Video prilog i kratak osvrt na završenu SEE ENERGY 2022 konferenciju



OIE u sistemima daljinskog grejanja EBRD i SERBIO

"Sistemi daljinskog grejanja igraju ključnu ulogu u održivom funkcionisanju celokupnog energetskog sistema" - izjavio je Bojan Bogdanović, menadžer fonda za Obnovljive izvore u daljinskoj energetici (ReDEWeB) u okviru EBRD banke i moderator panela "OIE  u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja", koji se uspešno održao 13. oktobra u okviru SEE ENERGY konferencije u Novom Sadu. 

Na prvom panelu i u veoma konstruktivnoj diskusiji "Da li su sistemi daljinskog grejanja deo rešenja ili problema?" svoje  iskustvo, znanje i bitne informacije nesebično sa prisutnim podelili su pomoćnik ministarke Ministarstva rudarstva i energetike, g. Milan Macura, prof. Elektrotehničkog fakulteta, Katedra za elektroenergetske sisteme, dr. Nikola Rajaković, šef službe za sistemske usluge, proizvodnja energije EPS, g. Aleksandar Latinović, direktor PU "Toplane Srbije", g. Dejan Stojanović i konsultant Sekreterijata Energetske zajednice, Biljana Grbić.  

"Ovaj segment je veoma važan i bitan u cilju veće energetske efikasnosti Republike Srbije, naročito u danima koji nam dolaze i ova tema je za dalje razmišljanje i saradnju sa svim eminentnim institucijama.Tema daljinskog grejanja je postavljena visoko na agendi resornog ministarstva", izjavio je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Milan Macura i dodao da su Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni ciljevi povećanja proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenja potrošnje finalne i primarne energije.

„Doneli smo novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i potpuno smo usaglasili regulatorni okvir sa direktivama EU čime smo stvorili uslove za nove investicije. Da bismo ostvarili zacrtane ciljeve potrebno je da obezbedimo 28 milijardi evra kroz sredstva iz pretpristupnih fondova, kredite, zajmove i donacije. Finansiraćemo nove projekte u sistemu daljinskog grejanja, domaćinstvima, javnim ustanova i privredi i već smo počeli sa ulaganjima’’, rekao je Macura.

Pre dvadesetak dana u Kragujevcu je potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, sa direktorom EBRD, i ambasadorom Švajcarske, potpisala memorandume o razumevanju sa deset toplana o uvođenju solarnih panela, toplotnih pumpi, geotermala, biogasa i biomase u sisteme daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava. Vrednost projekta iznosi 40 miliona evra čime će se smanjiti emisije CO2 za oko 25.000 tona godišnje i isporučiti 142 GWh toplotne energije iz OIE’.

Prema njegovim rečima, takođe rade i na projektima izgradnje novih toplana na biomasu pa su prošle godine završili izgradnju toplana u Malom Zvorniku i Priboju, završavaju se radovi u Novom Pazaru i pripremaju procedure za novu toplanu u Majdanpeku. U saradnji sa KfW bankom izgradiće se još četiri nove toplane na biomasu kao i solar-termal postrojenja u Beogradu i Boru. 

„U okviru prve faze rehabilitovani su i modernizovani sistemi daljinskog grejanja u 22 toplane u vrednosti od 130 miliona evra. Danas realizujemo petu fazu projekta sa sedam toplana u vrednosti od 32 miliona evra’’, rekao je on i dodao da će se nastaviti dalja ulaganja koja doprinose unapređenju energetske efikasnosti kotlova, smanjenju gubitaka vode i energije, emisije štetnih gasova i troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije.

OIE u sistemima daljinskog grejanja EBRD i SERBIO II panel min

Na drugom panelu, bilo je reči o “Primeni OIE u sistemima daljinskog grejanja“, gde su učesnici bili: Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, Novosadska toplana, Dejan Jovišević, tehnički direktor “Eko toplana“ Banja Luka, Daniel Berg, direktor projekta „Bolja energija“ USAID, Dr. Andreja Ilić, direktor „Energetika d.o.o“, Kragujevac, Petar Vasiljević, ekspert iz oblasti daljinskog grejanja, koji su predstavili načine kako da se uspostavi energetska efikasnost, i tehnološka nadogradnja u postrojenjima. 

Primer dobre prakse

Da je moguće uspešno koristiti biomasu u grejanju, potvrdio je i primer Banja Luke, koja se do 2017. godine grejala na mazut kao jednim od skupljih energenata, da bi iste godine projektom promenila pravac razmišljanja.

"Mi smo uradili uvođenje OIE i Banja Luka je te godine prešla na biomasu, napravljena je jedna velika kotlarnica snage 50 MW na biomasu. Naredne dve godine su urađene dve manje kotlarinice. Sa ukupno 65 MW snage na biomasu mi uspešno grejemo grad", rekao je tehnički direktor "Eko toplana" iz grada Republike Srpske Dejan Jovišević.

USAID, projekat "Bolja energija"

Gospodin Daniel Berg, rukovodilac USAID-og projekta „Bolja Energija“, podsetio je sve prisutne da najveći potencijal za uštedu proizilazi iz potrebe balansa između ponude i potražnje. Po statistici stambene zgrade troše do 50 % energije u Srbiji, dok višespratne zgrade troše čak do 60 % energije. Zbog toga je važno proizvoditi zelenu energiju, a još važnije smanjiti gubitak energije i da na tome moramo svi zajedno da radimo.“ Projekat „Bolja energija“ je petogodišnji projekat kojim USAID nastoji da poboljša energetsku efikasnost u sistemima daljinskog grejanja i stambenim zgradama, kao i da podrži upotrebu obnovljivih izvora energije. Ovi napori imaju za cilj da doprinesu smanjenju potrošnje energije i emisije štetnih gasova, kao i smanjenu zavisnosti Srbije, od fosilnih goriva kroz realizaciju pilot projekta.

U prethodnom periodu su programi proširenja sistema daljinskog grejanja i priključenja postojećih i novoizgrađenih objekata već značajno doprineli rasterećenju elektroenergetskog sistema i smanjili broj objekata koji se greju na električnu energiju putem neefikasnih grejalica i sličnih sistema. Ove aktivnosti je potrebno intenzivirati u narednom periodu.

"Da bi sistemi daljinskog grejanja i dalje predstavljali deo rešenja (a ne deo problema) neophodno je sistematski raditi sa na zameni uvoznih fosilnih goriva (prirodnog gasa, mazuta i uglja) sa obnovljivim izvorima energije koji koriste domaće resurse kao što su solarno termalne tehnologije, geotermalna energija, toplotne pumpe i otpadna industrijska/urbana toplota" , izjavio je Bojan Bogdanović, menadžer ReDEWeB fonda EBRD banke.  

Na ovaj način postiže se smanjenje emisija CO2 i zagađenje vazduha, ali ujedno i povećanje sigurnosti isporuke toplotne energije i njena priuštivost za krajnje korisnike. EBRD već intenzivno radi na uvođenju ovih inovativnih tehnologija sa ministarstvima nadležnim za energetiku, lokalnim samoupravama i operaterima daljinskog grejanja u Banja Luci, Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Palama, Pančevu, Paraćinu, Prištini, Sarajevu, Tuzli, Vrbasu, Vršcu i Zenici a sve uz podršku EU, Vlade Austrije i Vlade Švajcarske (SECO).

Panel je privukao mnogobrojne predstavnike toplana, državnih i javnih insitutucija, međunarodnih organizacija kao i predstavnike sektora energetike, privrede i industrije. Održan u okviru dvodnevne međunarodne konferencije SEE ENERGY - Connect & Supply V uz organizaciju EBRD banke i Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, predstavljao je konstruktivnu platformu za razmenu informacija i znanja na kojoj je aktivno učestvovala i publika. 

Rafael Fitz min 1

Da li Srbija može svu količinu električne energije koju proizvede iz termoelektrana, korišćenjem uglja, da zameni energijom proizvedenom iz bio obnovljivih izvora energije?

Rafael Fitz, izvršni direktor WABIO Technologie GmbH kompanijeučestvovaće na panelu "Cirkularna ekonomija" koji će se održati 13. oktobra u Novom Sadu, u okviru dvodnedne SEE ENERGY međunarodne konferencije na temu "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji" (13-14. oktobar, hotel "Sheraton")  - PROGRAM

30+ godina biotehnološkog istraživanja i razvoja pretvarajući organski otpad u biogas

"Srbija godišnje proizvede oko 28 000 GWh električne energije iz termo elektrana na ugalj. Svake godine na oko 5 000 000 Ha poljoprivredne zemlje u Srbiji ostaje oko 25 000 000 t otpadne biomase. Ako se sakupi samo 60% od raspoložive biomase, tj. 15 000 000 t, Wabio tehnologijom biogasa moguće je proizvesti 44 528 GWh, termičke energije, ili oko 60% električne energije 26,716. GWh. Proizvodna cena 1 kWh iznosila bi oko 0,045 – 0,05 evra, računajući cenu 1 t biomase 30 evra. U računicu nismo uzeli ni industrijski organski ni komunalni organski  ni farmerski organski otpad. Odgovor na postavljeno pitanje je da! Srbija godišnje može da, Wabio tehnologijom biogasa, proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni" - izjavio je Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding u Srbiji, takođe jedan od panelista na konferenciji.

Prisustvo na konferenciji je besplatno uz obaveznu registraciju putem sledećeg linka - LINK 

Koja je uloga daljinskog grejanja u energetskoj krizi? Da li je sistem daljinskog grejanja deo rešenja ili problema? 

U susret novim energetskim izazovima, trenutnom stanju, problemima i rešenjima, Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD, 13. oktobra u hotelu „Sheraton“, u Novom Sadu,  organizovaće međunarodnu konferenciju „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja“. 

Konferencija se održava u okviru petog po redu dvodnevnog događaja SEE ENERGY – Connect & Supply V (13-14. oktobar),  na temu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji, a u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“. Pored ove teme prisutni će imati priliku upoznati se sa trenutnim stanjem, razvojom i izazovima u oblasti cirkularne ekonomije, solarne i energije iz biomase, elektromobilnosti, izvorima finansiranja, tehnologijama i izazovima.  (SEE ENERGY program)

Prvog dana SEE ENERGY konferencije prisutnima će se obratiti i svečano otvoriti konferenciju predstavnici EBRD banke, Sekreterijata Energetske zajednice, EU delegacije,  Ministarstva rudarstva i energetike, ambasade Austrije, grada Novog Sada, kao i predstavnik Advantage Austria, odeljenja za promociju spoljne trgovine Privredne komore Austrije u Srbiji.

REGISTRACIJA je obavezna i bez kotizacije  - link za registraciju

EBRD, austrijska vlada i švajcarski državni sekreterijat za ekonomske poslove (SECO) nastavljaju sa podrškom integracije tehnologija zasnovanih na OIE u sistemima daljinskog grejanja WB6 putem programa REDEWeB 

zorana mihajlović

Izvor: mre.gov.rs

11 gradova u Srbiji će udisati čistiji vazduh, dobiti efikasnije grejanje na zelenu energiju  i zdraviju životnu sredinu

Kako bi podržala ove projekte EBRD je osnovala Fond za sisteme daljinske energije iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in Western Balkans – ReDEWeB), koji ima za cilj da doprinese rastu ulaganja u sektor OIE. Kao prvi konkretan korak u implementaciji Memoranduma o razumevanju1, EBRD i Ministarstvo rudarstva i energetike su formirali Program obnovljivih izvora energije u distriktu Srbije („ReDE Serbia“) koji uključuje dve komponente: investicionu komponentu i komponentu dijaloga o politici.

U prvoj fazi vrednoj 40,5 miliona evra razvijaju se projekti u 11 gradova primenom tehnologija kao što su:

  • solarno termalno direktno napajanje (Niš)
  • toplotne pumpe koje koriste toplotu iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Kruševac, Vršac)
  • toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz data centra (Kragujevac)
  • toplotne pumpe koje koriste geotermalne izvore (Pančevo, Bečej, Vrbas, Paraćin, Niš)
  • direktna geotermalna primena (Bogatić) i biomasu (Novi Pazar)

Procenjuje se da će dodatni projekti biti uključeni u fazu II, dok solarno - termalni projekat u Prištini i Solarno - termalni projekat u Novom Sadu napreduju. U Bosni i Hercegovini u razvoju su projekti toplotnih pumpi koji koriste energiju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Sarajevo, Zenica), zatim geotermalne izvore (Sarajevo) i industrijski otpad (Banja Luka ) radi dobijanja toplotne energije.

"Tek sada kada je kriza, shvatilo se koliko je važno da pored velikih kapaciteta moramo da radimo na tome da pomognemo domaćinstvima i lokalnim samoupravama da budu samodovoljni. Podaci kažu da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije. Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više" , izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović u Kragujevcu, gde je potpisala memorandume o razumevanju za projekat „Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji“ sa EBRD bankom i SECO-om u prisustvu Delegacije EU u Srbiji.

EBRD sprema kredit od 30 miliona evra, Švajcarska donira 7 miliona, dok EU 3 miliona

"Pre godinu danakada smo počeli projekat, mislili smo da je važan i inovativan, a danas u svetlu krize značaj projekta je još veći. Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha", izjavio je direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, g. Matteo Colangeli.

U organizaciji EBRD banke i švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), konferencija će biti mesto na kojem će energetski eksperti predstaviti radove o planiranim i sprovedenim projektima, koji najbolje ilustruju najnovija dešavanja u sektoru daljinske energetike.

Bojan Bogdanović, Menadžer Fonda za obnovljive izvore energiјe u sistemima daljinske energetike u okviru  Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na konferenciji će predstaviti aktivno delovanje banke u cilju podržavanja korišćenja OIE u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja u svim zemljama u regionu.

"Proširenjem sistema daljinskog grejanja i povećanjem udela obnovljivih izvora i otpadne toplote rasterećujemo elektroenergetski sistem od dela potrošača koji se greju na el.energiju, smanjujemo zagađenje vazduha od neefikasnih individualnih ložišta i emisije CO2, omogućavamo isporuku obnovljive i otpadne energije tamo gde je to inače drugačije teško moguće (urbana gradska jezgra)“ , izjavio je Bogdanović.

Mesto na panel diskusiji  između ostalih, aktivno će zauzeti predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Sekreterijata Energetske Zajednice, Agencije za energetiku RS, Udruženja toplana Srbije, JKP Novosadske toplane, Eko toplane iz Banjaluke.

Cilj konferencije je da se predstave najnovija dostignuća u primeni obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, predstavljanje projekata koji aktivno učestvuju u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva (pretežno solarno – termalnih, geotermalnih i toplotnih pumpi), kao i promocija OIE potencijala u Srbiji i u samoj regiji Zapadnog Balkana, kao odličnog tržišta za potencijalne investicije i ulaganja  privatnih investitora. 

Međunarodna investiciona konferencija 4

Najava događaja: Međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply V na temu "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji"

Datum: 13-14. oktobar 2022., (četvrtak, petak)

Lokacija: hotel "Sheraton", Novi Sad, online- Zoom platforma, YouTube kanal

PROGRAM 

Ulaz na konferenciju je besplatan uz obaveznu registraciju - REGISTRACIONI LINK 

Snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora i prelazak na zelene energente sve više dobija na značaju, a naročito za vreme energetske krize u Evropi. Suočavanje sa visokim cenama nafte, struje i gasa za posledicu ima sve negativniji uticaj na građane i privredu u Evropskoj uniji.  Na sastanku Evropskog saveta održanog  24. i 25. marta ove godine, saopšteno je da će države članice zajedno sa Evropskom komisijom raditi na zajedničkoj kupovini gasa, vodonika i tečnog prirodnog gasa. 

Region Zapadnog Balkana istovremeno prolazi kroz energetsku krizu i zajednički pristup omogućava lakše finansiranje zelene energije i napuštanje upotrebe uglja, izjavio je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Dirk Bušle. 

Peta po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply V na temu "Zapadni Balkan u susret novim energetskim izazovima" biće održana 13 i 14. oktobra ove godine u hotelu "Sheraton", Novi Sad. 

Organizatori, Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO", Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, GIZ tokom dvodnevnog događaja predstaviće stanje, trenutne izazove, te buduće projekte i potencijalna rešenja u budućoj energetskoj tranziciji celog regiona Zapadnog Balkana. 

Investiciona konferencija sa praktičnim pristupom 

Preko 40 energetskih stručnjaka, predstavnika investitora, privrede i najvažnijih državnih institucija pričaće o trenutno najaktuelnijoj temi - regionalnoj energetskoj situaciji, budućim izazovima, predstavljanju rešenja, tehnologija i izvora finansiranja. 

Austrija je ovogodišnji zemlja partner konferencije. Pored austrijskih predstavnika opreme, tehnologije i usluga, događaju će prisustvovati predstavnici kompanija iz Nemačke. S obzirom na aktuelnost teme, zainteresovanost je velika, te su i teme konferencije raspoređene u dva dana u 4 konferencijske sale hotela "Sheraton" u Novom Sadu.

Dvodnevni događaj svečano će otvoriti Potpredsednica Vlade R. Srbije i Ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajović, g. Matteo Colangeli, direktor EBRD za Zapadni Balkan, kao i visoke zvanice, predstavnici Sekreterijata Energetske zajednice, ambasade Austrije,  Delegacije EU u Srbiji, kao i grada Novog Sada.

Teme:

  • OIE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA I HLAĐENJA - kooorganizator događaja - EBRD, REdeWeB program, Ministarstvo rudarstva i energetike, Sekreterijat Energetske zajednice, AERS, EPS, Novosadska toplana,  PU "Toplane Srbije", Toplana Banja Luka, Toplana Sarajevo, Toplana Kragujevac
  • ZELENA TRANZICIJA I OBAVEZE ZELENE AGENDE - Privredna komora Srbije, Centar za cirkularnu ekonomiju, UNDP,  Consultare HrvatskaWABIO, SGS kompanija

  • POTENCIJAL I RAZVOJ BIOMASE U RAZVOJU NACIONALNE CIRKULARNE EKONOMIJE - Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" - Wabio, Conslutare, Polytechnik GmbH, ProCredit banka, Erste banka

  • KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE KROZ PRISTUP KUPAC - PROIZVOĐAČ, izazovi i rešenja, projektovanje, tehnologije, finansiranje: koorganizator događaja - GIZ, program "Promocija obnovljive energije i energetske efikasnosti u Srbiji" - Ministarstvo rudarstva i energetike, EDS, EPS, Ministarstvo finansija RS, Ministarstvo privrede , Energy Net, Viessmann, MT Komex

  • FINANSIRANJE OIE PROJEKATA - ERSTE, OTP, ProCredit banka, Ministarstvo rudarstve i energetike, Ministarstvo privrede, AON korporacija- ACB

  • RAZVOJ ELEKTROMOBILNOSTI U SRBIJI, E - bus u Novom Sadu- Schneider Electric, Siemens Srbija, ABB, charge&GO

Teme su namenjene industriji, privredi, poljoprivredi, domaćinstvima, javnim preduzećima, bankama i lokalnim samoupravama. 

Događaj se organizuje uz koorganizaciju Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, uz podršku  Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Austrije, Privredne komore Srbije, PU "Toplane Srbije", regionalnih asocijacija i udruženja.

 Untitled design 9

Kako smanjiti upotrebu fosilnih goriva? - Međunarodna konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase", 23. februar Novi Sad

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora I to do 2030. godine.

Međunarodna investiciona konferencija u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI, koja je nedavno održana u hotelu “Sheraton” bavila se konkretnim odgovorima na sve učestalija pitanja kako proizvesti i uštedeti električnu i toplotnu energiju upotrebom solarnih panela i/ili kotlova i postrojenja na biomasu, poljoprivrednu i drvnu.

Teme su bile namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi i domaćinstvima, a poseban panel organizovan je za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave.

Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti

Upravo na ovom panelu čiji naziv je “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnji toplotne energije iz biomase. Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije i energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost I bezbednost I pristupačnost.

Naglasila da je Kancelarija izradila “Operativni priručnik” koji ima svoje web izdanje na srpskom i engleskom jeziku. Cilj ovog priručnika je:

  • Da pomogne Kancelariji I lokalnim samoupravama da dostignu ciljeve programa
  • Utvrđuje jasne procedure sprovođenja programa, obaveze Kancelarije i obaveze lokalnih samouprava
  • Promoviše transparentnost u procedurama, posebno u postupku javne nabavke, finansijskih procedura, izveštavanja, monitoringa I evaluacije
  • Utvrđuje metodologiju izrade energetskih elaborata, projektno-tehničke dokumentacije.

Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, i izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na prethodni. Ne treba zanemariti ni automatizovan rad kompletnog sistema grajanja kao I merenje potrošnje utrošene energije što omogućava kontrolisanje I upravljanje sistemom grejanja na lak i efikasan način uz minimalno učešće radne snage, ali i nova radna mesta odnosno upošljavanje lokalnog stanovništa.

Untitled design 10

Do sada je izvedeno 12 samostalnih kotlarnica na sečku i pelet u Arilju, Vranju, Despotovcu, Kladovu, Loznici, Majdanpeku, Mionici, Osečini, Svilajncu, Surdulici i Priboju. Za ove namene utrošeno je oko tri milijarde dinara. U 81 kotlarnicu - biomasa pelet u objekte javne namene – škole, domove zdravlja, centre socijalne zaštite uloženo je približno 11 milijardi dinara.

Prednosti i mane upotrebe šumske biomase

U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019. Slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.

Prema Stojanovićevim rečima, u periodu od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.

Stojanović je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. Sem toga, neophodno je povećanje broja priključenih na daljinski sistem grejanja i to od 0,5 – 0,8 odsto godišnje kao i smanjenje specifične potrošnje.

Neophodno je i:

  • Unapređenje komunikacija sa kupcima u cilju uvođenja OIE i primene mera EE.
  • Puna primena donetih sektorskih Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 40 od 22. aprila 2021.).

Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase „spaljena“ u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.

Untitled design 11

Višestruko “unovčavanje” zeleno bio otpada

"Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu", tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Blokčejn je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna, sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom i na taj način se formira lanac (eng. Chain).

Pešić je govoreći o ovoj temi predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju I kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim „unovčavanjem”na tržištu energije I organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.

Zahvaljujući ovom Projektu doprinosi se  ostvarenju nacionalnih ciljeva, počev od smanjenja globalnog zagrevanja, koji doprinose klimatskim promenama i obavezama koje je Srbija preuzela po međunarodnim konvencijam do očuvanja zemljišnog fonda, odnosno mere očuvanja zemljišnih resursa, kao slabo obnovljive kategorije. Takođe tu je i nacionalni cilj smanjenja siromaštva, kroz programe socialnog zapošljavanja, rodne ravnopravnosti i smanjenja broja nezaposlenih lica.

Kako je Pešić naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. Imajući u vidu veličinu ciljnih grupa i predviđene ekonomske koristi, očekuje se omasovljenje projektnih aktivnosti i uključivanje i drugih pravnih i fizičkih lica u realizaciju projekta, što je novina u dosadašnjim pristupima u ovoj oblasti. To uključivanje subjekata, pravnih i fizičkih lica i šire društvene zajednice kroz vrednosni model na bazi „vaučera-kartice“ omogućilo bi kontinuirano upravljanje Fondom i održivošću Projekta. To bi bio model koji bi u Srbiji rešavao deo nagomilanih problema u ekologiji, socio-ekonomski potpomogao rešavanju tih problema, a sve u jačanju ekonomije i ekonomskih kapaciteta - u ovom slučaju cirkularne ekonomije, kao potpuno nove grane koja je kod nas tek u začetku.

Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja I finansija

Projekat EBRD ReDEWeb “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za OIE u sistemima daljinske energetikeu okviru EBRD. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je Potpisana 10. novembra 2020. godine od strane zemalja Zapadnog Balkana.

Sofijska deklaracija zasnovana je na 5 stubova:

  • Klima, energija, mobilnost
  • Cirkularna ekonomija ekonomija
  • Smanjenje zagađenja
  • Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane
  • Biodiverzitet

Kao podrška realizaciji prva tri cilja  namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.

Konkretno govoreći o ovoj temi, Bogdanović je naveo okvirne cene toplotne energije uključujući sve troškove životnog ciklusa:

Fosilna goriva:

  • Prirodni gas – kotao –preko 50 €/MWh

Obnovljivi izvori toplotne energije:

  • Solar termal – između 22 i 40 €/MWh.
  • Nakon otplate investicije - 2 €/MWh
  • Toplotne pumpe (bez geotermalne energije visoke temperature) - između 25 i 35 €/MWh
  • Toplota energija iz spalionice otpada – do 30 €/MWh
  • Biomasa – 30 - 35 €/MWh
  • Geotermalna energija – u zavisnosti od temperature, izdašnosti i udaljenosti.
  • Otpadna toplota (data centri, industrija, rafinerije ...) - u zavisnosti od uslova.

Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije - Jelena Ilić iz Viessmann-a,  kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske) - Đuro Đaković doo, direktor Zdravko Stipetić, a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana”  rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar - termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.

Piše: Jasna Bajšanski, Agroportal; Jelena Bunčić, "SERBIO" 

Untitled Photo Book 11 8.5 in 10

Izveštaj sa SERBIO konferencije, 23.02., Novi Sad

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO” u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ DKTI, organizovala je 4. po redu međunarodnu investicionu i praktičnu konferenciju pod nazivom “Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase”, održanu 23. februara 2022. godine u hotelu “Sheraton” u Novom Sadu.

Cilj jednodnevnog skupa je bilo upoznavanje javnosti i svih zainteresovanih lica sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem u domenu solarne i energije biomase, predstavnicima tehnologija, projektovanja i finansijskih institucija. SERBIO platforma je obezbedila povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije, kao jednih od glavnih aktera i pokretača investicionih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine.

Konferencija je podeljena u dve sale kako bi zadovoljila različite interesne grupe. U prvoj sali su vođene diskusije i prezentacijama predstavljene teme namenjene privrednim društvima, industriji, stanovništvu i poljoprivrednim gazdinstvima. Panel u drugoj sali se posvetio temama namenjenim javnim preduzećima, toplanama i predstavnicima lokalnih samouprava. Praćenje konferencije je bilo omogućeno i online – putem ZOOM aplikacije i SERBIO YouTube kanala.

 Untitled Photo Book 11 8.5 in 11

 

Veliki broj prisutnih i zainteresovanih za ove teme (preko 500 registracija u obe sale i online prisustvo), pokazatelj je koliko su ove teme aktuelne i koliko nas buduće očekivano povećanje cene električne struje i gasa, ali i razvijanje svesti o ekološki prihvatljivijom upotrebom energije, navodi da investiramo u projekte solarne i energije biomase.

Panel – projektovanje solarne elektrane

20-godišnje iskustvo sa razvijenog tržišta iz Nemačke – Viessmann Photovoltaic GmbH

 

G. Bernd Bollmann iz kompanije  Viessmann Photovoltaic GmbH predstavio je prve korake, greške i iskustvo iz Nemačke. Nemačka kao polazna tačka u državama Evrope i dalje je vodeća zemlja sa ukupnim kapacitetom od 60GWp energije dobijene iz obnovljivih izvora. Naravno, sa svim usponima i padovima. Istorija tržišta ove zemlje pokazuje nam da su još 2000. godine solarni entuzijasti ulagali u solarne panele na krovovima, 2010. napravljeni prvi solarni “Green Field” parkovi, a pre dve godine krajnji korisnici koriste solarnu energiju za komercijalnu samopotrošnju.

„Kriva učenja“ pokazuje nam da je udvostručenje kumulativnog instaliranog fotonaponskog kapaciteta dovelo do smanjenja cene električne energije od 24%. Već danas su nivelisani troškovi fotonaponske električne energije ispod otkupnih stopa od mrežnih operatera. LCOE, nivelisani trošak solarne energije koji opisuje cenu energije koju solar proizvodi tokom određenog vremenskog perioda uzima u obzir pun vek trajanja od 20 godina. Bollmann na kraju svog izlaganja navodi da je neophodno obratiti pažnju na sve promene cena, tehnologije, pravila i normi, ne samo na našem tržištu već i šire. Neophodno je  koristiti pouzdane tehnologije, voditi računa o ispravnom tehničkom planiranju, pružiti i dobiti pravu ekonomsku analizu i verovati u energetsku tranziciju, jer je ona svakako neminovna.

 

Sticanje statusa kupac – proizvođač   ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE

Prvi koraci su formalno pravni aspekti koji podrazumevaju Zakon o korišćenju OIE , Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza kupca- proizvođača i snabdevača, kao i Pravilnik o sadržaju i vođenju registra kupaca – proizvođača priključenih na prenosni, distributivni sistem koji je u procesu planiranja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike RS.

Primer na domaćinstvu

Prvi korak je obraćanje zainteresovanog građanina (budući investitor) izvođaču radova- (projektanti i tehnologija), izabere se odgovarajuća oprema odgovarajuće snage koja zadovoljava njegove potrebe. Instalacija se realizuje i ono što je bitno treba da se izvrši prilagođenje mernog mesta na granici sa distributivnim sistemom. Sve to može da se uradi na bazi informacija i uputstava koji su dati na sajtu Elektrodistribucije – LINK"

Sledeći korak – vlasnik objekta/izvođač radova (vlasnik objekta koristi usluge stručnog konsultanta) se obraća snabdevaču. Snabdevač je u obavezi da zaključi Ugovor o potpunom snabdevanju kad je u pitanju domaćinstvo sa neto merenjem i obraća se direktno Elektrodistribuciji. Nakon toga Elektrodistribucija izvršava kontrolu dokumentacije, izlazi na lice mesta da utvrdi da li stanje na terenu odgovara stanju u dokumentaciji i ukoliko se  ustanovi da je sve usaglašeno sa propisima stiču se uslovi za upis u registar statusa kupca-proizvođača.”

Mi nismo kočnica u realizaciji projekta. Svaki zainteresovan investitor može da se obrati sa zahtevom Elektrodistribuciji” - g. Obrenko Čolić, Elektrodistribucija

Hoću da budem prozjumer i stavim solarni panel na krov kuće

Filip Veljković iz kompanije Green Watt objasnio je prve korake pri projektovanju i izgradnji solarne elektrane sa praktične strane. “Pre samog izlaska na teren, koristimo Google satellite (klijent dostavlja GPS koordinate) gde vidimo nagib krova i sam materijal izgradnje. Takođe, posedujemo softverski program pomoću kojeg imamo uvid u vremenske prilike u poslednjih 10 godina i kao glavni produkt dobijamo procenjenu proizvodnju buduće solarne elektrane u narednih godinu dana u kw. Na osnovu dosadašnje ili željene potrošnje električne energije proračunavamo i izrađujemo predlog i pripremu buduće investicije."

Iz iskustva: “Iz jednog sistema od 10kw instalisane snage u panelima na godišnjem nivou u zavisnosti gde je postavljen možemo dobiti između 11.000  i 14.000 kw sati. Približna cena po kilovatu instalisane snage je 960 evra u zavisnosti od upotrebljenih komponenata u tom solarnom sistemu.” – Filip Veljković, Green Watt. Period otplate za individualna domaćinstva: između 6 i 7 godina

Solarni paneli za industrije

Nikola Grubor iz kompanije CEEFOR predstavio je prve korake pri projektovanju solarne elektrane ukoliko je investitor privredno društvo, odnosno industrija. “Prvi koraci su veoma slični kao i u slučaju individualnog domaćinstva. Isplativost projekta nakon energetske krize koja je pogodila Evropu, je od 6 do 7 godina. Izrada projekta traje od 1 do 3 meseca i nakon toga je potrebno oko tri meseca dobijanja dozvole od Elektrodistribucije.” – izjavio je Nikola.   

 

TEHNOLOGIJE SOLARNIH PANELA I DOSTIGNUĆA

Viessmann, Luxor i SKE Engineering Gmbh

G. Bojan Grujički iz kompanije Viessmann, ujedno i generalni sponzor konferencije, predstavio je integrisana rešenja kompanije, između ostalog i u oblasti solarne energije. Viessmann nudi konsalting i analizu, predlog rešenja, obračun prinosa energije, isporuku opreme, rezervne delove i puštanje u rad fotonaponski sistem. Takođe, u okviru ovih aktivnosti, kompanija nudi i povoljno finansiranje, odnosno finansijsku podršku pri izgradnji solarne investicije.  

Kompanija koja već dugi niz godina uspešno deluje na teritoriji Zapadnog Balkana, ali i šire je svakako LUXOR GmbH. Predstavljajući solarne module i Heterojuction metodu proizvodnje modula sa 30 godina garancije, g. NinoSijerić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Luxor Solar objasnio je zašto je baš solarna energija naša sunčana budućnost. Zašto sunce, zašto fotonapon, a ne drugi izvor OIE? Solarna energija kao tehnologija i rešenje  jednog energetskog pogona je najbrže, najbolje i najprihvatljivije u ekonomskom smislu. Svakome ko ima mogućnosti, bez obzira da li je to rezidencijalni sektor ili komercijalni,pa čak i biznis modeli koji će u vrlo skoroj budućnosti biti aktuelni (status kupac - prodavac), da ulaže u ovu vrstu energije, fotonapon nudi brz i efikasan lek za energetsku tranziciju i zamrzavanje troškova električne energije” – izjavio je Sijerić.

HUIAWEI solarne tehnologije - konačno i u Srbiji

SKE Engineering GmbH, partner i predstavnik kompanije HUAWEI koji deluju u 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, najavio je otvaranje kancelarije ove godine i u Beogradu. Kompanija nudi Huawei Fusion Solar proizvode i rešenja, kao i sales obuke i obuke za pružanje tehničke podrške. Saša Nagradić, menadžer prodaje u regiji Zapadnog Balkana predstavio je uspešne projekte, fotonaponsku tehnologiju, kao i tehnologiju pametnog održavanja solarne elektrane. “Uz pomoć pametne dijagnostike I- V krive, potrebno je samo 20 minuta za potpuni pregled solarne elektrane do 100mw” – izjavio je predstavnik SKE Engineering GmbH kompanije.

RECIKLAŽA solarnih panela – “Sve komponente koje su deo solarnog panela, poput stakla, aluminijuma, silicijuma su razgradive i pretvaraju se u sirovinu” – Nino Sijerić, Luxor GmbH

 Biomasom do investicije

Solarna i energija biomase nas ujedinjuju” -izjavila je predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, Nataša Rubežić. Svake godine globalna privreda koristi više od 90 biliona tona prirodnih resursa (od kojih se samo 8% ponovno koristi), što je ekvivalent 1,7 onoga što Zemlja može proizvesti godišnje. Kružna ekonomija nudi novi model „proizvod –otpad -proizvod“- i time započela temu Cirkularne ekonomije na trećem panelu konferencije. 

 
G. Đorđe Marić, moderator sesije i predstavnik Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika, predstavio je nekoliko teza iz oblasti iz kontrole kvaliteta biomase i na taj način naglasio koliko je bitan način samog sakupljanja i skladištenja iste. G. Predrag Stojanović iz TEKNOXGROUP Srbija je predstavio program mašina za tretman zasebno prikupljenog otpadnog drveta kompanije Komteh i kakve sve tipove biomase možemo dobiti ovom procedurom. Nakon predstavljanja kvaliteta i sakupljanja drvne sečke, kompanija Đuro Đaković doo iz Hrvatske predstavila je svoja kogenerativna postrojenja. G. Zdravko Stipetić predstavio je ponudu kompanije koja obuhvata projektiranje, proizvodnju i izgradnju kompletnih elektrana za proizvodnju energije iz otpada I biomase.

 Untitled design 12

FINANSIRANJE PROJEKATA – “vruća tema” za sam kraj konferencije

Kako sve isfinansirati, odakle početi i koga kontaktirati ukoliko želimo da investiramo u sopstvenu elektranu?

G. Luka Naglić iz GEFF EBRD kreditne linije predstavio je osnovu za finansijski podsticaj. “Klijent može putem kredita finansirati celokupnu investiciju solarne elektrane, a povraćaj novca se vrši prema određenim formulama. Fizička lica, stambene zadruge, upravnici stambenih zgrada su potencijalni klijenti. “ – izjavio je GEFF tehnički ekspert za Srbiju i Crnu Goru, EBRD.

ProCredit banka i član Izvršnog veća, g. Ivan Smiljković naglasio je da je poslovanje njihove banke u potpunosti u skladu sa zaštitom životne sredine.

 

 Prisutni u publici bili su u prilici da na svoja pitanja dobiju praktične i konkretne odgovore i potrebne informacije za izgradnju jednog zelenog projekta. 

Untitled design 8
Mi stvarno dobro razumemo potrebe klijenata, jer one upravo proizilaze iz onoga šta radimo. U svakodnevnom  radu se trudimo da smanjimo naš uticaj na životnu sredinu kroz tri interna stuba, te tako solarna energana kapaciteta 40kw se nalazi na krovu naše centrale na Novom Beogradu, kao i manja solarna energana koja se koristi isključivo za punjenje električnih automobila. 70% našeg voznog parka čine električni i hibridni automobili. Mi kao banka ne finansiramo klijente i kompanije koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu”- istakao je Smiljković, ProCredit banka.

G. Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom iz Erste banke predstavio je projekte koje je banka podržala i na koji način možete da realizujete OIE projekte uz podršku i kreditne linije ove banke. „Uvođenjem prozjumera kroz naš zakonodavni okvir dovelo je do toga da najviše upita i zahteva za finansiranje  vezano je za solar“- istakao je Savić.

   „Imate firme koje traže da njihovi dobavljači budu isključivo zelene kompanije, što znači da nećete moći bilo kome da prodajete svoje proizvode. Banke drugačije gledaju na te klijente.“- istakao je Savić, ERSTE banka.

Prva solarna elektrana u Srbiji

2013. godine smo imali viziju da izgradimo jedan obnovljivi izvor energije, solarnu elektranu. U tom trenutku ProCredit banka je razumela našu ideju i podržala u realizaciji projekta. Izgradili smo dve solarne elektrane ukupne snage dva megavata i osam godina kasnije imamo izuzetno dobru proizvodnju. Ostvarena proizvodnja na obe elektrane u 2021. godini iznosi 2.768 MWh. Zato nastavljamo sa ulaganjima u solarne elektrane i u planu je proširenje postojeće, biće izgrađene Solaris 3 i Solaris 4. Za Solaris 3 snage 999 kW, za izgradnju će biti upotrebljeno 1.980 solarnih panela, dok Solaris 4, iste snage, imaće 2.000 panela”, istakao je Miloš Kostić, koji je i vlasnik kompanije MT-KOMEX, lidera u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana.

Razvojni fond AP Vojvodine i pomoćnik direktora zaduženog za sektor za upravljanje programima finansiranja klimatski održivih projekata, Jelena Trenkić na poslednjoj sesiji konferencije predstavila je Finansiranje klimatskih održivih investicija iz Razvojnog fonda i time prisutnima zaokružila finansijsku ponudu i podršku u projektima zelene energije.

PANEL namenjen toplanama, javnim preduzećima i lokalnim samouprava

U drugoj sali, uporedo sa sesijama na temu solarne i energije biomase, održan je poseban panel i odlična diskusija u vezi proizvodnje toplotne i električne energije kroz upotrebu solara i postrojenja na biomasu namenjena javnim preduzećima.

Kao podrška realizaciji ciljeva namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od 9 milijardi evra za Zapadni Balkan” – istakao je Bojan Bogdanović, menadžer fonda za obnovljive izvore energije u sistemima daljinske energetike u okviru EBRD.

G. Dejan Stojanović iz Poslovnog Udruženja toplane Srbije, ujedno i moderator same sesije, predstavio je prisutnima podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu OIE kroz promenu strukture energenata, povećanja broja priključenih na SDG (sistemi daljinskog grejanja) i smanjenjem specifične potrošnje.

Kompletan izveštaj sa druge sesije možete pogledati na sledećem LINKU.

Kompletan video prenos možete pogledati na sledećem LINKU. 

Untitled design 13

Najava SERBIO događaja

13 -14. oktobar 2022. 

SEE ENERGY-Connect & Supply V 2022

“Zapadni Balkan u susret energetskim izazovima" 

 

Ciljna grupa/ učesnici:

Tehnologija: Proizvođači opreme (domaći i strani), distributeri opreme, ugrađivači opreme,

Investiciona podrška -subvencije: država, banke, privatni investicioni fondovi, EU organizacije Tehnička i projektna dokumentacija: inženjeri, projektanti, advokati, razvojne agencije

Krajnji korisnici: privredna društva, toplane, industrija, elektrodistribucija, poljoprivrednici, državna i lokalna uprava, energetska agencija,strukovna udruženja, proizvođači peleta, proizvođači mašina za pelet, serviseri, ponuđači mernih instrumenata, šumska gazdinstva, poljoprivredna gazdinstva, proizvođači sa organskim nus produktima: prerađivači drveta, mlinovi..

 

Informacije o sektoru / Opis događaja

SAZNAJTE INFORMACIJE IZ SEKTORA

Aktuelne svetske politike i trendovi tržišta. Potencijali i izazovi tržišta OIE u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Trenutni okvir, snabdevanje resursom i održivost bioenergije. Analiza prepreka i mere unapređenja bioenergije.

SRETNITE ISKUSNE STRUČNJAKE

Međunarodna praksa i poslovni know-how. Uspešni primeri iz regiona i korisni saveti. Licence, dozvole i priprema projekata.

UPOZNAJTE INVESTICIONE MOGUĆNOSTI

Pregled investicionih mogućnosti i planiranih kapaciteta. Projekti daljinskog grejanja i kogenerativnih postrojenja za koje su potrebna ulaganja.

PRONAĐITE PARTNERA U REALIZACIJI PROJEKTA

Mogućnosti finansiranja i sufinansiranja. Međunarodna iskustva i javno privatno partnerstvo.

TEHNIČKA REŠENJA I OPREMA

Napredne tehnologije i oprema za postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iż biomase, kogenerativna postrojenja i sistem daljinskog grejanja. Inovativne aplikacije.

 

Teme:

Podrška razvoju OIE u Srbiji, Sistemi daljinskog grejanja u hladjenju i grejanju, Prelazak sa gasa na biomasu, Daljinsko grejanje u gradovima- dobre prakse, Tehnološka rešenja i inovacije, Tehnološka rešenja i inovacije za efikasnu distribuciju toplotne energije, Održivi distribucioni kogenerativni sistemi, Pravni aspekti ulaganja i osiguranja, Investicije i podrška investicionim projektima, Solar termal, Toplotne pumpe, Toplotna energija iz otpada, Drvna biomasa i održivo snabdevanje sirovinom, Drvna sečka i proizvodnja peleta 

 

Partner/Koorganizator

EBRD,  ReDEWeB fond

Podrška 

GIZ DKTI 

Organizator

Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" 

biores

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Vladike Ćirića 2,  21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/3823 533
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške