Proces peletiranja razvio se pre trideset i osam godina u oblasti pogodnog spremanja krmnog hraniva i koncentrata. Reč „pellet“ na engleskom znači loptica, kuglica ili valjak. Dakle, proces peletiranja označava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnog materijala u pogodan oblik, koji ima znatno manju zapreminu u odnosu na početni materijal (sirovinu).

Prilagođavanjem tehnologije peletiranja usitnjene sirovine od drveta, radi proizvodnje energetskih peleta u obliku odgovarajuće forme, veličine otpreska i sadržaja vlage, moguće je proizvesti homogeno biogorivo od otpadaka drveta ili poljoprivredne biomase

Podela sistema za proizvodnju peleta

Proces proizvodnje peleta se sastoji od mlevenja sirovine do potrebne finoće, sušenje, presovanje i pakovanje.

Osnovna podela sitema za peletiranje se može izvršiti na osnovu veličine postrijenja na mala, srednja i velika postrojenja.

Kapacitet malih postrojenja se kreće do 300 kg/h. Ovakvi sistemi se najčešće koriste za individualne potrebe poljoprivrednih proizvođača koji u okviru svog gazdinsta raspolažu određenom količinom agrarnog otpada. Ovaj tip postrojenja se sastoji od mlina i prese dok se mehaničko sušenje ulaznog materijala izostavljeno.

Veliki sistemi za proizvodnju peleta mogu proizvesti od 1. do nekoliko desetina t/h peleta. Postrojenja se satoje od mlina, roatcionog (dobošastog) sušača, prese, sistema hlađenja, sistema transporta i skladištenja.

Srednja postrojenja mogu proizvesti između 0,1 i 1 t/h . Princip rada je sličan velikim sistemima za proizvodnju pelete. Osim kapaciteta ključna razlika između srednjih i velikih postrojenja je u tipu opreme odnosno mašina koje se koriste. Najveća razlika se ogleda u tome što se kod srednjih sistema koristi ciklonski sušač i mljin sa horizontalnom maticom dik se kod velikih sistema, po pravilu, koriste dobošasti sušači i mlinovi sa prstenastom maticom.

Izvor: Nebojša Golubović, Yubel Inžinjering doo