Video prilog i kratak osvrt na završenu SEE ENERGY 2021 konferenciju



 Gradient Upcoming Events Facebook Cover Poster Banner Landscape 820 360 px 3 min

Snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora i prelazak na zelene energente sve više dobija na značaju, a naročito za vreme energetske krize u Evropi. Suočavanje sa visokim cenama nafte, struje i gasa za posledicu ima sve negativniji uticaj na građane i privredu u Evropskoj uniji.  Na sastanku Evropskog saveta održanog  24. i 25. marta ove godine, saopšteno je da će države članice zajedno sa Evropskom komisijom raditi na zajedničkoj kupovini gasa, vodonika i tečnog prirodnog gasa. 

Region Zapadnog Balkana istovremeno prolazi kroz energetsku krizu i zajednički pristup omogućava lakše finansiranje zelene energije i napuštanje upotrebe uglja, izjavio je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Dirk Bušle. 

Peta po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply na temu "Zapadni Balkan u susret novim energetskim izazovima" biće održana 12. i 13. oktobra ove godine u hotelu "Sheraton", Novi Sad. 

Organizatori, Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" i Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD sa podrškom nemačke organizacije GIZ tokom dvodnevnog događaja predstaviće stanje, trenutne izazove, te buduće projekte i potencijalna rešenja u budućoj energetskoj tranziciji celog regiona Zapadnog Balkana. 

Preko 40 energetskih stručnjaka, predstavnika investitora, privrede i najvažnijih državnih institucija iz Srbije, Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Slovenije i dr., pričaće o najaktuelnijoj trenutno temi - regionalnoj energetskoj situaciji, cenama nafte, gasa i struje i budućim izazovima, predstavljanju rešenja, tehnologija i izvora finansiranja. 

Austrija je ovogodišnji zemlja partner konferencije i pored austrijskih predstavnika opreme i usluge, događaju će prisustvovati predstavnici kompanija iz Nemačke i Italije. S obzirom na aktuelnost teme, zainteresovanost je velika, te su i teme konferencije raspoređene u dva dana u svim konferencijskim salama hotela "Sheraton" u Novom Sadu.  

 Daljinsko grejanje, solarna energija, cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom, elektromobilnost 

Projektovanje, tehnologija, finansiranje 

Teme su namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi, domaćinstvima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, a partneri pored EBRD-a su i GIZ, Ministarstvo energetike i rudarstva, Energetska zajednica, Poslovno udruženje Toplane Srbije, Privredna komora Srbije, regionalne asocijacije i udruženja. 

Kotizacija za prisustvo na konferenciji je besplatna, a kompanije koje žele da predstave svoje usluge i tehnologije, svoje predloge tema i radove mogu poslati menadžeru projekta, Jeleni Bunčić na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 Untitled design 9

Kako smanjiti upotrebu fosilnih goriva? - Međunarodna konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase", 23. februar Novi Sad

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora I to do 2030. godine.

Međunarodna investiciona konferencija u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI, koja je nedavno održana u hotelu “Sheraton” bavila se konkretnim odgovorima na sve učestalija pitanja kako proizvesti i uštedeti električnu i toplotnu energiju upotrebom solarnih panela i/ili kotlova i postrojenja na biomasu, poljoprivrednu i drvnu.

Teme su bile namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi i domaćinstvima, a poseban panel organizovan je za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave.

Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti

Upravo na ovom panelu čiji naziv je “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnji toplotne energije iz biomase. Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije i energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost I bezbednost I pristupačnost.

Naglasila da je Kancelarija izradila “Operativni priručnik” koji ima svoje web izdanje na srpskom i engleskom jeziku. Cilj ovog priručnika je:

  • Da pomogne Kancelariji I lokalnim samoupravama da dostignu ciljeve programa
  • Utvrđuje jasne procedure sprovođenja programa, obaveze Kancelarije i obaveze lokalnih samouprava
  • Promoviše transparentnost u procedurama, posebno u postupku javne nabavke, finansijskih procedura, izveštavanja, monitoringa I evaluacije
  • Utvrđuje metodologiju izrade energetskih elaborata, projektno-tehničke dokumentacije.

Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, i izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na prethodni. Ne treba zanemariti ni automatizovan rad kompletnog sistema grajanja kao I merenje potrošnje utrošene energije što omogućava kontrolisanje I upravljanje sistemom grejanja na lak i efikasan način uz minimalno učešće radne snage, ali i nova radna mesta odnosno upošljavanje lokalnog stanovništa.

Untitled design 10

Do sada je izvedeno 12 samostalnih kotlarnica na sečku i pelet u Arilju, Vranju, Despotovcu, Kladovu, Loznici, Majdanpeku, Mionici, Osečini, Svilajncu, Surdulici i Priboju. Za ove namene utrošeno je oko tri milijarde dinara. U 81 kotlarnicu - biomasa pelet u objekte javne namene – škole, domove zdravlja, centre socijalne zaštite uloženo je približno 11 milijardi dinara.

Prednosti i mane upotrebe šumske biomase

U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019. Slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.

Prema Stojanovićevim rečima, u periodu od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.

Stojanović je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. Sem toga, neophodno je povećanje broja priključenih na daljinski sistem grejanja i to od 0,5 – 0,8 odsto godišnje kao i smanjenje specifične potrošnje.

Neophodno je i:

  • Unapređenje komunikacija sa kupcima u cilju uvođenja OIE i primene mera EE.
  • Puna primena donetih sektorskih Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 40 od 22. aprila 2021.).

Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase „spaljena“ u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.

Untitled design 11

Višestruko “unovčavanje” zeleno bio otpada

"Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu", tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Blokčejn je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna, sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom i na taj način se formira lanac (eng. Chain).

Pešić je govoreći o ovoj temi predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju I kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim „unovčavanjem”na tržištu energije I organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.

Zahvaljujući ovom Projektu doprinosi se  ostvarenju nacionalnih ciljeva, počev od smanjenja globalnog zagrevanja, koji doprinose klimatskim promenama i obavezama koje je Srbija preuzela po međunarodnim konvencijam do očuvanja zemljišnog fonda, odnosno mere očuvanja zemljišnih resursa, kao slabo obnovljive kategorije. Takođe tu je i nacionalni cilj smanjenja siromaštva, kroz programe socialnog zapošljavanja, rodne ravnopravnosti i smanjenja broja nezaposlenih lica.

Kako je Pešić naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. Imajući u vidu veličinu ciljnih grupa i predviđene ekonomske koristi, očekuje se omasovljenje projektnih aktivnosti i uključivanje i drugih pravnih i fizičkih lica u realizaciju projekta, što je novina u dosadašnjim pristupima u ovoj oblasti. To uključivanje subjekata, pravnih i fizičkih lica i šire društvene zajednice kroz vrednosni model na bazi „vaučera-kartice“ omogućilo bi kontinuirano upravljanje Fondom i održivošću Projekta. To bi bio model koji bi u Srbiji rešavao deo nagomilanih problema u ekologiji, socio-ekonomski potpomogao rešavanju tih problema, a sve u jačanju ekonomije i ekonomskih kapaciteta - u ovom slučaju cirkularne ekonomije, kao potpuno nove grane koja je kod nas tek u začetku.

Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja I finansija

Projekat EBRD ReDEWeb “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za OIE u sistemima daljinske energetikeu okviru EBRD. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je Potpisana 10. novembra 2020. godine od strane zemalja Zapadnog Balkana.

Sofijska deklaracija zasnovana je na 5 stubova:

  • Klima, energija, mobilnost
  • Cirkularna ekonomija ekonomija
  • Smanjenje zagađenja
  • Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane
  • Biodiverzitet

Kao podrška realizaciji prva tri cilja  namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.

Konkretno govoreći o ovoj temi, Bogdanović je naveo okvirne cene toplotne energije uključujući sve troškove životnog ciklusa:

Fosilna goriva:

  • Prirodni gas – kotao –preko 50 €/MWh

Obnovljivi izvori toplotne energije:

  • Solar termal – između 22 i 40 €/MWh.
  • Nakon otplate investicije - 2 €/MWh
  • Toplotne pumpe (bez geotermalne energije visoke temperature) - između 25 i 35 €/MWh
  • Toplota energija iz spalionice otpada – do 30 €/MWh
  • Biomasa – 30 - 35 €/MWh
  • Geotermalna energija – u zavisnosti od temperature, izdašnosti i udaljenosti.
  • Otpadna toplota (data centri, industrija, rafinerije ...) - u zavisnosti od uslova.

Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije - Jelena Ilić iz Viessmann-a,  kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske) - Đuro Đaković doo, direktor Zdravko Stipetić, a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana”  rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar - termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.

Piše: Jasna Bajšanski, Agroportal; Jelena Bunčić, "SERBIO" 

Untitled Photo Book 11 8.5 in 10

Izveštaj sa SERBIO konferencije, 23.02., Novi Sad

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO” u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ DKTI, organizovala je 4. po redu međunarodnu investicionu i praktičnu konferenciju pod nazivom “Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase”, održanu 23. februara 2022. godine u hotelu “Sheraton” u Novom Sadu.

Cilj jednodnevnog skupa je bilo upoznavanje javnosti i svih zainteresovanih lica sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem u domenu solarne i energije biomase, predstavnicima tehnologija, projektovanja i finansijskih institucija. SERBIO platforma je obezbedila povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije, kao jednih od glavnih aktera i pokretača investicionih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine.

Konferencija je podeljena u dve sale kako bi zadovoljila različite interesne grupe. U prvoj sali su vođene diskusije i prezentacijama predstavljene teme namenjene privrednim društvima, industriji, stanovništvu i poljoprivrednim gazdinstvima. Panel u drugoj sali se posvetio temama namenjenim javnim preduzećima, toplanama i predstavnicima lokalnih samouprava. Praćenje konferencije je bilo omogućeno i online – putem ZOOM aplikacije i SERBIO YouTube kanala.

 Untitled Photo Book 11 8.5 in 11

 

Veliki broj prisutnih i zainteresovanih za ove teme (preko 500 registracija u obe sale i online prisustvo), pokazatelj je koliko su ove teme aktuelne i koliko nas buduće očekivano povećanje cene električne struje i gasa, ali i razvijanje svesti o ekološki prihvatljivijom upotrebom energije, navodi da investiramo u projekte solarne i energije biomase.

 

Panel – projektovanje solarne elektrane

20-godišnje iskustvo sa razvijenog tržišta iz Nemačke – Viessmann Photovoltaic GmbH

 

G. Bernd Bollmann iz kompanije  Viessmann Photovoltaic GmbH predstavio je prve korake, greške i iskustvo iz Nemačke. Nemačka kao polazna tačka u državama Evrope i dalje je vodeća zemlja sa ukupnim kapacitetom od 60GWp energije dobijene iz obnovljivih izvora. Naravno, sa svim usponima i padovima. Istorija tržišta ove zemlje pokazuje nam da su još 2000. godine solarni entuzijasti ulagali u solarne panele na krovovima, 2010. napravljeni prvi solarni “Green Field” parkovi, a pre dve godine krajnji korisnici koriste solarnu energiju za komercijalnu samopotrošnju.

„Kriva učenja“ pokazuje nam da je udvostručenje kumulativnog instaliranog fotonaponskog kapaciteta dovelo do smanjenja cene električne energije od 24%. Već danas su nivelisani troškovi fotonaponske električne energije ispod otkupnih stopa od mrežnih operatera. LCOE, nivelisani trošak solarne energije koji opisuje cenu energije koju solar proizvodi tokom određenog vremenskog perioda uzima u obzir pun vek trajanja od 20 godina. Bollmann na kraju svog izlaganja navodi da je neophodno obratiti pažnju na sve promene cena, tehnologije, pravila i normi, ne samo na našem tržištu već i šire. Neophodno je  koristiti pouzdane tehnologije, voditi računa o ispravnom tehničkom planiranju, pružiti i dobiti pravu ekonomsku analizu i verovati u energetsku tranziciju, jer je ona svakako neminovna.

 

Sticanje statusa kupac – proizvođač   ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE

Prvi koraci su formalno pravni aspekti koji podrazumevaju Zakon o korišćenju OIE , Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza kupca- proizvođača i snabdevača, kao i Pravilnik o sadržaju i vođenju registra kupaca – proizvođača priključenih na prenosni, distributivni sistem koji je u procesu planiranja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike RS.

Primer na domaćinstvu

Prvi korak je obraćanje zainteresovanog građanina (budući investitor) izvođaču radova- (projektanti i tehnologija), izabere se odgovarajuća oprema odgovarajuće snage koja zadovoljava njegove potrebe. Instalacija se realizuje i ono što je bitno treba da se izvrši prilagođenje mernog mesta na granici sa distributivnim sistemom. Sve to može da se uradi na bazi informacija i uputstava koji su dati na sajtu Elektrodistribucije – LINK"

Sledeći korak – vlasnik objekta/izvođač radova (vlasnik objekta koristi usluge stručnog konsultanta) se obraća snabdevaču. Snabdevač je u obavezi da zaključi Ugovor o potpunom snabdevanju kad je u pitanju domaćinstvo sa neto merenjem i obraća se direktno Elektrodistribuciji. Nakon toga Elektrodistribucija izvršava kontrolu dokumentacije, izlazi na lice mesta da utvrdi da li stanje na terenu odgovara stanju u dokumentaciji i ukoliko se  ustanovi da je sve usaglašeno sa propisima stiču se uslovi za upis u registar statusa kupca-proizvođača.”

Mi nismo kočnica u realizaciji projekta. Svaki zainteresovan investitor može da se obrati sa zahtevom Elektrodistribuciji” - g. Obrenko Čolić, Elektrodistribucija

Hoću da budem prozjumer i stavim solarni panel na krov kuće

Filip Veljković iz kompanije Green Watt objasnio je prve korake pri projektovanju i izgradnji solarne elektrane sa praktične strane. “Pre samog izlaska na teren, koristimo Google satellite (klijent dostavlja GPS koordinate) gde vidimo nagib krova i sam materijal izgradnje. Takođe, posedujemo softverski program pomoću kojeg imamo uvid u vremenske prilike u poslednjih 10 godina i kao glavni produkt dobijamo procenjenu proizvodnju buduće solarne elektrane u narednih godinu dana u kw. Na osnovu dosadašnje ili željene potrošnje električne energije proračunavamo i izrađujemo predlog i pripremu buduće investicije."

Iz iskustva: “Iz jednog sistema od 10kw instalisane snage u panelima na godišnjem nivou u zavisnosti gde je postavljen možemo dobiti između 11.000  i 14.000 kw sati. Približna cena po kilovatu instalisane snage je 960 evra u zavisnosti od upotrebljenih komponenata u tom solarnom sistemu.” – Filip Veljković, Green Watt. Period otplate za individualna domaćinstva: između 6 i 7 godina

Solarni paneli za industrije

Nikola Grubor iz kompanije CEEFOR predstavio je prve korake pri projektovanju solarne elektrane ukoliko je investitor privredno društvo, odnosno industrija. “Prvi koraci su veoma slični kao i u slučaju individualnog domaćinstva. Isplativost projekta nakon energetske krize koja je pogodila Evropu, je od 6 do 7 godina. Izrada projekta traje od 1 do 3 meseca i nakon toga je potrebno oko tri meseca dobijanja dozvole od Elektrodistribucije.” – izjavio je Nikola.   

 

TEHNOLOGIJE SOLARNIH PANELA I DOSTIGNUĆA

Viessmann, Luxor i SKE Engineering Gmbh

G. Bojan Grujički iz kompanije Viessmann, ujedno i generalni sponzor konferencije, predstavio je integrisana rešenja kompanije, između ostalog i u oblasti solarne energije. Viessmann nudi konsalting i analizu, predlog rešenja, obračun prinosa energije, isporuku opreme, rezervne delove i puštanje u rad fotonaponski sistem. Takođe, u okviru ovih aktivnosti, kompanija nudi i povoljno finansiranje, odnosno finansijsku podršku pri izgradnji solarne investicije.  

Kompanija koja već dugi niz godina uspešno deluje na teritoriji Zapadnog Balkana, ali i šire je svakako LUXOR GmbH. Predstavljajući solarne module i Heterojuction metodu proizvodnje modula sa 30 godina garancije, g. NinoSijerić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Luxor Solar objasnio je zašto je baš solarna energija naša sunčana budućnost. Zašto sunce, zašto fotonapon, a ne drugi izvor OIE? Solarna energija kao tehnologija i rešenje  jednog energetskog pogona je najbrže, najbolje i najprihvatljivije u ekonomskom smislu. Svakome ko ima mogućnosti, bez obzira da li je to rezidencijalni sektor ili komercijalni,pa čak i biznis modeli koji će u vrlo skoroj budućnosti biti aktuelni (status kupac - prodavac), da ulaže u ovu vrstu energije, fotonapon nudi brz i efikasan lek za energetsku tranziciju i zamrzavanje troškova električne energije” – izjavio je Sijerić.

HUIAWEI solarne tehnologije - konačno i u Srbiji

SKE Engineering GmbH, partner i predstavnik kompanije HUAWEI koji deluju u 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, najavio je otvaranje kancelarije ove godine i u Beogradu. Kompanija nudi Huawei Fusion Solar proizvode i rešenja, kao i sales obuke i obuke za pružanje tehničke podrške. Saša Nagradić, menadžer prodaje u regiji Zapadnog Balkana predstavio je uspešne projekte, fotonaponsku tehnologiju, kao i tehnologiju pametnog održavanja solarne elektrane. “Uz pomoć pametne dijagnostike I- V krive, potrebno je samo 20 minuta za potpuni pregled solarne elektrane do 100mw” – izjavio je predstavnik SKE Engineering GmbH kompanije.

RECIKLAŽA solarnih panela – “Sve komponente koje su deo solarnog panela, poput stakla, aluminijuma, silicijuma su razgradive i pretvaraju se u sirovinu” – Nino Sijerić, Luxor GmbH

 Biomasom do investicije

Solarna i energija biomase nas ujedinjuju” -izjavila je predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, Nataša Rubežić. Svake godine globalna privreda koristi više od 90 biliona tona prirodnih resursa (od kojih se samo 8% ponovno koristi), što je ekvivalent 1,7 onoga što Zemlja može proizvesti godišnje. Kružna ekonomija nudi novi model „proizvod –otpad -proizvod“- i time započela temu Cirkularne ekonomije na trećem panelu konferencije. 

 
G. Đorđe Marić, moderator sesije i predstavnik Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika, predstavio je nekoliko teza iz oblasti iz kontrole kvaliteta biomase i na taj način naglasio koliko je bitan način samog sakupljanja i skladištenja iste. G. Predrag Stojanović iz TEKNOXGROUP Srbija je predstavio program mašina za tretman zasebno prikupljenog otpadnog drveta kompanije Komteh i kakve sve tipove biomase možemo dobiti ovom procedurom. Nakon predstavljanja kvaliteta i sakupljanja drvne sečke, kompanija Đuro Đaković doo iz Hrvatske predstavila je svoja kogenerativna postrojenja. G. Zdravko Stipetić predstavio je ponudu kompanije koja obuhvata projektiranje, proizvodnju i izgradnju kompletnih elektrana za proizvodnju energije iz otpada I biomase.

 Untitled design 12

FINANSIRANJE PROJEKATA – “vruća tema” za sam kraj konferencije

Kako sve isfinansirati, odakle početi i koga kontaktirati ukoliko želimo da investiramo u sopstvenu elektranu?

G. Luka Naglić iz GEFF EBRD kreditne linije predstavio je osnovu za finansijski podsticaj. “Klijent može putem kredita finansirati celokupnu investiciju solarne elektrane, a povraćaj novca se vrši prema određenim formulama. Fizička lica, stambene zadruge, upravnici stambenih zgrada su potencijalni klijenti. “ – izjavio je GEFF tehnički ekspert za Srbiju i Crnu Goru, EBRD.

ProCredit banka i član Izvršnog veća, g. Ivan Smiljković naglasio je da je poslovanje njihove banke u potpunosti u skladu sa zaštitom životne sredine.

 

 Prisutni u publici bili su u prilici da na svoja pitanja dobiju praktične i konkretne odgovore i potrebne informacije za izgradnju jednog zelenog projekta. 

Untitled design 8
Mi stvarno dobro razumemo potrebe klijenata, jer one upravo proizilaze iz onoga šta radimo. U svakodnevnom  radu se trudimo da smanjimo naš uticaj na životnu sredinu kroz tri interna stuba, te tako solarna energana kapaciteta 40kw se nalazi na krovu naše centrale na Novom Beogradu, kao i manja solarna energana koja se koristi isključivo za punjenje električnih automobila. 70% našeg voznog parka čine električni i hibridni automobili. Mi kao banka ne finansiramo klijente i kompanije koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu”- istakao je Smiljković, ProCredit banka.

G. Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom iz Erste banke predstavio je projekte koje je banka podržala i na koji način možete da realizujete OIE projekte uz podršku i kreditne linije ove banke. „Uvođenjem prozjumera kroz naš zakonodavni okvir dovelo je do toga da najviše upita i zahteva za finansiranje  vezano je za solar“- istakao je Savić.

   „Imate firme koje traže da njihovi dobavljači budu isključivo zelene kompanije, što znači da nećete moći bilo kome da prodajete svoje proizvode. Banke drugačije gledaju na te klijente.“- istakao je Savić, ERSTE banka.

Prva solarna elektrana u Srbiji

2013. godine smo imali viziju da izgradimo jedan obnovljivi izvor energije, solarnu elektranu. U tom trenutku ProCredit banka je razumela našu ideju i podržala u realizaciji projekta. Izgradili smo dve solarne elektrane ukupne snage dva megavata i osam godina kasnije imamo izuzetno dobru proizvodnju. Ostvarena proizvodnja na obe elektrane u 2021. godini iznosi 2.768 MWh. Zato nastavljamo sa ulaganjima u solarne elektrane i u planu je proširenje postojeće, biće izgrađene Solaris 3 i Solaris 4. Za Solaris 3 snage 999 kW, za izgradnju će biti upotrebljeno 1.980 solarnih panela, dok Solaris 4, iste snage, imaće 2.000 panela”, istakao je Miloš Kostić, koji je i vlasnik kompanije MT-KOMEX, lidera u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana.

Razvojni fond AP Vojvodine i pomoćnik direktora zaduženog za sektor za upravljanje programima finansiranja klimatski održivih projekata, Jelena Trenkić na poslednjoj sesiji konferencije predstavila je Finansiranje klimatskih održivih investicija iz Razvojnog fonda i time prisutnima zaokružila finansijsku ponudu i podršku u projektima zelene energije.

PANEL namenjen toplanama, javnim preduzećima i lokalnim samouprava

U drugoj sali, uporedo sa sesijama na temu solarne i energije biomase, održan je poseban panel i odlična diskusija u vezi proizvodnje toplotne i električne energije kroz upotrebu solara i postrojenja na biomasu namenjena javnim preduzećima.

Kao podrška realizaciji ciljeva namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od 9 milijardi evra za Zapadni Balkan” – istakao je Bojan Bogdanović, menadžer fonda za obnovljive izvore energije u sistemima daljinske energetike u okviru EBRD.

G. Dejan Stojanović iz Poslovnog Udruženja toplane Srbije, ujedno i moderator same sesije, predstavio je prisutnima podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu OIE kroz promenu strukture energenata, povećanja broja priključenih na SDG (sistemi daljinskog grejanja) i smanjenjem specifične potrošnje.

Kompletan izveštaj sa druge sesije možete pogledati na sledećem LINKU.

Kompletan video prenos možete pogledati na sledećem LINKU. 

23. februar 2022., hotel "Sheraton", Novi Sad

Međunarodna investiciona konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase" 

Budi proizvođač sopstvene električne i toplotne energije

Saznaj i upoznaj tehnologije, projektante i izvore finansiranja SOLARNE i energije BIOMASE

REGISTRUJ SE na sledećem LINKU

Program konferencije- LINK

Objavljeno u Naslovna

Untitled design 13

Najava SERBIO događaja

12 -13. oktobar 2022. 

SEE ENERGY-Connect & Supply IV 2022

“Razvoj tržišta bioenergije u energetskom sistemu i sistemima daljinskog grejanja”

 

Ciljna grupa/ učesnici:

Tehnologija: Proizvođači opreme (domaći i strani), distributeri opreme, ugrađivači opreme,

Investiciona podrška -subvencije: država, banke, privatni investicioni fondovi, EU organizacije Tehnička i projektna dokumentacija: inženjeri, projektanti, advokati, razvojne agencije

Krajnji korisnici: privredna društva, toplane, industrija, elektrodistribucija, poljoprivrednici, državna i lokalna uprava, energetska agencija,strukovna udruženja, proizvođači peleta, proizvođači mašina za pelet, serviseri, ponuđači mernih instrumenata, šumska gazdinstva, poljoprivredna gazdinstva, proizvođači sa organskim nus produktima: prerađivači drveta, mlinovi..

 

Informacije o sektoru / Opis događaja

SAZNAJTE INFORMACIJE IZ SEKTORA

Aktuelne svetske politike i trendovi tržišta. Potencijali i izazovi tržišta OIE u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Trenutni okvir, snabdevanje resursom i održivost bioenergije. Analiza prepreka i mere unapređenja bioenergije.

SRETNITE ISKUSNE STRUČNJAKE

Međunarodna praksa i poslovni know-how. Uspešni primeri iz regiona i korisni saveti. Licence, dozvole i priprema projekata.

UPOZNAJTE INVESTICIONE MOGUĆNOSTI

Pregled investicionih mogućnosti i planiranih kapaciteta. Projekti daljinskog grejanja i kogenerativnih postrojenja za koje su potrebna ulaganja.

PRONAĐITE PARTNERA U REALIZACIJI PROJEKTA

Mogućnosti finansiranja i sufinansiranja. Međunarodna iskustva i javno privatno partnerstvo.

TEHNIČKA REŠENJA I OPREMA

Napredne tehnologije i oprema za postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iż biomase, kogenerativna postrojenja i sistem daljinskog grejanja. Inovativne aplikacije.

 

Teme:

Podrška razvoju OIE u Srbiji, Sistemi daljinskog grejanja u hladjenju i grejanju, Prelazak sa gasa na biomasu, Daljinsko grejanje u gradovima- dobre prakse, Tehnološka rešenja i inovacije, Tehnološka rešenja i inovacije za efikasnu distribuciju toplotne energije, Održivi distribucioni kogenerativni sistemi, Pravni aspekti ulaganja i osiguranja, Investicije i podrška investicionim projektima, Solar termal, Toplotne pumpe, Toplotna energija iz otpada, Drvna biomasa i održivo snabdevanje sirovinom, Drvna sečka i proizvodnja peleta 

 

Partner/Koorganizator

EBRD,  ReDEWeB fond

Podrška 

GIZ DKTI 

Organizator

Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" 

Untitled design 3

 

Da li je solarna energija budućnost Srbije? Da li građanin može biti proizvođač i prodavac električne energije? Koje su to benefecije koje nam donosi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije?

Želim da stavim solarni panel na krov- odakle da počnem? Potrebne su Vam informacije iz svakog sektora planiranja, finansiranja i realizacije solarnog projekta?

Poseban panel za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave

Mnogo pitanja- ODGOVORI na jednom mestu! 

Prva međunarodna investiciona i praktična konferencija - "Održivi razvoj bionergije" 

 "Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase/kogeneracije"

Mesto: Novi Sad      

Vreme: 23. februar 2022., 09.00 - 16.00

Informacije o sektoru / Opis događaja

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju povećanja prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75%, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta OIE. Srbija kao članica Energetske zajednice ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32% treba da bude iz obnoviljivih izvora, do 2030. Godine.

Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije će omogućiti da vidimo više solarnih panela na krovima porodičnih kuća, stambenih zgrada, kao i proizvodnih hala, skladišta i hladnjača, a procedura za njihovu ugradnju će biti kraća i jednostavnija nego ranije. Zamena fid-in tarifa tržišnim premijama i aukcijama, omogućila je modernizaciju sistema podsticaja.

Procedura izrade projekta, dobijanje odobrenja za gradnju, izdavanje građevinske dozvole, ugradnja i sklapanje ugovora sa EPS Distribucijom je skraćena i ubrzana i ne bi trebalo da traje duže od 3 meseca.

Upotreba biomase i solarne energije kao obnovljivih izvora održive i efikasne energije za samostalne komplekse  je budućnost koja kroz svoju implementaciju obezbeđuje postavljanje petog nivoa tehnologije koji obezbeđuje visok stepen energetske efikasnosti i odgovornosti prema životnoj sredini.

Povećanje cene struje očekuje od 1. Februara 2022., a solarni paneli pored toga što umanjuju mesečne račune za električnu energiju, doprinose čistijoj i zdravijoj životnoj sredini.  Pojeftinjenje solarne tehnologije donelo je veću zainteresovanost i proizvođače iz cele Evrope na tržište R. Srbije. 

Ukoliko ste domaćinstvo, industrija ili javno preduzeće, zanima Vas da postavite solarne panele na svoje objekte, potrebne su Vam informacije iz svakog sektora planiranja, finansiranja i realizacije solarnog projekta, SEE ENERGY- prva praktična konferencija o solaru u Srbiji, nudi Vam adekvatne informacije, poslovno povezivanje i odgovore na pitanja. U sklopu jednodnevne konferencije održaće se i B2B sastanci sa predstavnicima projektantskih kuća, proizvodjačima tehnologije, predstavnicima investicionih fondova i dr. ( uz obavezno zakazivanje).

Teme:

Tržišne informacije, okvir i investicione mogućnosti, Investicioni podsticaji- državne subvencije, kreditne linije banaka, privatni investicioni fondovi Primer uspešne primene fotonapona u Srbiji, Inovativna rešenja, Tehnologije: Oprema i usluge, Staklenici sa foto panelima za proizvodnju struje, Fotonaponske elektrane i isplativost, Biomasa- solar u toplanama, Pametna sela- primer dobre prakse is Austrije, Solar i kotlovi na biomasu

© Sesije se održavaju posebno za privredna društva, industrije, poljoprivrednike i domaćinstva  i posebno za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave u različtim konferencijskim salama u toku jednog dana. 

Ciljna grupa/ učesnici

  • Tehnologija: Proizvođači opreme (domaći i strani), distributeri opreme, ugrađivači opreme,
  • Investiciona podrška -subvencije: država, banke, privatni investicioni fondovi, EU organizacije
  • Tehnička i projektna dokumentacija: inženjeri, projektanti, advokati
  • Krajnji korisnici: privredna društva, prehrambene industrije, poljoprivrednici, vlasnici skladišta i hladnjača, javna preduzeća – opštine, gradovi, lokalne samouprave, škole, domovi zdravlja,  toplane.. domaćinstva- građani, stambene zajednice...

Partner/koorganizator: GIZ DKTI

Podrška:  EBRD

 Organizator: Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO"

PROGRAM KONFERENCIJE 

REGISTRACIJA 

IMG 7241a

NOVI SAD, Hotel “Sheraton”:

6. i 7. oktobra  završena je treća po redu naučno-investiciona međunarodna konferencija  SEE ENERGY - Connect & Supply III 2021 na temu “Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase".

Organizator Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” u partnerstvu sa GIZ DKTI preko 250 prisutnih u oba dana upoznala je sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem, kao i omogućila platformu za povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije.

Otvaranje Konferencije Uz Tri Resorna Ministarstva 

Dvodnevni događaj okupio je sva tri ministarstva, što je u poslednjih par godina njihov prvi zajednički susret, što šalje jednu veoma bitnu poruku a to je da je u Srbiji dat ozbiljan fokus na povećanje korišćenja ekološki prihvatljivijih izvora energije što bi za posledicu trebalo da ima i zdraviju životnu sredinu.

Konferenciju je otvorio g. Zoran Lakičević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, kao i državni sekretari Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, g. Senad Mahmutović i državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici grada Novog Sada, g. Zdravko Jelušić.

GIZ, EBRD, UNDP, KFW – podrška razvoju na jednom mestu

2022.  i Solarna energija

Predstavnik GIZ DKTI, partnera konferencije g. Aleksandar Popović predstavio je projekte koji su implementirani u okviru Zelenog sektora i najavio budući fokus GIZ organizacije u projektima solarne energije, odnosno iskorišćenju i potencijalu fotonaponskih panela na krovovima kuća, javnih zgrada, i poslovnih objekata.

G. Dragan Urošević, iz organizacije UNDP predstavio je projekat energetske obnove javnih zgrada u Srbiji i premijerno najavio projekat koji se odnosi na podršku sistema energetskog menadžmenta u javnim zgradama i na energetsku efikasnost sa podrškom zakonskoj regulative.

Nemačka razvojna banka KFW i g. Simon Martz, putem ZOOM uključenja predstavila je projekte koje je finansirala u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, toplane na biomasu u Priboju,  Malom Zvorniku  i Novom Pazaru.

G. Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj  detaljno je predstavio finansijsku Ii institucionalnu podršku investicionim projektima od strane EBRD-a.

Toplane na biomasu – Priboj i Mali Zvornik- U susret novoj grejnoj sezoni na ekološki prihvatljiv način

Generalni sponzor konferencije, “ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA” i g. Marko Milić u svom obraćanju prisutnima predstavio je dva projekta finansirana po nemačkom Kfw primeru, a u njihovom izvodjenju-   toplanu na biomasu u Priboju i u Malom Zvorniku. Ekološku  korist koju donosi ova investicija najbolje osvedočava činjenica da se više od 20.000  građana Priboja  grejalo na mazut, što je ekološki neprihvatljivo. Energotehnika Južna Bačka je izgradila novokotlovsko postrojenje snage 8 MW na drvnu sečku uz dva rezervna kotla od po 7,5 MW. Toplana u Priboju je prva gradska toplana na biomasu i grad Priboj od ove grejne sezone je napravio kompletno nov sistem daljinskog grejanja.

Austrijske tehnologije prepoznale potencijal tržišta u Srbiji

Regionalni menadžer kompanije “POLYTECHNIK” g. Viktor Radić predstavio je inovativno rešenje u iskorištenju biomase za potrebe energije - POLY H.E.L.D.  Unapređenje efikasnosti, smanjenje operativnih troškova, ušteda električne energije su samo neke od prednosti nove tehnologije koja nudi sasvim novu budućnost u bioenergiji, najavio je Viktor. HARGASSNER Industry (GIILES GMBH) i g. Lukas Kraemer predstavio je kompaniju sa 37 godina iskustva u proizvodnji savremenih kotlova, tehnologiju i potpuno automatske kotlove na pelet i drvnu sečku. G. Jasmin Purišević iz kompanije URBAS predstavio je tehnologiju i postrojenje koje je trenutno u realizaciji u Novom Pazaru finansirano od strane KfW-a, a njen rad se očekuje u oktobru sledeće godine. Kompanija JENBACHER i g. Teki Suajibi predstavila je različite primene kogeneracije i korišćenje komunalnog otpada radi dobijanja električne i toplotne energije. 

Nova era u proizvodnji obnovljive energije- ZELENI VODONIK- Premijerno na SEE ENERGY

Kao jedan od predloga za smanjenje ugljen-dioksida i veće prisustvo čiste energije, u Evropi se već uveliko spominje zeleni vodonik. G. Danijel Bukša iz kompanije SIEMENS ENERGY predstavio je ciklus dobijanja zelenog vodonika, njegovu primenu i značaj.  Zeleni vodonik može umnogome doprineti postizanju zacrtanih klimatskih ciljeva, I to u više sektora: industriji, mobilnosti, proizvodnji toplotne I električne energije. Upravo zato ga kompanija Siemens Energy  posmatra kao ključ za uspešan preokret energetskog sektora u budućnosti. Kompanija JENBACHER predstavila je značaj njihovih investicija u H2 i razlog zašto su sve više okrenuti ka zelenom vodoniku. Cilj kompanije je da u bliskoj budućnosti na veoma efikasan način iskoristi vodonik i time omogući proizvodnju električne i toplotne energije na sasvim nov način.

Efikasna kogeneracija i daljinsko grejanje OIE

G. Dejan Stojanović, moderator sesije i direktor Poslovnog udruženja “Toplane Srbije” napomenuo je da kako bi se u budućnosti povećao broj novopriključenih kupaca na ystem daljinskog grejanja neophodno je sprovoditi aktivnu kampanju za razumevanje svih prednosti koje ovi sistemi pružaju.Neophodno je objasniti onima koji koriste električnu energiju za grejanje da je nužno povećanje cena, s obzirom da Srbija ima trenutno najniže cene u Evropi.

Održiva upotreba agro i drvne biomase

Drugi dan konferencije posvećen logistici i sistemima za prikupljanje i transport biomase kako iz agro tako i iz drvnih sortimenata, prošao je uz zanimljivu diskusiju predstavnika Zadružnog Saveza Vojvodine, kompanije R.T.I. i Garancijskog fonda Vojvodine. Kompanija ITN predstavila je svoju poljoprivrednu mehanizaciju, a u sesiji o drvnoj biomasi svoje prezentacije održili su JP “SRBIJAŠUME”, “Vojvodina šume”  kao i Šumarski fakultet. Zaključak je da se naša drvna zapremina i njena vrednost konstantno uvećava, kao i ekološka i socijalna funkcija šuma. U sesiji “Investicioni krediti” ERSTE banka predstavila je svoje kredite i finansijsku podršku agro biznisu, dok se g. Đorđe Marić iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma “OMORIKA” posvetio namenskim usmeravanjem sredstava budžetskog fonda za šume na lokalnom nivou.

Učesnici konferencije složni su u oceni da je potrebno permanentno raditi na energetskoj tranziciji ka samoodrživosti, razvoju tržišta obnovljivih izvora energije i njihovoj većoj upotrebi, a sve u cilju ostvarivanja energetske sigurnosti i nezavisnosti i obezbeđivanja zdravije životne sredine.

Misija Nacionalne asocijacije je da da doprinos održivom razvoju bioenergetskog sektora u Srbijiaktivno učestvujući u projektima, ali i informisanju javnosti putem konferencija i radionica, ne samo na temu bioenergije kao jednog od izvora obnovljive energije, već i  drugih izvora poput solarne, geotermalne i energije vetra.

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” 

Prva svetska plutajuća solarna elektrana na visokim nadmorskim visinama - u švajcarskim Alpima

Prva na svetu plutajuća solarna farma na visokim visinama smeštena je poput splava na vrhu Lac des Toules, rezervoara u blizini sela Bourg-Saint-Pierre, u kantonu Valais u blizini švajcarsko-italijanske granice. To je jedinstvena elektrana koju je u decembru 2019. godine postavila kompanija “Romande Energie”, glavni snabdevač električnom energijom u švajcarskoj. „Na ideju smo došli 2012. godine uz kafu“, podseća Guillaume Fuchs, vodeći projektant vetroelektrana i plutajućih solarnih postrojenja u kompaniji “Romande Energie”.

"Razmišljali smo o načinima na koje bismo branama mogli proizvesti više električne energije. Prvo smo razmotrili snagu vetra, ali bilo je previše ograničenja. Pa smo onda razmotrili projekat sa plutajućim solarnim pločama."

soilarni paneli

  • Kako funkcioniše elektrana?

Solarna elektrana u Lac des Toules sastoji se od 1.400 panela, smeštenih na 36 plutajućih konstrukcija od aluminijuma i polietilenske plastike, usidrenih na dnu jezera. Trenutna proizvodnja premašuje 800.000 kilovat sati (kWh) godišnje, što je ekvivalent potrošnje za oko 220 domaćinstava.

Uprkos značajnoj početnoj investiciji od 2,35 miliona CHF (približno 2,6 miliona USD) - više nego što bi koštala slična instalacija na kopnu, zahvaljujući dodatnim troškovima koji se povezuju sa splavovima i sidrima - fotonaponska instalacija na veštačkom jezeru na velikoj nadmorskoj visini ima nekoliko prednosti.

„Atmosfera je malo tanja  zbog čega su UV zraci intenzivniji", objašnjava Fuchs. „Paneli su zapravo efikasniji na niskim temperaturama, a možemo čak i da koristimo svetlost reflektovanu od snega."

Korišćenje dvostranih panela, koji su opremljeni fotonaponskim ćelijama i na prednjoj i na zadnjoj strani, znači da mogu da koriste i svetlost koja se reflektuje od površine vode, što povećava električni prinos.

„U poređenju sa instalacijom istih dimenzija dole u ​​dolini, ovde gore proizvodimo oko 50% više električne energije“, ističe vodeći projektant Guillaume Fuchs.

Solarni panel 2

  • Otporna na sneg i led

Počevši sa radom u decembru 2019. godine, solarna elektrana u Alpima uspešno je prebrodila prvu zimu, kaže Fuchs. Problem leda, koji na jezeru može biti debeo i do 60 cm, rešen je pomoću plovaka koji podižu strukturu kad god se površina vode zaledi. Kada se jezero potpuno isprazni krajem marta, platforme se odmaraju na dnu koje je izravnano.

Konstrukcija može da izdrži i do 50 cm snega. Ako su padavine jače, sneg sklizne sa panela čim sunce počne da sija.

Zadnja strana ploče je ono što proizvodi električnu energiju “, objašnjava Fuchs. „Zagreju se, a sneg samo isklizne. Nakon nekoliko testova, došli smo do zaključka da bi nagib od 37 ° na panelima bio dovoljan da se sneg skine, bez ugrožavanja efikasnosti fotonaponskih ćelija. "

  • Alpski efekat

Tri faktora se udružuju kako bi ova solarna farma na velikim nadmorskim visinama mogla da proizvede i do 50% više energije od one na niskom položaju: hladne temperature, jači UV zraci i svetlost koja se odbija od okolnog snega. Fotonaponske ćelije su efikasnije u hladnom vremenu, kao što Fuchs ističe.

Soderstrom takođe ističe potencijal ovog izbora mesta za proizvodnju električne energije, posebno zimi: "Na nadmorskoj visini od 1.810 metara ima mnogo manje magle nego niže. A sneg odražava sunčevu svetlost, tako da paneli mogu da iskoriste više energije - fenomen poznat kao efekat albedo “. Upotreba dvostranih modula ovde je vrlo efikasna, jer kada sneg sleti na ploču, svetlost koja se reflektuje sa jedne strane zagreva drugu stranu stvarajući energiju, uzrokujući da sneg klizi.

Ukupni efekat ovog alpskog okruženja je veći energetski prinos, posebno u zimskim mesecima. Bila je to smela, ali pobednička odluka. Soderstrom ističe: "Nema ništa novo ili izuzetno u vezi sa plutajućim solarnim farmama, i postoji mnogo primera širom sveta, ali ovo je prva koja mora da izdrži oštre klimatske uslove alpske zime. I to je dodatak i dokaz švajcarske stručnosti “. Prema podacima SFOE, električna energija iz obnovljivih izvora činila je oko 75% potrošnje električne energije u Švajcarskoj i 62% proizvodnje električne energije u 2019. godini.

Ovaj prvi na svetu projekat privlači veliko interesovanje elektroenergetskih kompanija širom sveta i čak je postao turistička atrakcija u regionu. „U kontaktu smo sa drugim dobavljačima električne energije u Švajcarskoj i Evropi s ciljem izvoza naše tehnologije“, kaže Fuchs. Gradonačelnik Bourg-Saint-Pierre, Gilbert Tornare, dodaje: "Ovde na kraju doline živimo od ono malo prirodnih resursa koje imamo - sunca, vode i vetra. Tako smo ovaj projekat dočekali sa velikim interesovanjem i entuzijazmom. I imamo prilično turista koji dolaze da pogledaju našu plutajuću solarnu farmu. Ovaj projekat je dobar za našu energetsku nezavisnost - ali i za naš ekonomski opstanak u regionu. "

solarni panel 3

  • Budućnost solarne energije

Prva plutajuća solarna instalacija izgrađena je 2007. godine u Japanu, a pratili su je projekti u drugim zemljama, uključujući Francusku, Italiju, Južnu Koreju, Španiju i SAD. Trenutno širom sveta radi više od stotinu plutajućih postrojenja i kapacitet se povećava od 2014. godine.

Paneli se mogu postaviti na sve vrste vodenih površina, od industrijskih (neiskorišćenih rudnika) do otvorenog mora. Najveća svetska instalacija ove vrste sada se nalazi u provinciji Anhui u Kini, dok je najveća u Evropi u Piolencu, na jugu Francuske (sa 47.000 fotonaponskih panela).

Prema rečima investitora u ovom sektoru, plutajuće stanice su zaista budućnost solarne energije jer voda hladi ploče povećavajući njihov prinos. Dalje, ovim se rešava pitanje upotrebe zemljišta jer ne oduzimaju prostor poljoprivredi ili građevinarstvu.

Ova vrsta solarne energije verovatno će se proširiti u mnogim delovima sveta, kažu iz Singapurskog instituta za istraživanje solarne energije i Svetske banke.

Watt d'Or nagrada za 2021. godinu

Solarni projekat Lac des Toules do danas je koštao 2,35 miliona švajcarskih franaka. Trenutno proizvodi 800.000 kWh električne energije godišnje, što je dovoljno za napajanje 220 domaćinstava. Kao priznanje za svoju pionirsku tehnologiju, “Romande Energie” je nagrađen SFOE-om od 2021 Watt d'Or u kategoriji obnovljivih izvora energije. Međutim, trenutna struktura - iako efikasna - i dalje je samo demonstracijski projekat. Kao što Fuchs otkriva, „Romande Energie“ ima mnogo veće planove za budućnost, sa većom i trajnijom konstrukcijom koja će se na istom jezeru izgraditi 2022. godine: „Cilj je proizvodnja 22 miliona kWh godišnje, dovoljno snage za 6.100 domaćinstava.“

Izvor 

https://www.euronews.com/green/2021/05/14/extraordinary-views-from-the-world-s-first-mountainous-solar-farm

https://www.euronews.com/green/2021/06/04/the-high-altitude-solar-farm-floating-to-success

https://houseofswitzerland.org/swissstories/environment/worlds-first-high-altitude-floating-solar-farm-swiss-alps

Prevela: Ivana Kravić

Priredila: Jelena Bunčić

Objavljeno u Naslovna

Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO2 od 55%

Lideri EU postavili su ambiciozniji cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte - smanjenje za 55% do 2030. godine, a ne za 40% kao što je ranije bilo dogovoreno.

slika

Novi cilj postignut je nakon teških celonoćnih pregovora u Briselu krajem prošle godine.

Poljska, koja i dalje u velikoj meri koristi ugalj, dobila je ugovor o finansiranju od strane EU kao pomoć prelaska na čistu energiju.

Komisija EU izradiće detaljne planove za svih 27 država članica da doprinesu cilju od 55%, mereno prema nivoima emisije CO2 iz 1990. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel pozdravio je sporazum tvitujući „Evropa je lider u borbi protiv klimatskih promena“. 

To je deo globalnih napora za borbu protiv klimatskih promena smanjenjem zagađenja atmosfere, posebno emisija ugljen-dioksida (CO2).                               

Pariški klimatski sporazum, potpisan 2016. godine, ima za cilj da održi globalni rast temperature ispod 2°C, po mogućnosti unutar maksimalnih 1,5°C.

 
  • „Samo mali napredak“

Grupe za zaštitu životne sredine kažu da cilj od 55% ne ide dovoljno daleko. A Evropski parlament, koji tek treba da raspravlja o novom cilju, zatražio je smanjenje od 60%. Sebastian Mang iz Greenpeace-a rekao je "dokazi pokazuju da je ovaj dogovor samo mali napredak u smanjenju emisija koje se već očekuje od EU". Greenpeace zahteva minimalno smanjenje emisije ugljenika u EU za 65%. Tu cifru zagovarao je i Johannes Wahlmüller iz austrijske zelene grupe Global 2000.

  • Pokret EU doprinosi globalnom poboljšanju

Postavljaju se dva ključna pitanja o ovom novom cilju za 2030: Da li je značajan i da li je dovoljan?

To je nesumnjivo veliki korak napred za EU, treću po veličini emisiju gasova sa efektom staklene bašte na svetu. To dovodi Uniju na pravi put da postigne cilj nula-emisija do 2050. Činjenica da su uspele da pridobiju i zemlje koje se do sada nisu dovoljno zalagale poput Poljske takođe je pozitivna. Ali da li je dovoljno da se zadovolji nauka i izbegnu opasni nivoi zagrevanja? To je diskutabilnije. Mnoge zelene grupe i Evropski parlament tvrde da je EU trebalo da ide mnogo dalje do 65-70% ako zaista ozbiljno žele da zadrže rast temperatura ispod 1,5°C. Najava je krajnje pravovremena, stiže samo dan pre pete godišnjice Pariskog klimatskog sporazuma. I upravo sada, zahvaljujući Kini i novoj američkoj administraciji, postoji mnoštvo pozitivnih vesti o klimatskim promenama. Ova odluka EU svakako dodaje težinu tom zamahu.

Analiza dopisnika za životnu sredinu Matta McGratha

slika 2

Vlada Velike Britanije planira da smanji emisije u Ujedinjenom Kraljevstvu za 68% tokom naredne decenije.

U međuvremenu, Australija je rekla da će postići svoje obećanje o emisijama za 2030. godinu, dato u okviru Pariskog sporazuma, bez pribegavanja korišćenju starih kredita za ugljenik.

Australija je do sad postigla prethodne klimatske ciljeve, što znači da je stvorila kredite za nadoknađivanje emisije ugljenika, ali postojala je međunarodna opozicija ideji da se ti krediti koriste umesto da se usvoje ambicioznije mere čiste energije

U septembru je Komisija EU utvrdila svoj plan za postizanje cilja od 55% do 2030. godine i rekla da će najmanje 30% dugoročnog budžeta EU koji iznosi €1.8tn (£1.64tn; $2.2tn) biti potrošeno na mere povezane sa klimom.

 

Da bi se postigao cilj od 55%, kaže se, godišnje ulaganje u energetski sistem moraće da bude veće za oko 350 milijardi evra širom EU.

Količina uvoza fosilnih goriva u EU mora da padne za više od 25% u poređenju sa nivoima iz 2015. godine.

Prema Komisiji, do 2030. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije treba da poraste na oko 66%, a izvori fosilnih goriva smanjeni na ispod 20%. U prvoj polovini ove godine podatak EU za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora bio je 40%, a za fosilna goriva 34%.

Trenutno u EU korišćenje fosilnih goriva u energetskom sektoru čini nešto više od 75% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, većinom CO2, kaže komisija.

Izvor: https://www.bbc.com/news/world-europe-55273004
Prevela: Ivana Kravić 
Uredila: Jelena Bunčić
Objavljeno u Naslovna

Prednosti i mane, primeri dobre prakse i iskustva u drugim zemljama

SERBIO vam predstavlja kratki vodič o prednostima i nedostacima Feed-in tarifa (FIT-a) i aukcija, zasnovan na pregledu literature i odabranim primerima zemalja. Izvor informacija je Energypedia.info, wiki platforma za zajedničku razmenu znanja o obnovljivim izvorima energije, pristupu energiji i temama energetske efikasnosti u zemljama u razvoju. Članak vam u potpunosti prenosimo sa sajta wiki platforme.

Na tehnologije obnovljivih izvora energije se uveliko gleda kao na budućnost. One pružaju čistu energiju koristeći neograničene resurse, pomažu u ublažavanju klimatskih promena, povećavaju energetsku nezavisnost zemalja i mogu poboljšati energetsku sigurnost. Međutim, mnoge tehnologije obnovljive energije su relativno nove i još uvek nisu toliko uspostavljene kao „konvencionalne“ tehnologije proizvodnje energije koje sagorevaju fosilna goriva. Odlukom da svoje mehanizme podrške preusmere sa fosilnih goriva ka tehnologijama obnovljivih izvora energije, vlade mogu pomoći u jačanju ovih tehnologija u svojim zemljama.

“Poređenje različitih alata politike za promociju obnovljivih energija”

Postoje dve glavne kategorije mehanizama podrške obnovljivim izvorima energije usredsređene na regulaciju: Instrumenti zasnovani na tarifama i instrumenti zasnovani na količini.

Tarifni instrumenti pružaju ekonomski podsticaj za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Obično se to odvija u obliku subvencija za investiranje ili plaćanja za proizvedenu energiju.

Feed-in tarifa (FIT) je primer instrumenta zasnovanog na tarifama. FIT garantuje fiksnu cenu za obnovljivu energiju koja se pušta u mrežu.

S druge strane, instrumenti zasnovani na količini funkcionišu postavljanjem minimalnih ciljeva za obnovljivu energiju u energetskom miksu i držanjem određenih strana u lancu snabdevanja energijom odgovornim za ove ciljeve. Primer instrumenta koji se zasniva na količini je Obveza kupovine obnovljivih izvora (Renewable Purchase Obligation, RPO) koja „nameće minimalnu kvotu ili udeo proizvodnje obnovljive energije dobavljačima električne energije, a često je dopunjena tržištem obnovljive energije koja omogućava trgovanje sertifikatima o obnovljivoj energiji (RECs)“.

FIT su najrasprostranjeniji mehanizam podrške obnovljivim izvorima energije. Međutim, poslednjih godina mnoge zemlje su počele da primenjuju kombinaciju različitih politika, omogućavajući im da profitiraju od prednosti koje nudi niz različitih politika. Takav splet politika može se opisati kao hibridni instrumenti. Hibridni instrumenti su mehanizmi podrške koji kombinuju aspekte tarifnih i količinskih instrumenata. Aukcije obnovljivih izvora energije (koje se ponekad nazivaju i tenderi) primer su hibridnih instrumenata. Na aukcijama se i cena i količina određuju kroz postupak nadmetanja, pre početka projekta. To omogućava aukcijama da pruže „stabilnu garanciju prihoda menadžerima projekata (slično mehanizmu FIT), istovremeno obezbeđujući da će se ciljevi obnovljive proizvodnje tačno ispuniti (slično RPO-u)“.

Feed-In Tarifa

Definicija

Ulazna tarifa (FIT) pruža proizvođačima energije obnovljivih izvora fiksnu cenu za energiju koju proizvode. FIT se postavlja za svaku tehnologiju pojedinačno i plaća se za određeni broj godina. Ovo povećava stabilnost i omogućava dugoročno planiranje, što podstiče ulaganje u projekte obnovljivih izvora energije. U nekim zemljama FIT se finansira putem računa za električnu energiju, što znači da se troškovi prenose na potrošače. Međutim, u drugim zemljama, gde se povećanje računa za potrošače smatralo neprihvatljivim, državni budžeti su izdvojeni za FIT.

Pregled različitih FIT modela

Bruto FIT: FIT se plaća za svu obnovljivu energiju koja se proizvodi, nezavisno od toga da li se ta energija izvozi u mrežu ili se koristi na licu mesta.

Neto FIT: FIT se plaća samo za obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Iako se FIT ne plaća za proizvedenu električnu energiju koja se koristi na lokaciji, ta energija nadoknađuje troškove računa koji bi obično morali da se plate. Stoga, da bi se utvrdilo da li će bruto FIT ili neto FIT model biti profitabilniji, mora se uporediti cena FIT-a i mrežne maloprodajne cene po jedinici električne energije.

Neto merenje: Trenutna maloprodajna cena plaća se za svu obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Električna energija koja se koristi na lokaciji smanjuje račune za električnu energiju, koji bi se takođe morali platiti po maloprodajnoj ceni. Stoga ovaj model efikasno znači da se za svu obnovljivu energiju koja se generiše plaća trenutna maloprodajna cena.

Neto obračun: Naplate za proizvedenu i utrošenu električnu energiju netiraju se tokom određenog vremenskog perioda. Ovo se može primeniti koristeći bruto FIT ili neto FIT model.

Prednosti i mane

Prednosti Mane
  • Jednostavan model politike, međutim, može se prilagoditi određenim tehnologijama.
  • Ograničava rizik za investiture.
  • Zbog dugoročne sigurnosti FIT-ovi pokreću tehnološki razvoj.
  • Olakšava ulazak novih igrača na tržište.
  • Budući da se FIT zasnivaju na proizvodima, one predstavljaju podsticaj za maksimiziranje proizvodnje.
  • Kada se finansiraju od potrošača, FIT ne opterećuje javni budžet.
  • Struktura tarifa može se prilagoditi tako da utiče na obrasce opterećenja kupaca.
  • Tarife su povezane sa fiksnim vremenskim okvirom.
  • Dobro uspostavljena i uspešna metoda politike.
  • Iako je struktura politike jednostavna, pronalaženje najboljeg nivoa FIT-a i mehanizma digresije za svaku zemlju je teško.
  • Sa fiksnim FIT-om, projekat ne treba da reaguje na cenovne signale sa tržišta, što rezultira lošom integracijom tržišta.
  • FIT podržava samo generisanje povezano na mrežu.
  • FIT može biti veoma skup za zemlju.
  • Loše dizajnirani FIT može rezultirati velikim troškovima komunalnih usluga za potrošače.
  • Kada se finansira iz budžeta, stabilnost FIT-a povezana je sa pouzdanošću budžeta.
  • Postoji manja kontrola nad instaliranom količinom

Aukcije

Definicija

Aukcije obnovljivih izvora energije, koje se ponekad nazivaju i „aukcije na zahtev“ ili „aukcije nabavki“ su vrsta mehanizma podrške tehnologijama obnovljivih izvora energije. Aukcije obnovljivih izvora energije u većini slučajeva otvara vlada neke države. Ona će odrediti kapacitet (kW) ili proizvodnju električne energije (kWh) koja je na aukciji, kao i tehnologiju proizvodnje, a ponekad i lokaciju proizvodnje. Nakon toga menadžeri projekata mogu da predaju ponudu na aukciju, navodeći svoj predlog projekta i navodeći cenu po jedinici električne energije po kojoj će moći da realizuju svoj projekat. Tada vlada procenjuje različite ponude, rangirajući ih na osnovu njihove cene i drugih kriterijuma. Zatim se biraju najbolji kandidati i vlada potpisuje ugovor o kupovini električne energije sa uspešnim učesnicima. Aukcije su vrlo fleksibilne i mogu se organizovati na mnogo različitih načina. Da bi aukcija uspela, važno je da se ona prilagodi specifičnim okolnostima zemalja koje zavise od ciljeva koje država želi da postigne na aukciji.

Pregled različitih aukcijskih modela

-          Aukcija zapečaćenih ponuda: Svi učesnici podnose svoj predlog koji sadrži cenu i količinu proizvodnje. Pojedinačni učesnici nisu u mogućnosti da vide predloge jedni drugih. Sve prijave se zatim pregledaju kako bi se potvrdilo da ispunjavaju zacrtane zahteve. Ponude se rangiraju od najniže do najviše prema njihovoj ceni i eventualno drugim dodatnim kriterijumima. Tada se biraju najbolje rangirani projekti jedan po jedan, sve dok broj izabranih projekata ne pokrije obim proizvodnje obnovljive energije koji se prodaje na aukciji.

-          Iterativni postupak / Aukcija silaznog sata: U ovoj vrsti aukcije licitator (u većini slučajeva vlada) objavljuje cenu za novi projekat proizvodnje obnovljive energije. Potom se ucesnici aukcije javljaju i objavljuju količinu proizvodnje koju mogu da ponude za ovu cenu. Aukcionar zatim postupno snižava cenu, što rezultira nižim količinama proizvodnje koje se nude. Ovaj proces se nastavlja sve dok se ponuđena količina proizvodnje ne podudara sa količinom nove obnovljive energije u koju vlada želi da investira. Na ovoj aukciji učesnici poznaju ponude jedni drugih i stoga mogu da prilagode svoje ponude na osnovu konkurencije.

-          Aukcija hibridnog tipa: Ove aukcije se sastoje od kombinacije različitih modela za odabir. Kao primer, Brazil koristi aukciju koja je podeljena u dve faze. Prva faza je aukcija silaznog sata koja se koristi za otkrivanje cene. Druga faza se sastoji od zapečaćenih aukcija koje osiguravaju da učesncii ne mogu da se dogovore o ceni. 

Prednosti i mane 

Prednosti Mane
  • Garantovana kupovina po fiksnoj ceni.
  • Garantovan pristup mreži.
  • Dugoročna garancija dovodi do boljih mogućnosti finansiranja i potencijalno nižih cena.
  • Visoka konkurencija rezultira efikasnošću troškova i otkriva istinsku tržišnu cenu različitih tehnologija.
  • Vlada može odrediti ograničenja za kapacitet i budžet.
  • Zbog fiksnog rasporeda, proizvodnja električne energije iz tehnologija obnovljivih izvora postaje predvidljivija što olakšava buduće planiranje napajanja.
  • Ponude se mogu odabrati prema određenim kriterijumima. To omogućava razmatranje višestrukih državnih politika (npr. životna sredina, zapošljavanje).
  • Ako se redovno ne zakazuju, aukcije mogu dovesti do prekida razvoja tržišta.
  • Malim i srednjim preduzećima je teško da se nadmeću zbog visokih transakcionih troškova (predlozi projekata obuhvataju planiranje, studije izvodljivosti, procene rizika) i rizik da ne vrate investicije u slučaju da ne budu izabrani.
  • Visoki administrativni troškovi.
  • Visoka konkurencija može dovesti do potcenjivanja, što rezultira niskim finansijskim prinosima, neuspehom ugovora ili pokušajem povišenja cena nakon aukcije od strane uspešnih učesnika.
  • Ako nema dovoljno konkurencije, ponude mogu biti previsoke.
  • Na otvorenim aukcijama postoji rizik od tajnog sarađivanja učesnika da bi se povećale cene.

Poređenje FIT i aukcija

Glavna razlika između FIT i aukcija je mehanizam otkrivanja cena. Cenu FIT utvrđuju kreatori politike, međutim, na aukcijama industrija određuje cenu projekta putem konkurentnog nadmetanja između učesnika. Ako zemlja nema puno iskustva sa postavljanjem cene za određenu tehnologiju obnovljivih izvora energije i nema dovoljno podataka o troškovima, onda su aukcije koristan način otkrivanja stvarnih troškova tehnologije. Međutim, da bi aukcije bile uspešne moraju biti konkurentne. To znači da među menadžerima projekata u zemlji treba da postoji dovoljno interesa za ulaganje u tehnologiju. Aukcija bi trebala biti pretplaćena tako da proizvodni kapacitet koji nude svi učesnici bude veći od potražnje. U situacijama kada se ovi uslovi ne mogu ispuniti, FIT je često bolja opcija. Još jedna stvar koju treba razmotriti je da su aukcije otvorene za sve. Ako sa vladine tačke gledišta postoji poseban interes da se proizvodnja obnovljivih izvora energije usmeri na određeni sektor (na primer poljoprivredni, privatna domaćinstva, industriju itd.), FIT su često bolja politika za ciljanje određene vrste proizvodnje. Aukcije su obično bolje za velike projekte i ustaljene tehnologije. S druge strane, FIT su manje rizične sa stanovišta programera projekata, zbog čega pomažu u podršci malim projektima, kao i tehnologijama u nastajanju.

Širom sveta postoji sve veći trend da se odmakne od modela mehanizama podrške koji nisu fleksibilni. Kako tržište energije postaje sve složenije, tako postaju i energetske politike u mnogim zemljama. Hibridni mehanizmi podrške dobijaju na popularnosti. Često je prednost imati dve različite vrste mehanizama podrške koji se paralelno primenjuju ili čak kombinovanje elemenata različitih politika u jednu. Stoga se FIT i aukcije mogu istovremeno primeniti u jednoj zemlji. U tim slučajevima, uslovi pod kojima se mogu primeniti dva mehanizma podrške moraju biti dobro definisani. Na primer, u mnogim zemljama koje su primenile i FIT i aukcije, FIT su usmerene na male projekte, dok su aukcije ograničene na velike projekatante. Zemlja mora pažljivo odabrati i definisati granice za projekte, odlučujući koji projekti se klasifikuju kao mali. Međutim, postoje i primeri zemalja koje su sprovele politike na potpuno suprotan način (primer: Uganda: Aukcije za mali obim, Danska: Aukcije za nove tehnologije).

Prevela i pripremila: Ivana Kravić

Izvor: https://energypedia.info

Objavljeno u Naslovna

biores

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške