogeneracionog sistema može dostići približno 90%.

Takav pristup može biti značajan za prehrambenu, hemijsku, farmaceutsku i druge industrije koje tokom velikog dela godine imaju kontinuirane potrebe za električnom energijom i toplotom.

Međutim, kogeneracija nije univerzalno rešenje za svaku fabriku.

Njena ekonomska opravdanost zavisi od odnosa cena električne energije i goriva, broja radnih sati, potreba za toplotom, investicionih troškova i mogućnosti da se proizvedena energija efikasno iskoristi.

Zato izbor tehnologije mora da počne analizom stvarnog profila potrošnje, a ne samo poređenjem instalisanih snaga različitih uređaja.

Biogas i industrijski nusproizvodi kao energetski resurs

Posebna oblast primene Jenbacher tehnologija jeste proizvodnja energije iz biogasa i drugih alternativnih gasovitih goriva.

Biogas se može dobiti anaerobnom digestijom organskog materijala, uključujući ostatke iz prehrambene industrije, poljoprivrede i tretmana otpadnih voda.

Umesto da se takvi tokovi posmatraju isključivo kao otpad, moguće je razmatrati njihovo korišćenje za proizvodnju električne i toplotne energije.

Jenbacher motori koriste se u međunarodnim projektima koji obuhvataju biogasna postrojenja, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje deponijskog gasa i druge primene u kojima se gasovita goriva mogu energetski valorizovati.

Za Srbiju, sa značajnim poljoprivrednim i prehrambenim sektorom, ovo je posebno relevantna tema.

Industrijske kompanije koje raspolažu organskim nusproizvodima ili imaju postrojenja za tretman otpadnih voda mogu razmatrati modele u kojima se deo energetskih potreba zadovoljava korišćenjem sopstvenih resursa.

Pri tome su od presudnog značaja količina i sastav sirovina, stabilnost proizvodnje biogasa, potrebe za električnom energijom i toplotom, kao i način upravljanja ostatkom nakon digestije.

Gasni motori, solarne elektrane i baterije – kako ih povezati?

Industrijski energetski sistemi postaju sve složeniji. Sve više kompanija razmatra ulaganja u sopstvene solarne elektrane, baterijska skladišta i sisteme za upravljanje energijom. Solarna elektrana može da smanji količinu električne energije koja se preuzima iz mreže, ali njena proizvodnja zavisi od sunčevog zračenja.

Baterijska skladišta omogućavaju pomeranje dela potrošnje kroz vreme, upravljanje kratkoročnim viškovima energije i, u odgovarajućim konfiguracijama, smanjenje vršnih opterećenja.

Gasni motori mogu da dopune ovakav sistem obezbeđivanjem upravljive proizvodnje električne energije kada solarna proizvodnja nije dovoljna ili kada je potrebna dodatna fleksibilnost.

Posebno su interesantni sistemi u kojima gasni motor istovremeno zadovoljava potrebe za električnom energijom i toplotom, dok solarna elektrana i baterija doprinose optimizaciji električnog bilansa.

Ipak, takva kombinacija nije automatski najisplativija za svakog korisnika. Potrebno je uskladiti rad različitih izvora sa potrebama proizvodnje, cenama energenata i tehničkim uslovima priključenja na mrežu.

Budućnost industrijske energetike zato nije u jednoj tehnologiji, već u pravilnom povezivanju više tehnologija u funkcionalan i ekonomski opravdan sistem.

Elektrifikacija industrije i sopstvena proizvodnja energije – dva povezana procesa

Energetska tranzicija industrije često se opisuje kroz elektrifikaciju, ali taj pojam ne obuhvata sve promene koje se odvijaju u fabričkim energetskim sistemima.

Elektrifikacija podrazumeva zamenu procesa koji koriste fosilna goriva tehnologijama koje koriste električnu energiju. Primer su velike industrijske toplotne pumpe, koje mogu koristiti električnu energiju i raspoloživu otpadnu toplotu za zadovoljavanje dela potreba za grejanjem i tehnološkom toplotom.

Sa druge strane, gasni motori i gasne turbine omogućavaju sopstvenu, upravljivu proizvodnju električne energije, često uz istovremenu proizvodnju korisne toplote.

Ove tehnologije mogu imati komplementarne uloge u industrijskom energetskom sistemu.

Za fabriku koja planira modernizaciju energetike, važno je sagledati i mogućnosti elektrifikacije i mogućnosti efikasnije proizvodnje energije, kao i njihov uticaj na troškove, emisije i sigurnost snabdevanja.

SEE ENERGY 2026: THE ELECTRIC FACTORY – kako odabrati pravi energetski sistem za fabriku?

Upravo ovim pitanjima biće posvećen panel „THE ELECTRIC FACTORY – KAKO KOMBINOVATI GASNE MOTORE, TURBINE I TOPLOTNE PUMPE U INDUSTRIJI?“, koji će biti održan prvog dana konferencije SEE ENERGY 2026.

Panel će okupiti predstavnike kompanija INNIO Jenbacher, Siemens Energy, Wärtsilä i LG Electronics, čije tehnologije obuhvataju gasne motore, gasne turbine, kogeneraciju, velike toplotne pumpe i korišćenje otpadne toplote.

Kompaniju INNIO predstavljaće Teki Suajibi, koji će učestvovati u stručnoj diskusiji o ulozi gasnih motora u industrijskoj proizvodnji energije, kogeneraciji i fleksibilnim energetskim sistemima.

U fokusu panela biće konkretna pitanja koja se postavljaju prilikom planiranja energetskih investicija:

• Kada je za industrijskog korisnika optimalno rešenje gasni motor, a kada gasna turbina ili velika toplotna pumpa?

• Kako odrediti potreban kapacitet za proizvodnju električne energije i toplote?

• U kojim uslovima kogeneracija donosi najveće koristi?

• Kako iskoristiti otpadnu toplotu i smanjiti potrošnju primarne energije?

• Kako povezati upravljive izvore proizvodnje sa solarnim elektranama i baterijskim skladištima?

• Kako obezbediti sigurnost snabdevanja i predvidivost energetskih troškova?

• Koji parametri najviše utiču na ekonomsku opravdanost investicije?

Cilj diskusije je da industrijskim kompanijama približi mogućnosti različitih tehnologija i pomogne im da sagledaju kako se one mogu kombinovati prema stvarnim potrebama proizvodnog procesa.

SEE ENERGY 2026 – industrija u centru energetske tranzicije

Sedmo izdanje međunarodne konferencije i izložbe energetskih tehnologija SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, biće održano 4. i 5. novembra 2026. godine u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu.

Ovogodišnji događaj okuplja industrijske kompanije, energetske stručnjake, investitore, proizvođače opreme, developere projekata, operatore i finansijske institucije.

Program je usmeren na pitanje kako industrija može u narednim godinama da obezbedi povoljniju, sigurniju i čistiju energiju, kroz sopstvenu proizvodnju, efikasnije korišćenje resursa, obnovljive izvore i odgovarajuće modele finansiranja.

Pored panela o industrijskoj proizvodnji električne i toplotne energije, teme obuhvataju pametno upravljanje energijom, energiju iz otpada, solarne elektrane, baterijska skladišta, aktivne kupce i finansiranje energetskih investicija.

Događaj obuhvata i izložbu energetskih tehnologija i organizovane B2B susrete, namenjene povezivanju industrijskih potreba sa konkretnim tehnološkim i investicionim rešenjima.

Učešće kompanije INNIO Jenbacher donosi važnu perspektivu u razgovor o tome kako industrija može da razvija pouzdanije, fleksibilnije i efikasnije energetske sisteme, koristeći tehnologije prilagođene sopstvenim proizvodnim potrebama.

SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY

4–5. novembar 2026. | Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad

Međunarodna konferencija | Izložba energetskih tehnologija | B2B susreti

Informacije i registracija: https://events-serbio.rs/

Da li Srbija može svu količinu električne energije koju proizvede iz termoelektrana, korišćenjem uglja, da zameni energijom proizvedenom iz bio obnovljivih izvora energije?

Rafael Fitz, izvršni direktor WABIO Technologie GmbH kompanije, učestvovaće na panelu "Cirkularna ekonomija" koji će se održati 13. oktobra u Novom Sadu, u okviru dvodnedne SEE ENERGY međunarodne konferencije na temu "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji" (13-14. oktobar, hotel "Sheraton")  - PROGRAM

30+ godina biotehnološkog istraživanja i razvoja pretvarajući organski otpad u biogas

"Srbija godišnje proizvede oko 28 000 GWh električne energije iz termo elektrana na ugalj. Svake godine na oko 5 000 000 Ha poljoprivredne zemlje u Srbiji ostaje oko 25 000 000 t otpadne biomase. Ako se sakupi samo 60% od raspoložive biomase, tj. 15 000 000 t, Wabio tehnologijom biogasa moguće je proizvesti 44 528 GWh, termičke energije, ili oko 60% električne energije 26,716. GWh. Proizvodna cena 1 kWh iznosila bi oko 0,045 – 0,05 evra, računajući cenu 1 t biomase 30 evra. U računicu nismo uzeli ni industrijski organski ni komunalni organski  ni farmerski organski otpad. Odgovor na postavljeno pitanje je da! Srbija godišnje može da, Wabio tehnologijom biogasa, proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni" - izjavio je Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding u Srbiji, takođe jedan od panelista na konferenciji.

Prisustvo na konferenciji je besplatno uz obaveznu registraciju putem sledećeg linka - LINK 

Treća po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY - Connect & Supply III  u organizaciji Nacionalne Asocijacije za biomasu – "SERBIO" i GIZ DKTI za cilj ima upoznavanje sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem i umrežavanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije. Tema ovogodišnjeg stručnog događaja je "Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase". 

Datum:        6-7. oktobar 2021.

Mesto :        Hotel  „SHERATON“, Novi Sad

U fokusu konferencije nalaze se sledeće teme:

• pregled stanja u sektoru obnovljivih izvora energije (biomase, biogas): nove perspektive korišćenja, razvoj, realizacija i održivost energetskih projekata;
• inovacije u poslovanju sa biomasom - nove tehnologije i primeri iz prakse;
• smanjenje troškova u prikupljanju biomase- poljoprivredna logistika
• čista energija -zaštita životne sredine;
• daljinsko grejanje obnovljivim izvorima energije
• privredno okruženje: investicije, zakonski okviri, institucionalna i finansijska podrška;
• drvna biomasa i njena upotreba

Posebna pažnja data je B2B sastancima, odnosno povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao razvoj OIE sektora u regionu jugoistočne Evrope i kako bi uspostavili novi poslovni kontakti između velikih kompanija, MSP sektora i lokalnih poljoprivrednih proizvođača. 

Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa dostupnim podsticajima, kreditnim linijama i institucionalnom pomoći za realizaciju investicionih projekata u energetici sa akcentom na analizu resursa, biomase, i njenih ograničavajućih faktora.

Konferencija će okupiti učesnike kompanija iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, jedinica lokalne samouprave, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka.

Konferencija se održava na dva načina:

• Fizičko prisustvo ( uz sve preventivne mere donete odlukom Nacionalnog kriznog štaba)  
• Online putem ZOOM aplikacije i direktnim prenosom na YouTube kanal

Kotizacija je besplatna uz obaveznu i potpunu registraciju putem registracione forme koju možete preuzeti na sledećem linku- registraciona forma. 

Popunjenu formu prosledite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i time ste obezbedili svoje mesto na konferenciji. 

Celokupan program program konferencije- LINK 

Kratak video prilog prethodne SEE ENERGY 2020 konferencije možete pogledati na sledećem linku- https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU

Za sve dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju. 

SERBIO tim 

Kontakt

Izgradnja nove “Toplane” na drvnu sečku najbolje je rešenje za Grad i građane u datim okolnostima, poručio je zamenik gradonačelnika Srđan Amidžić.

Izborom strateškog partnera za gradnju Toplane, u Gradskoj upravi se nadaju da će jednom zauvek rešiti problem sa ovim komunalnim preduzećem i grejanjem stanovnika.

Suština je, naglašava on, da se napravi pravi sistem gde će se dug početi smanjivati, a sa novim preduzećem na drvnu sečku, Banjaluka planira godišnje uštede od osam miliona maraka. Računa se da će najvećem gradu Srpske trebati oko 80.000 tona drvne sečke. Republika Srpska nema ni jedan drugi energent, kao što su gas i termalne vode, tako je logično da se okreću drvetu, koji se nalazi u lokalu.

Kaže da su već razgovarali sa 'Šumama Srpske' i drugim dobavljačima i rezervisali potrebne količine sečke, tako da ovaj energent, uverava, neće biti problem.

Podsetimo, izgradnja Toplane na biomasu u Prijedoru koštala je oko 8,6 miliona evra. Ovo postrojenje godišnje troši 30.000 kubika drvene mase, što je tri puta manje od planiranog utroška u Banjaluci.

Prema ovoj gruboj računici, izgradnja slične Toplane u gradu na Vrbasu koštala bi oko 20 miliona evra. Partner koji bude ulagao novac biće vlasnik 51 odsto kapitala.

Prijedor godišnje za biomasu troši dva miliona KM, umesto ranijih 5,5 miliona za mazut.

Stara Toplana mora proći proces restrukturiranja, a za sve kredite postoji garancija Grada. Cilj je da se dug od 85 miliona KM počne smanjivati, a ne da se iz godine u godinu povećava, podsetio je Amidžić.

Izovr: blic.rs