Međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY -Connect & Supply III, 29-30. septembar 2021
Najava događaja: Međunarodna investiciona konferencija - SEE ENERGY Connect & Supply III 2021, 29-30. septembar  Treća po redu Međunarodna investiciona konferencija sa poslovnim...
Program SEE ENERGY - Connect & Supply III, 29 -30. septembar 2021.
 SEE Energy – Connect & Supply III 2021 Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i upravljanje vodama 29 – 30. septembar 2021. HOTEL...
Video prilog SEE ENERGY- Connect & Supply II 2020 konferencije
Video prilog konferencije možete pogledati klikom na sledeći LINK. - https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU
Primeri dobre prakse- Iskustvo Danske i Holandije
AUKCIJE- Iskustvo Danske i Holandije SERBIO nastavlja da vam predstavlja primere i iskustva dobre prakse jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije- aukcijama....

Najava događaja:

Međunarodna investiciona konferencija - SEE ENERGY Connect & Supply III 2021, 29-30. septembar 

Treća po redu Međunarodna investiciona konferencija sa poslovnim sastancima- SEE ENERGY Connect & Supply III 2021 održaće se 29. i 30. septembra 2021. u novosadskom hotelu "Sheraton".

Već dobro poznato mesto susreta biznis lidera, investitora, donosioca odluka, predstavnika javnih institucija i državnih organa, ove godine razmeniće mišljenja, znanja i informacije o najnovijim tehnološkim dostignućima, inovacijama i rešenjima u oblasti obnovljivih izvora energije sa akcentom na proizvodnju i korišćenje zelene energije u cilju zaštite životne sredine i upravljanje vodama.

Dvodnevna konferencija predstaviće potencijal kao i finansijsku i institucionalnu podršku investicionim projektima kroz savremene tehnologije proizvodnje zelene energije.                                                                                                    Poljoprivredna gazdinstva imaće priliku upoznati se sa načinima efikasnog korišćenja i smanjenja troškova u prikupljanu biomase kroz logistike prikupljanja žetvenih ostataka, transporta i skladištenja, siliranja i čišćenja.

Drugi dan konferencije posvećen je proizvodnji toplotne energije ali na način kojim ne zagađujemo životnu sredinu, kao i uvek aktuelnoj temi o upravljanju vodama, vodosnabdevanju i tretmanu otpadnih voda. 

Organizator, Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" ugostiće predstavnike kompanija i investitora iz Austrije, Nemačke, Mađarske i regiona, radi razmene iskustva, primera dobre prakse kao i potencijalnih zajedničkih projekata. Konferencija, će se kao i prethodni put održati uz fizičko prisustvo zainteresovanih usklađeno sa merama zaštite protiv virusa koje će u tom momentu biti aktuelne, kao i putem online verzije, već sada prihvaćenog načina održavanja sastanaka i susreta.   

Program konferencije možete pogledati na sledećem linku.

Za sve dodatne informacije, sugestije kao i učestvovanju na konferenciji, možete se obratiti menadžeru projekta, Jeleni Bunčić na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prednosti i mane, primeri dobre prakse i iskustva u drugim zemljama

SERBIO vam predstavlja kratki vodič o prednostima i nedostacima Feed-in tarifa (FIT-a) i aukcija, zasnovan na pregledu literature i odabranim primerima zemalja. Izvor informacija je Energypedia.info, wiki platforma za zajedničku razmenu znanja o obnovljivim izvorima energije, pristupu energiji i temama energetske efikasnosti u zemljama u razvoju. Članak vam u potpunosti prenosimo sa sajta wiki platforme.

Na tehnologije obnovljivih izvora energije se uveliko gleda kao na budućnost. One pružaju čistu energiju koristeći neograničene resurse, pomažu u ublažavanju klimatskih promena, povećavaju energetsku nezavisnost zemalja i mogu poboljšati energetsku sigurnost. Međutim, mnoge tehnologije obnovljive energije su relativno nove i još uvek nisu toliko uspostavljene kao „konvencionalne“ tehnologije proizvodnje energije koje sagorevaju fosilna goriva. Odlukom da svoje mehanizme podrške preusmere sa fosilnih goriva ka tehnologijama obnovljivih izvora energije, vlade mogu pomoći u jačanju ovih tehnologija u svojim zemljama.

“Poređenje različitih alata politike za promociju obnovljivih energija”

Postoje dve glavne kategorije mehanizama podrške obnovljivim izvorima energije usredsređene na regulaciju: Instrumenti zasnovani na tarifama i instrumenti zasnovani na količini.

Tarifni instrumenti pružaju ekonomski podsticaj za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Obično se to odvija u obliku subvencija za investiranje ili plaćanja za proizvedenu energiju.

Feed-in tarifa (FIT) je primer instrumenta zasnovanog na tarifama. FIT garantuje fiksnu cenu za obnovljivu energiju koja se pušta u mrežu.

S druge strane, instrumenti zasnovani na količini funkcionišu postavljanjem minimalnih ciljeva za obnovljivu energiju u energetskom miksu i držanjem određenih strana u lancu snabdevanja energijom odgovornim za ove ciljeve. Primer instrumenta koji se zasniva na količini je Obveza kupovine obnovljivih izvora (Renewable Purchase Obligation, RPO) koja „nameće minimalnu kvotu ili udeo proizvodnje obnovljive energije dobavljačima električne energije, a često je dopunjena tržištem obnovljive energije koja omogućava trgovanje sertifikatima o obnovljivoj energiji (RECs)“.

FIT su najrasprostranjeniji mehanizam podrške obnovljivim izvorima energije. Međutim, poslednjih godina mnoge zemlje su počele da primenjuju kombinaciju različitih politika, omogućavajući im da profitiraju od prednosti koje nudi niz različitih politika. Takav splet politika može se opisati kao hibridni instrumenti. Hibridni instrumenti su mehanizmi podrške koji kombinuju aspekte tarifnih i količinskih instrumenata. Aukcije obnovljivih izvora energije (koje se ponekad nazivaju i tenderi) primer su hibridnih instrumenata. Na aukcijama se i cena i količina određuju kroz postupak nadmetanja, pre početka projekta. To omogućava aukcijama da pruže „stabilnu garanciju prihoda menadžerima projekata (slično mehanizmu FIT), istovremeno obezbeđujući da će se ciljevi obnovljive proizvodnje tačno ispuniti (slično RPO-u)“.

Feed-In Tarifa

Definicija

Ulazna tarifa (FIT) pruža proizvođačima energije obnovljivih izvora fiksnu cenu za energiju koju proizvode. FIT se postavlja za svaku tehnologiju pojedinačno i plaća se za određeni broj godina. Ovo povećava stabilnost i omogućava dugoročno planiranje, što podstiče ulaganje u projekte obnovljivih izvora energije. U nekim zemljama FIT se finansira putem računa za električnu energiju, što znači da se troškovi prenose na potrošače. Međutim, u drugim zemljama, gde se povećanje računa za potrošače smatralo neprihvatljivim, državni budžeti su izdvojeni za FIT.

Pregled različitih FIT modela

Bruto FIT: FIT se plaća za svu obnovljivu energiju koja se proizvodi, nezavisno od toga da li se ta energija izvozi u mrežu ili se koristi na licu mesta.

Neto FIT: FIT se plaća samo za obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Iako se FIT ne plaća za proizvedenu električnu energiju koja se koristi na lokaciji, ta energija nadoknađuje troškove računa koji bi obično morali da se plate. Stoga, da bi se utvrdilo da li će bruto FIT ili neto FIT model biti profitabilniji, mora se uporediti cena FIT-a i mrežne maloprodajne cene po jedinici električne energije.

Neto merenje: Trenutna maloprodajna cena plaća se za svu obnovljivu energiju koja se izvozi u mrežu. Električna energija koja se koristi na lokaciji smanjuje račune za električnu energiju, koji bi se takođe morali platiti po maloprodajnoj ceni. Stoga ovaj model efikasno znači da se za svu obnovljivu energiju koja se generiše plaća trenutna maloprodajna cena.

Neto obračun: Naplate za proizvedenu i utrošenu električnu energiju netiraju se tokom određenog vremenskog perioda. Ovo se može primeniti koristeći bruto FIT ili neto FIT model.

Prednosti i mane

Prednosti Mane
  • Jednostavan model politike, međutim, može se prilagoditi određenim tehnologijama.
  • Ograničava rizik za investiture.
  • Zbog dugoročne sigurnosti FIT-ovi pokreću tehnološki razvoj.
  • Olakšava ulazak novih igrača na tržište.
  • Budući da se FIT zasnivaju na proizvodima, one predstavljaju podsticaj za maksimiziranje proizvodnje.
  • Kada se finansiraju od potrošača, FIT ne opterećuje javni budžet.
  • Struktura tarifa može se prilagoditi tako da utiče na obrasce opterećenja kupaca.
  • Tarife su povezane sa fiksnim vremenskim okvirom.
  • Dobro uspostavljena i uspešna metoda politike.
  • Iako je struktura politike jednostavna, pronalaženje najboljeg nivoa FIT-a i mehanizma digresije za svaku zemlju je teško.
  • Sa fiksnim FIT-om, projekat ne treba da reaguje na cenovne signale sa tržišta, što rezultira lošom integracijom tržišta.
  • FIT podržava samo generisanje povezano na mrežu.
  • FIT može biti veoma skup za zemlju.
  • Loše dizajnirani FIT može rezultirati velikim troškovima komunalnih usluga za potrošače.
  • Kada se finansira iz budžeta, stabilnost FIT-a povezana je sa pouzdanošću budžeta.
  • Postoji manja kontrola nad instaliranom količinom

Aukcije

Definicija

Aukcije obnovljivih izvora energije, koje se ponekad nazivaju i „aukcije na zahtev“ ili „aukcije nabavki“ su vrsta mehanizma podrške tehnologijama obnovljivih izvora energije. Aukcije obnovljivih izvora energije u većini slučajeva otvara vlada neke države. Ona će odrediti kapacitet (kW) ili proizvodnju električne energije (kWh) koja je na aukciji, kao i tehnologiju proizvodnje, a ponekad i lokaciju proizvodnje. Nakon toga menadžeri projekata mogu da predaju ponudu na aukciju, navodeći svoj predlog projekta i navodeći cenu po jedinici električne energije po kojoj će moći da realizuju svoj projekat. Tada vlada procenjuje različite ponude, rangirajući ih na osnovu njihove cene i drugih kriterijuma. Zatim se biraju najbolji kandidati i vlada potpisuje ugovor o kupovini električne energije sa uspešnim učesnicima. Aukcije su vrlo fleksibilne i mogu se organizovati na mnogo različitih načina. Da bi aukcija uspela, važno je da se ona prilagodi specifičnim okolnostima zemalja koje zavise od ciljeva koje država želi da postigne na aukciji.

Pregled različitih aukcijskih modela

-          Aukcija zapečaćenih ponuda: Svi učesnici podnose svoj predlog koji sadrži cenu i količinu proizvodnje. Pojedinačni učesnici nisu u mogućnosti da vide predloge jedni drugih. Sve prijave se zatim pregledaju kako bi se potvrdilo da ispunjavaju zacrtane zahteve. Ponude se rangiraju od najniže do najviše prema njihovoj ceni i eventualno drugim dodatnim kriterijumima. Tada se biraju najbolje rangirani projekti jedan po jedan, sve dok broj izabranih projekata ne pokrije obim proizvodnje obnovljive energije koji se prodaje na aukciji.

-          Iterativni postupak / Aukcija silaznog sata: U ovoj vrsti aukcije licitator (u većini slučajeva vlada) objavljuje cenu za novi projekat proizvodnje obnovljive energije. Potom se ucesnici aukcije javljaju i objavljuju količinu proizvodnje koju mogu da ponude za ovu cenu. Aukcionar zatim postupno snižava cenu, što rezultira nižim količinama proizvodnje koje se nude. Ovaj proces se nastavlja sve dok se ponuđena količina proizvodnje ne podudara sa količinom nove obnovljive energije u koju vlada želi da investira. Na ovoj aukciji učesnici poznaju ponude jedni drugih i stoga mogu da prilagode svoje ponude na osnovu konkurencije.

-          Aukcija hibridnog tipa: Ove aukcije se sastoje od kombinacije različitih modela za odabir. Kao primer, Brazil koristi aukciju koja je podeljena u dve faze. Prva faza je aukcija silaznog sata koja se koristi za otkrivanje cene. Druga faza se sastoji od zapečaćenih aukcija koje osiguravaju da učesncii ne mogu da se dogovore o ceni. 

Prednosti i mane 

Prednosti Mane
  • Garantovana kupovina po fiksnoj ceni.
  • Garantovan pristup mreži.
  • Dugoročna garancija dovodi do boljih mogućnosti finansiranja i potencijalno nižih cena.
  • Visoka konkurencija rezultira efikasnošću troškova i otkriva istinsku tržišnu cenu različitih tehnologija.
  • Vlada može odrediti ograničenja za kapacitet i budžet.
  • Zbog fiksnog rasporeda, proizvodnja električne energije iz tehnologija obnovljivih izvora postaje predvidljivija što olakšava buduće planiranje napajanja.
  • Ponude se mogu odabrati prema određenim kriterijumima. To omogućava razmatranje višestrukih državnih politika (npr. životna sredina, zapošljavanje).
  • Ako se redovno ne zakazuju, aukcije mogu dovesti do prekida razvoja tržišta.
  • Malim i srednjim preduzećima je teško da se nadmeću zbog visokih transakcionih troškova (predlozi projekata obuhvataju planiranje, studije izvodljivosti, procene rizika) i rizik da ne vrate investicije u slučaju da ne budu izabrani.
  • Visoki administrativni troškovi.
  • Visoka konkurencija može dovesti do potcenjivanja, što rezultira niskim finansijskim prinosima, neuspehom ugovora ili pokušajem povišenja cena nakon aukcije od strane uspešnih učesnika.
  • Ako nema dovoljno konkurencije, ponude mogu biti previsoke.
  • Na otvorenim aukcijama postoji rizik od tajnog sarađivanja učesnika da bi se povećale cene.

Poređenje FIT i aukcija

Glavna razlika između FIT i aukcija je mehanizam otkrivanja cena. Cenu FIT utvrđuju kreatori politike, međutim, na aukcijama industrija određuje cenu projekta putem konkurentnog nadmetanja između učesnika. Ako zemlja nema puno iskustva sa postavljanjem cene za određenu tehnologiju obnovljivih izvora energije i nema dovoljno podataka o troškovima, onda su aukcije koristan način otkrivanja stvarnih troškova tehnologije. Međutim, da bi aukcije bile uspešne moraju biti konkurentne. To znači da među menadžerima projekata u zemlji treba da postoji dovoljno interesa za ulaganje u tehnologiju. Aukcija bi trebala biti pretplaćena tako da proizvodni kapacitet koji nude svi učesnici bude veći od potražnje. U situacijama kada se ovi uslovi ne mogu ispuniti, FIT je često bolja opcija. Još jedna stvar koju treba razmotriti je da su aukcije otvorene za sve. Ako sa vladine tačke gledišta postoji poseban interes da se proizvodnja obnovljivih izvora energije usmeri na određeni sektor (na primer poljoprivredni, privatna domaćinstva, industriju itd.), FIT su često bolja politika za ciljanje određene vrste proizvodnje. Aukcije su obično bolje za velike projekte i ustaljene tehnologije. S druge strane, FIT su manje rizične sa stanovišta programera projekata, zbog čega pomažu u podršci malim projektima, kao i tehnologijama u nastajanju.

Širom sveta postoji sve veći trend da se odmakne od modela mehanizama podrške koji nisu fleksibilni. Kako tržište energije postaje sve složenije, tako postaju i energetske politike u mnogim zemljama. Hibridni mehanizmi podrške dobijaju na popularnosti. Često je prednost imati dve različite vrste mehanizama podrške koji se paralelno primenjuju ili čak kombinovanje elemenata različitih politika u jednu. Stoga se FIT i aukcije mogu istovremeno primeniti u jednoj zemlji. U tim slučajevima, uslovi pod kojima se mogu primeniti dva mehanizma podrške moraju biti dobro definisani. Na primer, u mnogim zemljama koje su primenile i FIT i aukcije, FIT su usmerene na male projekte, dok su aukcije ograničene na velike projekatante. Zemlja mora pažljivo odabrati i definisati granice za projekte, odlučujući koji projekti se klasifikuju kao mali. Međutim, postoje i primeri zemalja koje su sprovele politike na potpuno suprotan način (primer: Uganda: Aukcije za mali obim, Danska: Aukcije za nove tehnologije).

Prevela i pripremila: Ivana Kravić

Izvor: https://energypedia.info

Objavljeno u Naslovna

Izašao je drugi broj Balkan Green Energy News

 

Interview

Heinz Kopetz, World Bioenergy Association president

Heating market emerging, but needs policy support

In the Balkan countries and in Turkey the energy policy is focused on fossil and nuclear energy sources rather than on renewables, says Heinz Kopetz, president of the World Bioenergy Association (WBA).

Read More

 

Features

Vojislav Milijic, SERBIO president

Biomass in the Western Balkans: Why don’t we use our wood biomass potentials?

Legislative and regulatory frameworks and support mechanisms aimed to increase the usage of biomass and other renewable energy sources are developing. Investors interested in biomass utilisation in district heating...

Read More

 

Financial insights

Qendresa Rugova, Burg Capital GmBH

Challenges to financing renewables projects in the Balkans

Balkan countries, with their vast untapped renewable energy potential, have adopted obligatory binding targets for renewable energy, but have struggled to mobilize capital to fund and bring projects to fruition. It is estimated...

Read More

 

Serbia

Expertise, know-how, innovation at Renexpo trade fair

The second RENEXPO Western Balkans, a two-day trade fair with accompanying conferences, was held in Belexpocentar in Belgrade. Gabriela Bennemann, head...

Read More

 

Montenegro

Construction works for Krnovo wind project about to launch

Early May is set for the start of the development of first electricity generation system powered by wind in Montenegro, the country’s Economy Ministry told...

Read More

 

Slovenia

Slovenia plans to build Morača hydro plant with Turkey

President of Slovenia Borut Pahor said possibilities for expansion of cooperation with Turkey exist, namely in constructing the Morača hydroelectric power...

Read More

 

 

BiH

SIDA grants EUR 2 million for Prijedor CHP plant

The contract for a donation in a biomass-powered district heating plant project in Prijedor was signed by the town’s mayor Marko Pavić and the representatives...

Read More

 

Macedonia

ELEM activates Slovenia's Riko EUR 5.6 million guarantees

The bank guarantees provided by Slovenia’s Riko worth EUR 5.6 million were activated, state-owned power producer ELEM said on April 9. The foreign...

Read More

 

Greece

Legal battle won for 33 wind parks plan of 1.08 GW in Crete

Council of State, the supreme administrative court, gave the temporary go-ahead and opened the way for the planned construction of 33 wind parks...

Read More

 

 

Albania

Government cancels contracts for 30 hydro plants

Licenses for the construction and use of 30 power plants throughout Albania were cancelled by the country’s government for their „failure to meet obligations,“ after...

Read More

 

Turkey

Yıldız: 4 GW to be added in 2015, mostly from renewables

Turkey will add 4 GW to electricity production capacity in 2015, energy minister Taner Yıldız said, adding 95 percent will be provided through local and...

Read More

 

EU

EU Sustainable Energy Week Policy Conference announcement

European Commission’s initiative EU Sustainable Energy Week (Eusew), which first took place in 2006, announced its 2015 Policy Conference will be held from...

Read More

 

 

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške