Od solarnih elektrana do baterijskih skladišta: Šta energetski projekat mora da ispuni da bi dobio finansiranje?

Erste Banka Srbija, koja je učestvovala u finansiranju više od 80 projekata obnovljivih izvora energije, biće deo konferencije SEE ENERGY 2026, 4. i 5. novembra u Novom Sadu. Milan Novaković,šef Odeljenja za specijalna finansiranja i poslove sa javnim sektorom, govoriće o kriterijumima na osnovu kojih banke procenjuju energetske investicije, rizike i mogućnosti dugoročnog finansiranja.

Energetska tranzicija u Srbiji ulazi u fazu u kojoj više nije dovoljno samo planirati nove proizvodne kapacitete. Sve veći značaj dobijaju ekonomska održivost projekata, stabilnost prihoda, dostupnost kapitala i sposobnost investitora da odgovore na zahteve finansijskih institucija.

Solarne elektrane, vetroparkovi, baterijska skladišta energije, hibridni energetski sistemi i projekti energetske efikasnosti otvaraju nove investicione mogućnosti. Istovremeno, svaki od njih pred banke i investitore postavlja različita pitanja: koliko je projekat tehnički pripremljen, kakva je struktura njegovih prihoda, ko preuzima tržišne rizike i koliko je realno da investicija ostvari planirane rezultate?

Upravo će bankabilnost energetskih projekata biti jedna od važnih tema međunarodne konferencije i izložbe SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, koja se održava 4. i 5. novembra u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu.

U diskusiji posvećenoj finansiranju energetskih investicija učestvovaće Milan Novaković, šef Odeljenja za specijalna finansiranja i poslove sa javnim sektorom, Erste Banka Srbija, koji će predstaviti perspektivu finansijske institucije u proceni projekata obnovljivih izvora energije i drugih energetskih ulaganja.

Erste Banka: Više od 80 projekata obnovljivih izvora energije

Prema podacima koje je Erste Banka predstavila u tekstu objavljenom na Energetskom portalu u septembru 2026. godine, banka je do sada učestvovala u finansiranju više od 80 projekata obnovljivih izvora energije, ukupne instalisane snage preko 800 MW, uz ulaganja veća od 400 miliona evra.

Ovi rezultati ukazuju na značaj finansijskog sektora u razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji, ali i na činjenicu da uspešna realizacija energetskih projekata zahteva mnogo više od raspoložive tehnologije i investicione ideje.

Finansiranje projekata obnovljivih izvora energije podrazumeva dugoročnu procenu tehničkih, regulatornih, tržišnih i finansijskih rizika. Za banku je važno da razume kako će projekat ostvarivati prihode tokom svog životnog veka, da li su predviđeni troškovi realni i u kojoj meri investicija može da odgovori na promene tržišnih uslova.

Erste Banka u okviru svojih finansijskih rešenja za obnovljive izvore energije navodi mogućnost dugoročnog projektnog finansiranja, sa rokovima koji mogu dostići 15 godina, u zavisnosti od karakteristika i uslova konkretnog projekta.

Takav pristup posebno je značajan za energetski sektor, u kojem su početna kapitalna ulaganja visoka, dok se povraćaj investicije ostvaruje tokom dužeg vremenskog perioda.

Novi finansijski instrumenti za zelene investicije u Srbiji

Značajan podsticaj zelenim investicijama predstavlja i saradnja domaćih banaka sa evropskim finansijskim institucijama.

U septembru 2026. godine Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Banka potpisale su sporazum o finansijskom paketu vrednom 22 miliona evra, koji obuhvata kredit od 20 miliona evra i dva miliona evra bespovratne podrške Evropske unije.

Cilj ovog aranžmana jeste podrška digitalnim i zelenim investicijama kompanija u Srbiji, čime se otvaraju dodatne mogućnosti za modernizaciju poslovanja, unapređenje konkurentnosti i ulaganja u održivije tehnologije.

Prethodno je, u okviru programa SME Go Green, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku Evropske unije, obezbedila kreditnu liniju do 15 miliona evra za Erste Banku, namenjenu podršci zelenim investicijama malih i srednjih preduzeća.

Ovi finansijski instrumenti pokazuju da energetska tranzicija nije isključivo pitanje izgradnje velikih elektrana. Ona obuhvata i modernizaciju industrijskih postrojenja, smanjenje potrošnje energije, unapređenje proizvodnih procesa i ulaganja koja kompanijama omogućavaju dugoročno konkurentnije poslovanje.

Ipak, dostupnost finansijskih sredstava ne znači automatski da će svaki projekat dobiti kredit. Ključno pitanje ostaje koliko je investicija pripremljena i da li može da ispuni zahteve finansiranja.

Šta banke proveravaju pre nego što odobre energetski projekat?

Energetski projekti imaju svoje specifičnosti, ali banke prilikom procene finansiranja razmatraju nekoliko međusobno povezanih elemenata.

Jedan od najvažnijih jeste predvidivost budućih prihoda.

Kod solarnih i vetroelektrana, posebno onih koje posluju na tržišnim osnovama, važnu ulogu mogu imati dugoročni ugovori o otkupu električne energije, poznati kao PPA (Power Purchase Agreement). Takvi ugovori, u zavisnosti od ugovorenih uslova i kreditne sposobnosti kupca, mogu doprineti stabilnosti prihoda i smanjenju tržišnog rizika.

Međutim, PPA sam po sebi ne garantuje bankabilnost. Finansijske institucije analiziraju i kvalitet ugovornih strana, trajanje ugovora, mehanizme određivanja cene, mogućnosti raskida i druge okolnosti koje mogu uticati na sposobnost projekta da servisira dug.

Drugo važno pitanje jeste tehnička i regulatorna pripremljenost investicije.

Status priključenja na elektroenergetsku mrežu, potrebne dozvole, izbor tehnologije, pouzdanost izvođača i kvalitet projektne dokumentacije mogu značajno uticati na procenu rizika.

Posebnu pažnju privlači i pitanje finansijske konstrukcije: koliko sopstvenog kapitala investitor obezbeđuje, kakva je očekivana dinamika novčanih tokova i koliko je projekat otporan na nepovoljne tržišne scenarije.

Upravo na ovim pitanjima često nastaje razlika između projekta koji je tehnički izvodljiv i projekta koji je spreman za bankarsko finansiranje.

Da li su baterijska skladišta i hibridni projekti novi izazov za finansijere?

Sa razvojem obnovljivih izvora energije raste interesovanje za baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS), kao i za hibridne projekte koji kombinuju proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sa skladištenjem i naprednim upravljanjem.

Za investitore, baterije otvaraju mogućnost fleksibilnijeg upravljanja proizvodnjom i potrošnjom električne energije. Za finansijske institucije, međutim, ovakvi projekti zahtevaju dodatno razumevanje njihovog poslovnog modela.

Za razliku od klasičnih proizvodnih postrojenja, prihod baterijskog sistema može zavisiti od više različitih tržišnih i operativnih aktivnosti. To znači da finansijer mora da proceni održivost predviđenih prihoda, rizike promene tržišnih pravila, tehnološke performanse i dugoročnu ekonomiku skladištenja energije.

Slična pitanja pojavljuju se i kod industrijskih projekata koji kombinuju sopstvenu solarnu elektranu, baterijsko skladište, potrošnju iz mreže i sisteme za upravljanje energijom.

Takve investicije mogu doprineti optimizaciji troškova i većoj energetskoj sigurnosti, ali njihova finansijska opravdanost zavisi od konkretnog profila potrošnje, tarifnih uslova, investicionih troškova i regulatornog okvira.

Zbog toga će odnos između tehnologije, poslovnog modela i finansiranja biti jedna od važnih tema konferencije SEE ENERGY 2026.

Industrija pred odlukom: Kako finansirati sopstvenu energetsku tranziciju?

Za industrijske kompanije pitanje finansiranja ima dodatnu dimenziju.

Energetska investicija ne mora nužno da znači izgradnju elektrane namenjene prodaji energije na tržištu. Sve više industrijskih projekata razmatra se kroz njihov uticaj na troškove proizvodnje, sigurnost snabdevanja, energetsku efikasnost i dugoročnu konkurentnost.

Sopstvena solarna elektrana, kogeneraciono postrojenje, velika toplotna pumpa, baterijsko skladište ili modernizacija energetskog sistema mogu imati različite ekonomske efekte u zavisnosti od potreba konkretnog industrijskog potrošača.

U takvim slučajevima finansijska institucija ne procenjuje samo pojedinačno energetsko postrojenje, već i ukupnu finansijsku stabilnost kompanije, očekivane uštede, rizike realizacije i uticaj investicije na njeno poslovanje.

Zato je za industriju posebno važno da razume koji modeli finansiranja odgovaraju određenoj vrsti ulaganja i kako da pripremi dokumentaciju koja banci omogućava kvalitetnu procenu.

Može li energetska investicija da se finansira na osnovu budućih prihoda projekta? Kada je primerenije korporativno kreditiranje? Koje rizike investitor mora sam da preuzme, a koje je moguće raspodeliti kroz ugovore i finansijsku strukturu?

SEE ENERGY 2026: Od investicione ideje do projekta spremnog za finansiranje

Sedmo izdanje međunarodne konferencije SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, ove godine stavlja industriju u središte razgovora o energetskoj budućnosti.

Konferencija povezuje velike potrošače energije, industrijske kompanije, investitore, developere, proizvođače tehnologija, inženjerske kompanije i finansijske institucije.

Program obuhvata sopstvenu proizvodnju električne i toplotne energije, kogeneraciju, velike toplotne pumpe, upravljanje energijom u realnom vremenu, energiju iz otpada, solarne i baterijske sisteme, aktivne kupce na tržištu električne energije i finansiranje investicija.Učešće Milana Novakovića iz Erste Banke Srbija omogućiće učesnicima da sagledaju investicije i iz perspektive finansijera: šta banke smatraju prihvatljivim rizikom, koji elementi poslovnog modela utiču na odluku o kreditiranju i kako investitori mogu unaprediti pripremu svojih projekata.

Pored konferencijskog programa, SEE ENERGY 2026 donosi izložbu energetskih tehnologija i organizovane B2B susrete, sa ciljem povezivanja industrijskih potreba sa tehnološkim, investicionim i finansijskim rešenjima.

Jer jedno od ključnih pitanja energetske tranzicije više nije samo koje tehnologije postoje i koliko energije mogu da proizvedu.

Pitanje je koji projekti imaju održiv poslovni model, ko je spreman da u njih investira i pod kojim uslovima mogu da dobiju dugoročno finansiranje.

SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY

4–5. novembar 2026.

Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad

Konferencija | Izložba energetskih tehnologija | B2B susreti

Informacije i registracija:https://events-serbio.rs/