Video prilog i kratak osvrt na završenu SEE ENERGY 2021 konferenciju



 Gradient Upcoming Events Facebook Cover Poster Banner Landscape 820 360 px 3 min

Snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora i prelazak na zelene energente sve više dobija na značaju, a naročito za vreme energetske krize u Evropi. Suočavanje sa visokim cenama nafte, struje i gasa za posledicu ima sve negativniji uticaj na građane i privredu u Evropskoj uniji.  Na sastanku Evropskog saveta održanog  24. i 25. marta ove godine, saopšteno je da će države članice zajedno sa Evropskom komisijom raditi na zajedničkoj kupovini gasa, vodonika i tečnog prirodnog gasa. 

Region Zapadnog Balkana istovremeno prolazi kroz energetsku krizu i zajednički pristup omogućava lakše finansiranje zelene energije i napuštanje upotrebe uglja, izjavio je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Dirk Bušle. 

Peta po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply na temu "Zapadni Balkan u susret novim energetskim izazovima" biće održana 12. i 13. oktobra ove godine u hotelu "Sheraton", Novi Sad. 

Organizatori, Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO" i Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD tokom dvodnevnog događaja predstaviće stanje, trenutne izazove, te buduće projekte i potencijalna rešenja u budućoj energetskoj tranziciji celog regiona Zapadnog Balkana. 

Preko 40 energetskih stručnjaka, predstavnika investitora, privrede i najvažnijih državnih institucija iz Srbije, Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Slovenije i dr., pričaće o najaktuelnijoj trenutno temi - regionalnoj energetskoj situaciji, cenama nafte, gasa i struje i budućim izazovima, predstavljanju rešenja, tehnologija i izvora finansiranja. 

Austrija je ovogodišnji zemlja partner konferencije i pored austrijskih predstavnika opreme i usluge, događaju će prisustvovati predstavnici kompanija iz Nemačke i Italije. S obzirom na aktuelnost teme, zainteresovanost je velika, te su i teme konferencije raspoređene u dva dana u svim konferencijskim salama hotela "Sheraton" u Novom Sadu.  

 Daljinsko grejanje, solarna energija, cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom, elektromobilnost 

Projektovanje, tehnologija, finansiranje 

Teme su namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi, domaćinstvima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, a partneri pored EBRD-a su i GIZ, Ministarstvo energetike i rudarstva, Energetska zajednica, Poslovno udruženje Toplane Srbije, Privredna komora Srbije, regionalne asocijacije i udruženja. 

Kotizacija za prisustvo na konferenciji je besplatna, a kompanije koje žele da predstave svoje usluge i tehnologije, svoje predloge tema i radove mogu poslati menadžeru projekta, Jeleni Bunčić na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 Untitled design 9

Kako smanjiti upotrebu fosilnih goriva? - Međunarodna konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase", 23. februar Novi Sad

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora I to do 2030. godine.

Međunarodna investiciona konferencija u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI, koja je nedavno održana u hotelu “Sheraton” bavila se konkretnim odgovorima na sve učestalija pitanja kako proizvesti i uštedeti električnu i toplotnu energiju upotrebom solarnih panela i/ili kotlova i postrojenja na biomasu, poljoprivrednu i drvnu.

Teme su bile namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi i domaćinstvima, a poseban panel organizovan je za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave.

Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti

Upravo na ovom panelu čiji naziv je “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnji toplotne energije iz biomase. Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije i energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost I bezbednost I pristupačnost.

Naglasila da je Kancelarija izradila “Operativni priručnik” koji ima svoje web izdanje na srpskom i engleskom jeziku. Cilj ovog priručnika je:

  • Da pomogne Kancelariji I lokalnim samoupravama da dostignu ciljeve programa
  • Utvrđuje jasne procedure sprovođenja programa, obaveze Kancelarije i obaveze lokalnih samouprava
  • Promoviše transparentnost u procedurama, posebno u postupku javne nabavke, finansijskih procedura, izveštavanja, monitoringa I evaluacije
  • Utvrđuje metodologiju izrade energetskih elaborata, projektno-tehničke dokumentacije.

Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, i izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na prethodni. Ne treba zanemariti ni automatizovan rad kompletnog sistema grajanja kao I merenje potrošnje utrošene energije što omogućava kontrolisanje I upravljanje sistemom grejanja na lak i efikasan način uz minimalno učešće radne snage, ali i nova radna mesta odnosno upošljavanje lokalnog stanovništa.

Untitled design 10

Do sada je izvedeno 12 samostalnih kotlarnica na sečku i pelet u Arilju, Vranju, Despotovcu, Kladovu, Loznici, Majdanpeku, Mionici, Osečini, Svilajncu, Surdulici i Priboju. Za ove namene utrošeno je oko tri milijarde dinara. U 81 kotlarnicu - biomasa pelet u objekte javne namene – škole, domove zdravlja, centre socijalne zaštite uloženo je približno 11 milijardi dinara.

Prednosti i mane upotrebe šumske biomase

U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019. Slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.

Prema Stojanovićevim rečima, u periodu od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.

Stojanović je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. Sem toga, neophodno je povećanje broja priključenih na daljinski sistem grejanja i to od 0,5 – 0,8 odsto godišnje kao i smanjenje specifične potrošnje.

Neophodno je i:

  • Unapređenje komunikacija sa kupcima u cilju uvođenja OIE i primene mera EE.
  • Puna primena donetih sektorskih Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 40 od 22. aprila 2021.).

Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase „spaljena“ u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.

Untitled design 11

Višestruko “unovčavanje” zeleno bio otpada

"Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu", tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Blokčejn je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna, sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom i na taj način se formira lanac (eng. Chain).

Pešić je govoreći o ovoj temi predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju I kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim „unovčavanjem”na tržištu energije I organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.

Zahvaljujući ovom Projektu doprinosi se  ostvarenju nacionalnih ciljeva, počev od smanjenja globalnog zagrevanja, koji doprinose klimatskim promenama i obavezama koje je Srbija preuzela po međunarodnim konvencijam do očuvanja zemljišnog fonda, odnosno mere očuvanja zemljišnih resursa, kao slabo obnovljive kategorije. Takođe tu je i nacionalni cilj smanjenja siromaštva, kroz programe socialnog zapošljavanja, rodne ravnopravnosti i smanjenja broja nezaposlenih lica.

Kako je Pešić naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. Imajući u vidu veličinu ciljnih grupa i predviđene ekonomske koristi, očekuje se omasovljenje projektnih aktivnosti i uključivanje i drugih pravnih i fizičkih lica u realizaciju projekta, što je novina u dosadašnjim pristupima u ovoj oblasti. To uključivanje subjekata, pravnih i fizičkih lica i šire društvene zajednice kroz vrednosni model na bazi „vaučera-kartice“ omogućilo bi kontinuirano upravljanje Fondom i održivošću Projekta. To bi bio model koji bi u Srbiji rešavao deo nagomilanih problema u ekologiji, socio-ekonomski potpomogao rešavanju tih problema, a sve u jačanju ekonomije i ekonomskih kapaciteta - u ovom slučaju cirkularne ekonomije, kao potpuno nove grane koja je kod nas tek u začetku.

Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja I finansija

Projekat EBRD ReDEWeb “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za OIE u sistemima daljinske energetikeu okviru EBRD. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je Potpisana 10. novembra 2020. godine od strane zemalja Zapadnog Balkana.

Sofijska deklaracija zasnovana je na 5 stubova:

  • Klima, energija, mobilnost
  • Cirkularna ekonomija ekonomija
  • Smanjenje zagađenja
  • Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane
  • Biodiverzitet

Kao podrška realizaciji prva tri cilja  namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.

Konkretno govoreći o ovoj temi, Bogdanović je naveo okvirne cene toplotne energije uključujući sve troškove životnog ciklusa:

Fosilna goriva:

  • Prirodni gas – kotao –preko 50 €/MWh

Obnovljivi izvori toplotne energije:

  • Solar termal – između 22 i 40 €/MWh.
  • Nakon otplate investicije - 2 €/MWh
  • Toplotne pumpe (bez geotermalne energije visoke temperature) - između 25 i 35 €/MWh
  • Toplota energija iz spalionice otpada – do 30 €/MWh
  • Biomasa – 30 - 35 €/MWh
  • Geotermalna energija – u zavisnosti od temperature, izdašnosti i udaljenosti.
  • Otpadna toplota (data centri, industrija, rafinerije ...) - u zavisnosti od uslova.

Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije - Jelena Ilić iz Viessmann-a,  kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske) - Đuro Đaković doo, direktor Zdravko Stipetić, a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana”  rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar - termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.

Piše: Jasna Bajšanski, Agroportal; Jelena Bunčić, "SERBIO" 

Untitled Photo Book 11 8.5 in 10

Izveštaj sa SERBIO konferencije, 23.02., Novi Sad

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO” u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ DKTI, organizovala je 4. po redu međunarodnu investicionu i praktičnu konferenciju pod nazivom “Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase”, održanu 23. februara 2022. godine u hotelu “Sheraton” u Novom Sadu.

Cilj jednodnevnog skupa je bilo upoznavanje javnosti i svih zainteresovanih lica sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem u domenu solarne i energije biomase, predstavnicima tehnologija, projektovanja i finansijskih institucija. SERBIO platforma je obezbedila povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije, kao jednih od glavnih aktera i pokretača investicionih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine.

Konferencija je podeljena u dve sale kako bi zadovoljila različite interesne grupe. U prvoj sali su vođene diskusije i prezentacijama predstavljene teme namenjene privrednim društvima, industriji, stanovništvu i poljoprivrednim gazdinstvima. Panel u drugoj sali se posvetio temama namenjenim javnim preduzećima, toplanama i predstavnicima lokalnih samouprava. Praćenje konferencije je bilo omogućeno i online – putem ZOOM aplikacije i SERBIO YouTube kanala.

 Untitled Photo Book 11 8.5 in 11

 

Veliki broj prisutnih i zainteresovanih za ove teme (preko 500 registracija u obe sale i online prisustvo), pokazatelj je koliko su ove teme aktuelne i koliko nas buduće očekivano povećanje cene električne struje i gasa, ali i razvijanje svesti o ekološki prihvatljivijom upotrebom energije, navodi da investiramo u projekte solarne i energije biomase.

 

Panel – projektovanje solarne elektrane

20-godišnje iskustvo sa razvijenog tržišta iz Nemačke – Viessmann Photovoltaic GmbH

 

G. Bernd Bollmann iz kompanije  Viessmann Photovoltaic GmbH predstavio je prve korake, greške i iskustvo iz Nemačke. Nemačka kao polazna tačka u državama Evrope i dalje je vodeća zemlja sa ukupnim kapacitetom od 60GWp energije dobijene iz obnovljivih izvora. Naravno, sa svim usponima i padovima. Istorija tržišta ove zemlje pokazuje nam da su još 2000. godine solarni entuzijasti ulagali u solarne panele na krovovima, 2010. napravljeni prvi solarni “Green Field” parkovi, a pre dve godine krajnji korisnici koriste solarnu energiju za komercijalnu samopotrošnju.

„Kriva učenja“ pokazuje nam da je udvostručenje kumulativnog instaliranog fotonaponskog kapaciteta dovelo do smanjenja cene električne energije od 24%. Već danas su nivelisani troškovi fotonaponske električne energije ispod otkupnih stopa od mrežnih operatera. LCOE, nivelisani trošak solarne energije koji opisuje cenu energije koju solar proizvodi tokom određenog vremenskog perioda uzima u obzir pun vek trajanja od 20 godina. Bollmann na kraju svog izlaganja navodi da je neophodno obratiti pažnju na sve promene cena, tehnologije, pravila i normi, ne samo na našem tržištu već i šire. Neophodno je  koristiti pouzdane tehnologije, voditi računa o ispravnom tehničkom planiranju, pružiti i dobiti pravu ekonomsku analizu i verovati u energetsku tranziciju, jer je ona svakako neminovna.

 

Sticanje statusa kupac – proizvođač   ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE

Prvi koraci su formalno pravni aspekti koji podrazumevaju Zakon o korišćenju OIE , Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza kupca- proizvođača i snabdevača, kao i Pravilnik o sadržaju i vođenju registra kupaca – proizvođača priključenih na prenosni, distributivni sistem koji je u procesu planiranja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike RS.

Primer na domaćinstvu

Prvi korak je obraćanje zainteresovanog građanina (budući investitor) izvođaču radova- (projektanti i tehnologija), izabere se odgovarajuća oprema odgovarajuće snage koja zadovoljava njegove potrebe. Instalacija se realizuje i ono što je bitno treba da se izvrši prilagođenje mernog mesta na granici sa distributivnim sistemom. Sve to može da se uradi na bazi informacija i uputstava koji su dati na sajtu Elektrodistribucije – LINK"

Sledeći korak – vlasnik objekta/izvođač radova (vlasnik objekta koristi usluge stručnog konsultanta) se obraća snabdevaču. Snabdevač je u obavezi da zaključi Ugovor o potpunom snabdevanju kad je u pitanju domaćinstvo sa neto merenjem i obraća se direktno Elektrodistribuciji. Nakon toga Elektrodistribucija izvršava kontrolu dokumentacije, izlazi na lice mesta da utvrdi da li stanje na terenu odgovara stanju u dokumentaciji i ukoliko se  ustanovi da je sve usaglašeno sa propisima stiču se uslovi za upis u registar statusa kupca-proizvođača.”

Mi nismo kočnica u realizaciji projekta. Svaki zainteresovan investitor može da se obrati sa zahtevom Elektrodistribuciji” - g. Obrenko Čolić, Elektrodistribucija

Hoću da budem prozjumer i stavim solarni panel na krov kuće

Filip Veljković iz kompanije Green Watt objasnio je prve korake pri projektovanju i izgradnji solarne elektrane sa praktične strane. “Pre samog izlaska na teren, koristimo Google satellite (klijent dostavlja GPS koordinate) gde vidimo nagib krova i sam materijal izgradnje. Takođe, posedujemo softverski program pomoću kojeg imamo uvid u vremenske prilike u poslednjih 10 godina i kao glavni produkt dobijamo procenjenu proizvodnju buduće solarne elektrane u narednih godinu dana u kw. Na osnovu dosadašnje ili željene potrošnje električne energije proračunavamo i izrađujemo predlog i pripremu buduće investicije."

Iz iskustva: “Iz jednog sistema od 10kw instalisane snage u panelima na godišnjem nivou u zavisnosti gde je postavljen možemo dobiti između 11.000  i 14.000 kw sati. Približna cena po kilovatu instalisane snage je 960 evra u zavisnosti od upotrebljenih komponenata u tom solarnom sistemu.” – Filip Veljković, Green Watt. Period otplate za individualna domaćinstva: između 6 i 7 godina

Solarni paneli za industrije

Nikola Grubor iz kompanije CEEFOR predstavio je prve korake pri projektovanju solarne elektrane ukoliko je investitor privredno društvo, odnosno industrija. “Prvi koraci su veoma slični kao i u slučaju individualnog domaćinstva. Isplativost projekta nakon energetske krize koja je pogodila Evropu, je od 6 do 7 godina. Izrada projekta traje od 1 do 3 meseca i nakon toga je potrebno oko tri meseca dobijanja dozvole od Elektrodistribucije.” – izjavio je Nikola.   

 

TEHNOLOGIJE SOLARNIH PANELA I DOSTIGNUĆA

Viessmann, Luxor i SKE Engineering Gmbh

G. Bojan Grujički iz kompanije Viessmann, ujedno i generalni sponzor konferencije, predstavio je integrisana rešenja kompanije, između ostalog i u oblasti solarne energije. Viessmann nudi konsalting i analizu, predlog rešenja, obračun prinosa energije, isporuku opreme, rezervne delove i puštanje u rad fotonaponski sistem. Takođe, u okviru ovih aktivnosti, kompanija nudi i povoljno finansiranje, odnosno finansijsku podršku pri izgradnji solarne investicije.  

Kompanija koja već dugi niz godina uspešno deluje na teritoriji Zapadnog Balkana, ali i šire je svakako LUXOR GmbH. Predstavljajući solarne module i Heterojuction metodu proizvodnje modula sa 30 godina garancije, g. NinoSijerić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Luxor Solar objasnio je zašto je baš solarna energija naša sunčana budućnost. Zašto sunce, zašto fotonapon, a ne drugi izvor OIE? Solarna energija kao tehnologija i rešenje  jednog energetskog pogona je najbrže, najbolje i najprihvatljivije u ekonomskom smislu. Svakome ko ima mogućnosti, bez obzira da li je to rezidencijalni sektor ili komercijalni,pa čak i biznis modeli koji će u vrlo skoroj budućnosti biti aktuelni (status kupac - prodavac), da ulaže u ovu vrstu energije, fotonapon nudi brz i efikasan lek za energetsku tranziciju i zamrzavanje troškova električne energije” – izjavio je Sijerić.

HUIAWEI solarne tehnologije - konačno i u Srbiji

SKE Engineering GmbH, partner i predstavnik kompanije HUAWEI koji deluju u 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, najavio je otvaranje kancelarije ove godine i u Beogradu. Kompanija nudi Huawei Fusion Solar proizvode i rešenja, kao i sales obuke i obuke za pružanje tehničke podrške. Saša Nagradić, menadžer prodaje u regiji Zapadnog Balkana predstavio je uspešne projekte, fotonaponsku tehnologiju, kao i tehnologiju pametnog održavanja solarne elektrane. “Uz pomoć pametne dijagnostike I- V krive, potrebno je samo 20 minuta za potpuni pregled solarne elektrane do 100mw” – izjavio je predstavnik SKE Engineering GmbH kompanije.

RECIKLAŽA solarnih panela – “Sve komponente koje su deo solarnog panela, poput stakla, aluminijuma, silicijuma su razgradive i pretvaraju se u sirovinu” – Nino Sijerić, Luxor GmbH

 Biomasom do investicije

Solarna i energija biomase nas ujedinjuju” -izjavila je predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, Nataša Rubežić. Svake godine globalna privreda koristi više od 90 biliona tona prirodnih resursa (od kojih se samo 8% ponovno koristi), što je ekvivalent 1,7 onoga što Zemlja može proizvesti godišnje. Kružna ekonomija nudi novi model „proizvod –otpad -proizvod“- i time započela temu Cirkularne ekonomije na trećem panelu konferencije. 

 
G. Đorđe Marić, moderator sesije i predstavnik Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika, predstavio je nekoliko teza iz oblasti iz kontrole kvaliteta biomase i na taj način naglasio koliko je bitan način samog sakupljanja i skladištenja iste. G. Predrag Stojanović iz TEKNOXGROUP Srbija je predstavio program mašina za tretman zasebno prikupljenog otpadnog drveta kompanije Komteh i kakve sve tipove biomase možemo dobiti ovom procedurom. Nakon predstavljanja kvaliteta i sakupljanja drvne sečke, kompanija Đuro Đaković doo iz Hrvatske predstavila je svoja kogenerativna postrojenja. G. Zdravko Stipetić predstavio je ponudu kompanije koja obuhvata projektiranje, proizvodnju i izgradnju kompletnih elektrana za proizvodnju energije iz otpada I biomase.

 Untitled design 12

FINANSIRANJE PROJEKATA – “vruća tema” za sam kraj konferencije

Kako sve isfinansirati, odakle početi i koga kontaktirati ukoliko želimo da investiramo u sopstvenu elektranu?

G. Luka Naglić iz GEFF EBRD kreditne linije predstavio je osnovu za finansijski podsticaj. “Klijent može putem kredita finansirati celokupnu investiciju solarne elektrane, a povraćaj novca se vrši prema određenim formulama. Fizička lica, stambene zadruge, upravnici stambenih zgrada su potencijalni klijenti. “ – izjavio je GEFF tehnički ekspert za Srbiju i Crnu Goru, EBRD.

ProCredit banka i član Izvršnog veća, g. Ivan Smiljković naglasio je da je poslovanje njihove banke u potpunosti u skladu sa zaštitom životne sredine.

 

 Prisutni u publici bili su u prilici da na svoja pitanja dobiju praktične i konkretne odgovore i potrebne informacije za izgradnju jednog zelenog projekta. 

Untitled design 8
Mi stvarno dobro razumemo potrebe klijenata, jer one upravo proizilaze iz onoga šta radimo. U svakodnevnom  radu se trudimo da smanjimo naš uticaj na životnu sredinu kroz tri interna stuba, te tako solarna energana kapaciteta 40kw se nalazi na krovu naše centrale na Novom Beogradu, kao i manja solarna energana koja se koristi isključivo za punjenje električnih automobila. 70% našeg voznog parka čine električni i hibridni automobili. Mi kao banka ne finansiramo klijente i kompanije koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu”- istakao je Smiljković, ProCredit banka.

G. Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom iz Erste banke predstavio je projekte koje je banka podržala i na koji način možete da realizujete OIE projekte uz podršku i kreditne linije ove banke. „Uvođenjem prozjumera kroz naš zakonodavni okvir dovelo je do toga da najviše upita i zahteva za finansiranje  vezano je za solar“- istakao je Savić.

   „Imate firme koje traže da njihovi dobavljači budu isključivo zelene kompanije, što znači da nećete moći bilo kome da prodajete svoje proizvode. Banke drugačije gledaju na te klijente.“- istakao je Savić, ERSTE banka.

Prva solarna elektrana u Srbiji

2013. godine smo imali viziju da izgradimo jedan obnovljivi izvor energije, solarnu elektranu. U tom trenutku ProCredit banka je razumela našu ideju i podržala u realizaciji projekta. Izgradili smo dve solarne elektrane ukupne snage dva megavata i osam godina kasnije imamo izuzetno dobru proizvodnju. Ostvarena proizvodnja na obe elektrane u 2021. godini iznosi 2.768 MWh. Zato nastavljamo sa ulaganjima u solarne elektrane i u planu je proširenje postojeće, biće izgrađene Solaris 3 i Solaris 4. Za Solaris 3 snage 999 kW, za izgradnju će biti upotrebljeno 1.980 solarnih panela, dok Solaris 4, iste snage, imaće 2.000 panela”, istakao je Miloš Kostić, koji je i vlasnik kompanije MT-KOMEX, lidera u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana.

Razvojni fond AP Vojvodine i pomoćnik direktora zaduženog za sektor za upravljanje programima finansiranja klimatski održivih projekata, Jelena Trenkić na poslednjoj sesiji konferencije predstavila je Finansiranje klimatskih održivih investicija iz Razvojnog fonda i time prisutnima zaokružila finansijsku ponudu i podršku u projektima zelene energije.

PANEL namenjen toplanama, javnim preduzećima i lokalnim samouprava

U drugoj sali, uporedo sa sesijama na temu solarne i energije biomase, održan je poseban panel i odlična diskusija u vezi proizvodnje toplotne i električne energije kroz upotrebu solara i postrojenja na biomasu namenjena javnim preduzećima.

Kao podrška realizaciji ciljeva namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od 9 milijardi evra za Zapadni Balkan” – istakao je Bojan Bogdanović, menadžer fonda za obnovljive izvore energije u sistemima daljinske energetike u okviru EBRD.

G. Dejan Stojanović iz Poslovnog Udruženja toplane Srbije, ujedno i moderator same sesije, predstavio je prisutnima podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu OIE kroz promenu strukture energenata, povećanja broja priključenih na SDG (sistemi daljinskog grejanja) i smanjenjem specifične potrošnje.

Kompletan izveštaj sa druge sesije možete pogledati na sledećem LINKU.

Kompletan video prenos možete pogledati na sledećem LINKU. 

sreda, 16 februar 2022 17:04

Objava i poziv ka predstavnicima medija

Untitled design 32

Poštovani novinari, predstavnici medija, 

Deo našeg uspeha je takođe i komunikacija sa medijima koji igraju važnu ulogu u informisanju javnosti o dešavanjima u energetskom sistemu zemlje. Komunikacija sa medijima je od posebne važnosti, te se trudimo da iz godine u godinu unapredimo saradnju u ovoj oblasti. 

Veoma je bitno da informacije od javnog značaja budu dostupne svakom građaninu, te Vas molimo da informaciju o predstojećoj konferenciji podelite sa Vašim saradnicima, čitaocima i pratiocima na portalima i društvenim mrežama. 

Srdačno Vas očekujemo 23. februara, u konferencijskim salama hotela "Sheraton", Novi Sad, sa početkom u 09h.  

Preuzmi Objavu za medije na sledećem LINKU

Preuzmi program konferencije sa satnicom - LINK

Video prilog sa prethodnog događaja - LINK 

Objavljeno u Naslovna

23. februar 2022., hotel "Sheraton", Novi Sad

Međunarodna investiciona konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase" 

Budi proizvođač sopstvene električne i toplotne energije

Saznaj i upoznaj tehnologije, projektante i izvore finansiranja SOLARNE i energije BIOMASE

REGISTRUJ SE na sledećem LINKU

Program konferencije- LINK

Objavljeno u Naslovna

IMG 7241a

NOVI SAD, Hotel “Sheraton”:

6. i 7. oktobra  završena je treća po redu naučno-investiciona međunarodna konferencija  SEE ENERGY - Connect & Supply III 2021 na temu “Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase".

Organizator Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” u partnerstvu sa GIZ DKTI preko 250 prisutnih u oba dana upoznala je sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem, kao i omogućila platformu za povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije.

Otvaranje Konferencije Uz Tri Resorna Ministarstva 

Dvodnevni događaj okupio je sva tri ministarstva, što je u poslednjih par godina njihov prvi zajednički susret, što šalje jednu veoma bitnu poruku a to je da je u Srbiji dat ozbiljan fokus na povećanje korišćenja ekološki prihvatljivijih izvora energije što bi za posledicu trebalo da ima i zdraviju životnu sredinu.

Konferenciju je otvorio g. Zoran Lakičević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, kao i državni sekretari Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, g. Senad Mahmutović i državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici grada Novog Sada, g. Zdravko Jelušić.

GIZ, EBRD, UNDP, KFW – podrška razvoju na jednom mestu

2022.  i Solarna energija

Predstavnik GIZ DKTI, partnera konferencije g. Aleksandar Popović predstavio je projekte koji su implementirani u okviru Zelenog sektora i najavio budući fokus GIZ organizacije u projektima solarne energije, odnosno iskorišćenju i potencijalu fotonaponskih panela na krovovima kuća, javnih zgrada, i poslovnih objekata.

G. Dragan Urošević, iz organizacije UNDP predstavio je projekat energetske obnove javnih zgrada u Srbiji i premijerno najavio projekat koji se odnosi na podršku sistema energetskog menadžmenta u javnim zgradama i na energetsku efikasnost sa podrškom zakonskoj regulative.

Nemačka razvojna banka KFW i g. Simon Martz, putem ZOOM uključenja predstavila je projekte koje je finansirala u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, toplane na biomasu u Priboju,  Malom Zvorniku  i Novom Pazaru.

G. Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj  detaljno je predstavio finansijsku Ii institucionalnu podršku investicionim projektima od strane EBRD-a.

Toplane na biomasu – Priboj i Mali Zvornik- U susret novoj grejnoj sezoni na ekološki prihvatljiv način

Generalni sponzor konferencije, “ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA” i g. Marko Milić u svom obraćanju prisutnima predstavio je dva projekta finansirana po nemačkom Kfw primeru, a u njihovom izvodjenju-   toplanu na biomasu u Priboju i u Malom Zvorniku. Ekološku  korist koju donosi ova investicija najbolje osvedočava činjenica da se više od 20.000  građana Priboja  grejalo na mazut, što je ekološki neprihvatljivo. Energotehnika Južna Bačka je izgradila novokotlovsko postrojenje snage 8 MW na drvnu sečku uz dva rezervna kotla od po 7,5 MW. Toplana u Priboju je prva gradska toplana na biomasu i grad Priboj od ove grejne sezone je napravio kompletno nov sistem daljinskog grejanja.

Austrijske tehnologije prepoznale potencijal tržišta u Srbiji

Regionalni menadžer kompanije “POLYTECHNIK” g. Viktor Radić predstavio je inovativno rešenje u iskorištenju biomase za potrebe energije - POLY H.E.L.D.  Unapređenje efikasnosti, smanjenje operativnih troškova, ušteda električne energije su samo neke od prednosti nove tehnologije koja nudi sasvim novu budućnost u bioenergiji, najavio je Viktor. HARGASSNER Industry (GIILES GMBH) i g. Lukas Kraemer predstavio je kompaniju sa 37 godina iskustva u proizvodnji savremenih kotlova, tehnologiju i potpuno automatske kotlove na pelet i drvnu sečku. G. Jasmin Purišević iz kompanije URBAS predstavio je tehnologiju i postrojenje koje je trenutno u realizaciji u Novom Pazaru finansirano od strane KfW-a, a njen rad se očekuje u oktobru sledeće godine. Kompanija JENBACHER i g. Teki Suajibi predstavila je različite primene kogeneracije i korišćenje komunalnog otpada radi dobijanja električne i toplotne energije. 

Nova era u proizvodnji obnovljive energije- ZELENI VODONIK- Premijerno na SEE ENERGY

Kao jedan od predloga za smanjenje ugljen-dioksida i veće prisustvo čiste energije, u Evropi se već uveliko spominje zeleni vodonik. G. Danijel Bukša iz kompanije SIEMENS ENERGY predstavio je ciklus dobijanja zelenog vodonika, njegovu primenu i značaj.  Zeleni vodonik može umnogome doprineti postizanju zacrtanih klimatskih ciljeva, I to u više sektora: industriji, mobilnosti, proizvodnji toplotne I električne energije. Upravo zato ga kompanija Siemens Energy  posmatra kao ključ za uspešan preokret energetskog sektora u budućnosti. Kompanija JENBACHER predstavila je značaj njihovih investicija u H2 i razlog zašto su sve više okrenuti ka zelenom vodoniku. Cilj kompanije je da u bliskoj budućnosti na veoma efikasan način iskoristi vodonik i time omogući proizvodnju električne i toplotne energije na sasvim nov način.

Efikasna kogeneracija i daljinsko grejanje OIE

G. Dejan Stojanović, moderator sesije i direktor Poslovnog udruženja “Toplane Srbije” napomenuo je da kako bi se u budućnosti povećao broj novopriključenih kupaca na ystem daljinskog grejanja neophodno je sprovoditi aktivnu kampanju za razumevanje svih prednosti koje ovi sistemi pružaju.Neophodno je objasniti onima koji koriste električnu energiju za grejanje da je nužno povećanje cena, s obzirom da Srbija ima trenutno najniže cene u Evropi.

Održiva upotreba agro i drvne biomase

Drugi dan konferencije posvećen logistici i sistemima za prikupljanje i transport biomase kako iz agro tako i iz drvnih sortimenata, prošao je uz zanimljivu diskusiju predstavnika Zadružnog Saveza Vojvodine, kompanije R.T.I. i Garancijskog fonda Vojvodine. Kompanija ITN predstavila je svoju poljoprivrednu mehanizaciju, a u sesiji o drvnoj biomasi svoje prezentacije održili su JP “SRBIJAŠUME”, “Vojvodina šume”  kao i Šumarski fakultet. Zaključak je da se naša drvna zapremina i njena vrednost konstantno uvećava, kao i ekološka i socijalna funkcija šuma. U sesiji “Investicioni krediti” ERSTE banka predstavila je svoje kredite i finansijsku podršku agro biznisu, dok se g. Đorđe Marić iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma “OMORIKA” posvetio namenskim usmeravanjem sredstava budžetskog fonda za šume na lokalnom nivou.

Učesnici konferencije složni su u oceni da je potrebno permanentno raditi na energetskoj tranziciji ka samoodrživosti, razvoju tržišta obnovljivih izvora energije i njihovoj većoj upotrebi, a sve u cilju ostvarivanja energetske sigurnosti i nezavisnosti i obezbeđivanja zdravije životne sredine.

Misija Nacionalne asocijacije je da da doprinos održivom razvoju bioenergetskog sektora u Srbijiaktivno učestvujući u projektima, ali i informisanju javnosti putem konferencija i radionica, ne samo na temu bioenergije kao jednog od izvora obnovljive energije, već i  drugih izvora poput solarne, geotermalne i energije vetra.

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” 

Treća po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY - Connect & Supply III  u organizaciji Nacionalne Asocijacije za biomasu – "SERBIO" i GIZ DKTI za cilj ima upoznavanje sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem i umrežavanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije. Tema ovogodišnjeg stručnog događaja je "Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase". 

Datum:        6-7. oktobar 2021.

Mesto :        Hotel  „SHERATON“, Novi Sad

U fokusu konferencije nalaze se sledeće teme:

  • pregled stanja u sektoru obnovljivih izvora energije (biomase, biogas): nove perspektive korišćenja, razvoj, realizacija i održivost energetskih projekata;
  • inovacije u poslovanju sa biomasom - nove tehnologije i primeri iz prakse;
  • smanjenje troškova u prikupljanju biomase- poljoprivredna logistika
  • čista energija -zaštita životne sredine;
  • daljinsko grejanje obnovljivim izvorima energije
  • privredno okruženje: investicije, zakonski okviri, institucionalna i finansijska podrška;
  • drvna biomasa i njena upotreba

Posebna pažnja data je B2B sastancima, odnosno povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao razvoj OIE sektora u regionu jugoistočne Evrope i kako bi uspostavili novi poslovni kontakti između velikih kompanija, MSP sektora i lokalnih poljoprivrednih proizvođača. 

Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa dostupnim podsticajima, kreditnim linijama i institucionalnom pomoći za realizaciju investicionih projekata u energetici sa akcentom na analizu resursa, biomase, i njenih ograničavajućih faktora.

Konferencija će okupiti učesnike kompanija iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, jedinica lokalne samouprave, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka.

Konferencija se održava na dva načina:

  • Fizičko prisustvo ( uz sve preventivne mere donete odlukom Nacionalnog kriznog štaba)  
  • Online putem ZOOM aplikacije i direktnim prenosom na YouTube kanal

Kotizacija je besplatna uz obaveznu i potpunu registraciju putem registracione forme koju možete preuzeti na sledećem linku- registraciona forma. 

Popunjenu formu prosledite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i time ste obezbedili svoje mesto na konferenciji. 

Celokupan program program konferencije- LINK 

Kratak video prilog prethodne SEE ENERGY 2020 konferencije možete pogledati na sledećem linku- https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU

Za sve dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju. 

SERBIO tim 

Kontakt

AUKCIJE- Iskustvo Danske i Holandije

SERBIO nastavlja da vam predstavlja primere i iskustva dobre prakse jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije- aukcijama. Ovog puta predstavljamo vam iskustvo Danske i Holandije.

DANSKA

Kriterijumi za ocenjivanje aukcijskih šema za OIE

      1. Raznolikost učesnika i društvena prihvatiljivost 

Kao što je takođe primećeno u prvoj studiji slučaja iz 2016. godine, većina kompanija koje učestvuju u aukcijama obalnih vetroparkova imaju veliko iskustvo u izgradnji i radu istih. Ova činjenica, zajedno sa njihovom veličinom, omogućava im da ispune pretkvalifikacione kriterijume koje zahteva Danska energetska agencija.

Iznos ponuda primljen tokom svake energetske aukcije nije lako uporediti zbog različitih karakteristika tendera. Na primer, broj pretkvalifikovanih kompanija povećao se sa 3 u primorskim oblastima na 7 na aukciji Kriegers Flak, iako su preduslovi bili restriktivniji. Tender za više tehnologija 2018. rezultirao je sa 6 pobedničkih projekata od 17 ponuda, dok je 7 od 7 ponuda pobedilo sa projektima na Multi-technološkom tenderu 2019. Pored toga, tender solarnih elektrana za projekte manje od 1 MW dobio je ponude za 21 MW od čega je 19 MW rezultiralo pobedničkim projektima.

Što se tiče obalnih vetroelektrana, „Vattenfall“je pobedio i na aukciji  prioobalnih područja i na Kriegers Flakn aukciji. Pobednici višetehnološkog tendera 2018. bili su „NRGi“, „EuroVind“ i „SE Blue Renevables“ sa projektima za kopnene vetroparkove, dok su „European energy“ i „Better energy“ takođe imali uspešne rezultate sa projektima solarnih elektrana. Pored toga, „Better Energy“ je dominirala solarnim tenderima manjim od 1 MW, jer je matična kompanija većine pobedničkih projekata.

Picture2

Predstavljen je pravni okvir uspostavljen u Danskoj radi poboljšanja lokalnog prihvatanja, u kojem je moguće pronaći detaljan opis različitih mera koje danska vlada primenjuje da bi postigla ovaj cilj. Ove mere se mogu podeliti u tri različita cilja: 

  • šema nadoknade za građane čija se vrednost imovine smanjila zbog postavljanja vetroparka
  • šema koristi za zajednicu koja koristi sredstva izvedena iz PSO-tarife za promociju lokalnih projekata obnove prirode ili ugradnju obnovljivih izvora energije u javne zgrade i
  • mogućnost suvlasništva, što lokalnim građanima omogućava kupovinu deonica iz projekata vetroelektrana.

    2. Efektivnost aukcija

Svi tenderi su uspešno realizovani, izuzev prvog pokušaja „Rødsanda II“. Ostatak aukcija OIE do sada je realizovan na vreme. U slučaju obalnih područja, produženje roka za povezivanje na mrežu je potrebno zbog neusklađenosti između početne procene uticaja na životnu sredinu i konačnog projekta koji je predstavio „Vattenfall“. Dalja odlaganja mogu se očekivati zbog problema sa dozvolama koje su uzrokovali lokalni protesti zbog lokacije vetrogeneratora u Vesterhav Sid-u. „Vattenfall“ je zatražio trogodišnje produženje roka za priključenje na mrežu, od kraja 2020. do kraja 2023. godine.

   3. Isplativost

Danska vlada promoviše obalne vetroelektrane na aukcijama pojedinačnih predmeta specifičnih za tehnologiju. Ovde cilj nije ukupni najniži trošak po jedinici obnovljive energije u kratkom roku, budući da je do sada priobalna energija vetra imala veće troškove od npr. kopnenih vetroelektrana. Uvođenjem multitehnološkog tendera 2018. godine, danska vlada je prvi put u svojoj istoriji energetske politike zauzela tehnološko-agnostički pristup u pružanju podrške. Ove aukcije tada zapravo biraju projekte s najnižom cenom između različitih tehnologija. Prvi krug tendera za više tehnologija pokazao je snažnu konkurenciju između tehnologija, pobedom i gubitkom ponuda kopnenih vetroparkova i solarnih elektrana.

Na slici ispod prikazan je razvoj nivoa podrške koji je potreban na raznim aukcijama morskih vetroparkova. Nakon visokog nivoa podrške postignutog u „Anholtu“, potreban nivo podrške se značajno smanjio za „Obalna područja“ i „Kriegers Flak“ u poređenju sa prethodnim aukcijama. Većina ovog trenda je sigurno rezultat opšteg smanjenja tehnoloških troškova, ali takođe može biti pod uticajem povećanja konkurencije između različitih aktera zajedno sa poboljšanim dizajnom energetskih aukcija.

Picture3

Poređenje između udarnih cena postignutih na različitim aukcijama obalnih vetroparkova realizovanim u Danskoj do 2018. godine. Podrška se pruža u obliku klizne premijske tarife i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

Važno je primetiti da postoji razlika od cca. 10 øre / kWh između priobalnih područja i Kriegers Flak-a, iako su njihove konačne ponude predstavljene u razmaku od manje od tri meseca. Ovo je možda uzrokovano fizičkim ili tehnološkim razlikama, koje mogu imati značajan uticaj na ukupne troškove po jedinici proizvedene energije. Pored toga, vetroelektrana „Kriegers Flak“ je skoro dvostruko veća od oba vetroparka u Obalnim oblastima zajedno, što je možda omogućilo nižu cenu za nadmetanje. I na kraju, ali ne najmanje važno, nivo konkurencije bio je veći tokom aukcije Kriegers Flak-a, jer je postojalo sedam pretkvalifikovanih kompanija naspram tri kompanije koje su bile pretkvalifikovane za Obalna područja. Ova činjenica je takođe mogla da doprinese snižavanju cena. Takođe treba napomenuti da tenderi za primorske projekte uključuju mrežnu vezu do kopnene tačke priključenja, dok za Kriegers Flak podvodnu podstanicu obezbeđuje „Energinet“.

Nakon uspešne probne aukcije solarne energije realizovane 2016. godine, dizajnirane su dve nove vrste aukcija obnovljivih izvora energije sa više predmeta: tender za solarne elektrane za projekte snage manje od 1 MW i multitehnološki tender za kopnene vetroparkove, solarnu energiju i priobalne vetroparkove. Na slici ispod prikazan je nivo podrške postignut na svakoj od aukcija. Moguće je videti kako je ponderisani prosek pobedničke fiksne cene sličan između probne aukcije solarne energije (2016) i solarnog tendera za instalisanu snagu manju od 1 MW (2018), uprkos činjenici da je najnoviji realizovan dve godine kasnije . Ograničenje veličine projekata može povećati troškove po jedinici proizvedene energije. Ovu činjenicu potkrepljuju rezultati dobijeni tokom višetehnološkog tendera realizovanog iste godine (2018), u kojem su za solarne pobedničke projekte bili potrebni samo u proseku oko 2,86 øre/kWh. Ovde je, opet, nivo konkurencije možda igrao ulogu, jer je pretplata bila veća na tenderu za više tehnologija nego na aukciji malih solarnih elektrana.

Fokusirajući se na rezultate višetehnološkog tendera 2018, ponderisana prosečna podrška koja je potrebna za pobedničke kopnene vetroelektrane je približno. 2,15 øre/kWh, znatno niže od 2,86 øre/kWh koje zahtevaju pobednički solarni projekti. Pored toga, tender za više tehnologija 2019. predstavio je novi rekord sa samo fiksnom premijom od 1 øre/kWh koju zahteva najjeftiniji kopneni projekat vetroparkova. Sledi 1,48 øre/kWh potrebno za projekte koji kombinuju kopneni vetropark i solarne elektrane sa 1,84 øre/ kWh za solarne projekte i 1,97 øre/kWh za najskuplji projekat kopnene vetroelektrane na tenderu.

Picture4

Poređenje nivoa podrške postignutih na probnoj aukciji solarne energije, solarnom tenderu za projekte manje od 1 MW i višetehnološkom tenderu 2018/2019. Podrška se pruža u obliku fiksne premije povrh tržišne cene električne energije i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

HOLANDIJA

   1. Procena rezultata aukcije

Da bi se procenila efikasnost SDE+, glavne šeme podrške u Holandiji za podsticanje primene obnovljive energije, u odnosu na njene ciljeve politike, potrebna je jasna i sažeta izjava o tim ciljevima. Za SDE+ postoje dva glavna cilja:

  • da podstakne proizvodnju OIE po najnižim mogućim troškovima
  • da doprinese holandskom cilju obnovljive energije 2020, udela od 14% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije (Evropska komisija, 2019)

Ovo se prevodi u tri pitanja na koja treba odgovoriti. Prvo, da li je sam instrument efikasan, drugo, da li je budžet bio dovoljno visok da se postigne cilj, i treće, da li je cilj postignut uz najniže moguće troškove?

     2. Efikasnost u postizanju ciljeva

SDE+ je glavno sredstvo holandske vlade za postizanje ciljeva obnovljivih izvora za 2020. godinu. Sa ove tačke gledišta, SDE+  „kasni“, što pokazuje neusklađenost između cilja obnovljivih izvora i stvarne proizvodnje. Slika dole prikazuje kumulativni kapacitet koji se svake godine stavljao na licitaciju, uključujući i kapacitet obalnih vetroparkova, koji se licitira u okviru posebnog budžeta. Do proleća 2019. godine očekuje se izgradnja i podrška za SDE+ oko 25,6 GW kapaciteta OIE. Takođe pokazuje da je oko polovine podržanih kapaciteta solarne energije, sa 12 GW, biomasa je na drugom mestu, sa oko 5 GW kapaciteta, zatim kopneni vetroparkovi sa 4,2 GW, priobalni vetroparkovi sa 3,7 GW i na kraju druge tehnologije OIE poput otpada i geotermalne energije sa oko 1,5GW.

Picture5

Kumulativni licitirani kapacitet za kraj godine putem SDE+ (uključujući obalne vetroparkove)

Trenutni holandski proizvodni kapacitet od oko 31GW proizvodnog kapaciteta, s 21 GW na fosilnoj osnovi, a 9 GW koji se već može obnavljati, trajno će se promeniti na aukciji od 25,6 GW, koji će na kraju zameniti velike delove fosilnog kapaciteta. Međutim, oni neće biti raspoređeni dovoljno brzo da bi ispunili ciljeve do 2020. godine. Za to postoji dva razloga:

  • stopa realizacije na početku SDE+ bila je niska,
  • budžet  je povećan prekasno, tako da će značajan deo novih instalacija postati operativan tek oko ili nakon 2020. godine.

Do 2014. godine gotovo 50% obima na aukciji nije realizovano zbog kašnjenja ili kada su banke odbile zajmove jer se ispostavilo da subvencije nisu dovoljne za podršku projektu. Ovo se počelo menjati od 2014. nadalje, kada su sprovedene mere za smanjenje udela nerealizacije. Te mere su uključivale podnošenje studije izvodljivosti i stroža pravila za izdavanje dozvola. (Holandska agencija za preduzetništvo, 2014) To je do sada rezultiralo povećanjem stopa realizacije, koje su za 2012. i 2013. blizu 50%. Od novembra 2019. godine, samo oko 10% projektnih kapaciteta u 2015. godini nije realizovano. Konačna procena efikasnosti uvedenih mera može se izvršiti tek kada se završe svi periodi realizacije, što trenutno još nije slučaj.

Slika dole prikazuje projektovane troškove podrške za svaku godinu SDE+, na osnovu procenjene isplate SDE+ (subvencija programerima projekata). Skupljene su godine sa više od jednog kruga aukcija. Slika pokazuje da su tekući troškovi bili ispod 500 miliona evra godišnje do 2018. Od 2018. nadalje su se godišnji troškovi znatno povećavali, što se poklapa sa prvim instalacijama 2016. godine (kada se budžet SDE+ znatno povećao) koji počinju da proizvode energiju. Očekuje se da će najviši period podrške biti 2021. i 2022. godine kada će sve instalacije iz teških budžetskih godina 2016 - 2019. započeti svoju proizvodnju. Ono što je u osnovi ove projekcije je pretpostavka  pada cena električne energije tokom 2020-ih.

Picture6

Predviđeni troškovi podrške u okviru SDE+

Čekajući realizaciju najnovijih rundi od 2017. nadalje, može se reći da je SDE+ efikasnost u ranim godinama u najboljem slučaju bila pomešana. Visoke stope nerealizacije i povučena finansijska podrška odložile su primenu novih kapaciteta. To se promenilo obaveznom studijom izvodljivosti od 2014. nadalje, što je dovelo do povećanja stopa realizacije i smanjenja broja projekata kojima je podrška povučena. Od 2015. nadalje SDE+ je uspeo da licitira podrškom za dodatnih 5 GW kapaciteta OIE svake godine. Sve u svemu, SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 2,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi.

     3. Isplativosti

Tokom prvih godina rezultati SDE+ bili su podložni velikim promenama cena. Ovo je prouzrokovano uspostavljanjem SDE+ (manji budžeti, jedan krug godišnje sa redovnim ažuriranjem budžeta) i dostupnošću relativno jeftinih projekata. U godinama u kojima je bilo dostupno puno relativno jeftinih projekata, budžet se u ranoj fazi iscrpljivao. Programeri skupljih projekata dobili su ove informacije putem redovnih ažuriranja budžeta i mogli su da naprave dva izbora: odaberu nižu cenu štrajka ili čekaju još godinu dana. Tokom godina kada su relativno jeftinije opcije zahtevale manje subvencije, programeri relativno visokih projekata mogli su priuštiti da maksimiziraju svoje subvencije. Od 2016. godine nadalje sistem je promenjen uvođenjem dva kruga godišnje i ne obezbeđivanjem redovnog ažuriranja budžeta. Od 2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih plafonskih cena.

2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih krajnjih cena. Projekti u SDE+ nadmeću se međusobno na osnovu ponuđenih cena u €/MWh i nakon toga se biraju. U teoriji, ako je budžet ograničen i konkurencija osigurana, aukcija treba da dovede do cena bliskih stvarnim proizvodnim troškovima. Faktori koji utiču na nivo konkurencije, a samim tim i potencijalno ponuđene cene su, na primer, vreme ponude različitih tehnologija, dostupnost projekata i informacije o preostalom budžetu. Rok za podnošenje ponuda je važan jer ako jeftina tehnologija daje ponude u ranoj fazi i tako troši veliki deo budžeta, i druge tehnologije moraju da daju ponude u ranoj fazi da bi dobile budžet. Redovna ažuriranja budžeta koja je pružao RVO omogućavali su programerima da određuju vreme u zavisnosti od raspoloživog budžeta. RVO je prestao da objavljuje informacije o budžetu koji se koristi između faza u 2016. godini.

Picture7

Maksimalni nivo podrške SDE+ (prosek po tehnologiji) i ugovoreni kapacitet

Slika iznad daje prosečni nivo podrške za biomasu, solarne elektrane, kopnene vetroparkove i tehnološki neutralnu prosečnu cenu u evro/MWh za sve tehnologije na levoj osi i, kao i ugovoreni obim po tehnologiji u MW na desnoj osi. Cene štrajka izračunavaju se na osnovu podataka RVO. Linije pokazuju kapacitet koji je ugovoren na aukciji u svakom krugu. Nekoliko stvari se ističe kada se pogleda figura. Sve u svemu, postoji jasan trend porasta nabavljenog kapaciteta: povećanje obima odgovara povećanju aukcijskog budžeta. Nizak nivo podrške solarnoj energiji u 2012. godini rezultat je ranog trošenja budžeta, izazvanog velikom količinom relativno jeftinih projekata biomase koji su potrošili budžet i stoga delovali kao tehnologija za određivanje cena. Stoga su samo jeftiniji projekti solarnih elektrana koji su mogli da priušte ponude u prvoj fazi nagrađeni po vrlo niskoj krajnjoj ceni. Dodeljeni kapacitet solarne energije bio je samo 5MW u 2012. Aukcije u proleće 2018. i 2019. delimično su pretplaćene zbog znatno manje ponuda vetroparkova na kopnu i zbog toga je nabavljen manji obim. Razlog za pretplatu je isušivanje projektne podrške za kopnene projekte vetroparkova, što je pak rezultat smanjenja odgovarajućih projekata, protivljenja javnosti novim projektima, kao i nedostatka dozvola koje su date (Viebes, Rezultati SDE+ voorjaarsronde en toezeggingen AO Energie & Klimaat, 2018).

Iz jednog kruga u drugi došlo je do značajnih promena u ceni i količini kapaciteta koju je neka tehnologija uspela da obezbedi. Najčešće objašnjenje za ovo je da različite tehnologije određuju cenu obračuna. Ako određena tehnologija koristi puno budžeta u ranoj fazi, to primorava druge tehnologije da takođe licitiraju po niskim cenama u istoj fazi ili rizikuju da uopšte ne budu nagrađene. Kao što je gore pomenuto, ovo se dogodilo sa biomasom i solarnom energijom 2012. godine, a ponovilo se i sa kopnenim vetroparkovima i biomasom koji je odredio cenu solarne energije u 2015. Obrnuto je bilo 2016. godine kada je učestvovalo samo vrlo malo kopnenih  vetroprojekata i kapaciteta biomase, što je omogućilo programerima solarnih elektrana da sačekaju kasniju fazu da zatraže visoke cene blizu gornje cene. Da bi smanjio ovu vrstu strateškog ponašanja, RVO je prestao da objavljuje privremene rezultate.

Drugi razlog varijacije cena takođe mogu biti promene u gornjoj ceni određene tehnologije, posebno kada se tehnologije licitiraju blizu gornje cene. To se dogodilo za višenamenska postrojenja za fermentaciju CHP biomase kada su plafonske cene smanjene sa 87 €/MWh na 65 €/MWh u proleće 2017. godine (Netherland Enterprise Agency, 2016 & 2017). Drugi razlozi za promenu cena koji nisu povezani sa dizajnom aukcije mogu biti isušivanje podrške projekta zbog problema sa dozvolama i lokalnog zakonodavstva, kao što se dogodilo u slučaju energije kopnenih vetroelektrana u proleće 2018 (Rijksdienst voor Ondernemend Nederland, 2018 i Proka, Hisschemoller, I Loorbach, 2018). Od kraja 2016. godine, solarne elektrane su tehnologija određivanja cena sa samo malim naknadnim smanjenjem nivoa podrške. Generalno, može se reći da je došlo do blagog smanjenja podrške za većinu tehnologija od 2017. godine nadalje, što je uglavnom bilo podstaknuto smanjenjem gornjih cena. Nivoe podrške najčešće određuje jedna tehnologija za određivanje cena, koja tada u velikoj meri utiče na cenu ostalih tehnologija, bilo zato što smanjuju cene skupljih tehnologija ili zato što omogućavaju jeftinijim tehnologijama se da nadmeću do njihove gornje cene.

Sledeća slika prikazuje raspoloživi, traženi i licitirani budžet za svaki krug kao kolone na levoj osi i i prosečnu cenu udara kao liniju na desnoj osi i u evrima/MWh. Sive kolone označavaju raspoloživi budžet, plave kolone ukazuju na traženi budžet, a zelene kolone na aukcije u svakom krugu u milijardama evra. Traženi budžet se takođe može smatrati zamenom za konkurenciju. Generalno, može se reći da što je više aukcija pretplaćena, to je veća konkurencija za raspoloživi budžet, što znači da se mogu očekivati niže cene štrajka. Podrazumieva se i obrnuto, ako je aukcija nedovoljno pretplaćena, manja je konkurencija za budžet, pa se mogu očekivati veće udarne cene. Međutim, nijedan od ovih trendova nije pravilno prikazan u SDE+. To ima dva glavna razloga, prvo, naznačena cena je tehnološki neutralna cena, i drugo, projekti su težili da daju svoje gornje cene i kada su aukcije bile pretplaćene i kada nisu bile pretplaćene. Ovaj efekat se može videti na prolećnoj aukciji 2018. godine, koja je zahtevala samo 5,3 milijardi evra od 6 milijardi raspoloživog budžeta. Međutim, cene kako solarne energije tako, tako i kopnenih vetroparkova nastavile su lagano da padaju, dok je cena biomase porasla. Gornja cena energije vetra smanjena je u svim kategorijama od jeseni 2017. do proleća 2018. godine, dok su cene solarnih postrojenja ostale konstantne. Ovo se poklopilo sa znatno manjim ponudama za kopnene vetroelektrane zbog poteškoća pri podršci projekata, kao što je gore objašnjeno. Na aukciji je prodato samo oko 3,6 milijardi evra od raspoloživog budžeta od 6 milijardi evra. Iako je aukcija od početka bila pretplaćena, holandska vlada je odbila preko milijardu evra kao podršku instalacijama zbog nepotpunih ponuda kao što su nedostatak dozvola.

Picture8

Evolucija budžeta i indikativna konkurencija u SDE+

Značajniji su rezultati postignuti na „offshore“ aukcijama. Ubrzo nakon što su napravljene promene u aukcijskoj šemi kako bi se omogućile nulte ponude za subvencije, Holandija je primila prve nulte ponude za subvencije na svom tenderu „Hollandse Kust Zuid 2017“. Na tenderu za 2018. sve ponude su bile nulte ponude i menadžeri projekata su se istakli demonstrirajući efikasne strategije o ublažavanju rizika. Sada se čak očekuje da će budući krugovi omogućiti menadžerima da plaćaju prava na koncesiju, tj. da podnose negativne ponude. To bi zahtevalo reviziju Zakona o vetroparkovima na moru (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Ovako niske ponude mogu se objasniti kroz nekoliko faktora:

  • Prvo i najvažnije, holandska vlada preuzima neke od projektnih rizika, poput plaćanja mrežnog priključka na prenosne mreže (VindEurope, 2018).
  • Izvesnost koju pruža princip „sve na jednom mestu“ za dodelu koncesije, dozvole i mrežne veze takođe je pomogla smanjenju troškova (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).
  • Dugoročni raspored aukcija omogućava menadžerima projekata da grade ekonomiju obima.
  • Uslovne ponude omogućavaju iskorišćenje prednosti dobijanja više od jedne ponude.
  •  Garancije Holandije dobijaju se za svaku instalaciju, pružajući im dodatni prihod i čineći dugoročne ugovore o kupovini električne energije atraktivnijim, koji se mogu koristiti za ublažavanje trgovinskog rizika i održavanje troškova finansiranja na niskom nivou (OffshoreVind.biz, 2019) .
  • Na kraju, uslovi na lokaciji su obično odlični, tj. ograničene su dubine vode, velike brzine vetra i blizina obale (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Tokom godina dizajn aukcije SDE+ značajno se promenio u poređenju sa prvim krugovima aukcije, koji su imali 5-9 faza i samo jedan krug. Informacije o preostalom budžetu dovele su do određenog strateškog ponašanja koje je rezultiralo neobično niskim ili visokim rezultatima, kao što je solarna aukcija 2012. i 2014. godine. Usponi i padovi tehnološki neutralne ponderisane udarne cene su prisutni nakon svog rekordnog nivoa 2014. godine, sa blagim opadanjem od 2017. godine nadalje. Generalno se može reći da su se mogla postići samo mala smanjenja podrške za većinu tehnologija, koje su uglavnom vođene smanjenjem gornjih cena. Izuzetak su priobalni vetroparkovi, gde bi se moglo postići značajno smanjenje podrške.

  Zaključak

SDE+ se kontinuirano menjao i unapređivao tokom godina i prevaziđeno je nekoliko izazova. Tu spadaju početne visoke stope nerealizacije projekata do 2014. godine, kojima su se bavile obavezne studije izvodljivosti i strožiji zahtevi za dozvolom. Međutim, konačna efikasnost SDE+ još uvek se ne može proceniti, jer sve godine od 2015. godine još uvek imaju značajan deo projekata koji treba da se realizuju. Snažne fluktuacije cena za cene solarnih fotonaponskih elektrana između 2012. i 2015. godine smanjene su neobjavljivanjem podataka o preostalom budžetu između faza i na taj način smanjenjem strateškog ponašanja. Od 2017. godine cene štrajka i krannje cene počele su polako da padaju za većinu tehnologija zbog smanjenih gornjih cena, što se takođe odražava na prosečno ponderisanu cenu proizvodnje u svim tehnologijama. Holandske aukcije za vetroparkove na moru primile su rekordno niski broj, odnosno nula podržanih ponuda.

SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 25,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi. Nije uspeo da postigne značajna smanjenja podrške, osim kod tendera za vetroparkove koji su specifični za tehnologiju. Naročito se ranijih godina dešavalo da se projekti licitiraju po znatno nižim troškovima da bi uopšte mogli da dobiju podršku. Češće jeftinije tehnologije licitiraju po višim cenama jer je druga, skuplja tehnologija određivala cenu. Sve u svemu može se utvrditi da su gornje cene bile izuzetno važne i relevantne za mali pad cena poslednjih godina.

Planirani remont i razvoj SDE+ prema SDE++ menja ga iz šeme podrške za obnovljive izvore energije u šemu za podršku smanjenju emisije CO2, čiji je cilj uglavnom dostizanje nacionalnih ciljeva emisije gasova staklene bašte, a ne ciljeva obnovljivih izvora. Izbegavanje uvođenja novih industrijskih tehnologija i metodologije poređenja zasnovanih na eurima po toni CO2 predstavlja nekoliko izazova, poput postavljanja tačnih osnovnih iznosa (gornje cene). U tom cilju SDE++ će početi sa radom 2020. godine i može se očekivati da će rasti i biti unapređivan tokom svog životnog veka kao što je to bio SDE+.

Prevela: Ivana Kravić , izvor http://aures2project.eu/

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO", maj 2021.  

Objavljeno u Naslovna

Primer dobre prakse- Aukcije u Nemačkoj - Mehanizam podrške obnovljivim izvorima energije

"SERBIO" asocijacija predstavlja Vam primer dobre prakse, ovog puta aukcije kao jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj.  

Prva aukcija za obnovljive izvore energije u Nemačkoj održana je u aprilu 2015. godine kao deo probne aukcije za solarne elektrane. Šema se sastojala od šest aukcijskih rundi do decembra 2016. godine i privukla je veliku pažnju, kao i obim ponuda. 2017. godine uvedene su aukcije za dodelu premija za sve glavne tehnologije OIE. Do novembra 2019. godine u Nemačkoj je održano 38 krugova aukcija OIE ukupne zapremine 16,25 GW. Ovim je Nemačka izabrala drugačiji pristup u poređenju sa nekim drugim zemljama, koje sprovode manje krugova aukcija, ali veće količine po krugu. Veliki broj krugova aukcija ima za cilj da poveća sigurnost planiranja za učesnike i osigura kontinuirani razvoj OIE.
Aukcije obnovljivih izvora u Nemačkoj uglavnom su specifične za tehnologiju. Međutim, takođe su se održali i alternativni formati aukcija kao što su aukcije sa više tehnologija, prekogranične aukcije i inovativne aukcije. Većina obnovljivih krugova aukcija, ukupno 16, ciljale su solarne elektrane, praćenim sa 12 rundi aukcija za vetroelektrane. Pored toga, održana su četiri kruga aukcija biomase, četiri multitehnološke aukcije za vetroparkove i solarne elektrane, kao i dve aukcije za priobalne vetroparkove. Aukcija za solarne elektrane, aukcije sa više tehnologija i vetroparkovi na moru mogu biti u potpunosti nagrađeni. Suprotno tome, neki krugovi aukcija za kopnene vetroparkove i biomasu su bili pretplaćeni. Stoga količina na aukciji za ove tehnologije ne može biti u potpunosti dodeljena.

Tip aukcije Broj rundi aukcije Aukcijski obim (MW) Obim pobedničkih ponuda (MW)
Solarne elektrane

16

3,050 3,169
Kopneni vetroparkovi 12 8,685 6,500
Aukcija više tehnologija za vetroparkove i solarne elektrane 4 800 825
Biomasa 4 615 186
Priobalne vetroelektrane  2 3,100 3,100
UKUPNO: 38 16.250

13,780

U sledećim odeljcima ocenjuju se rezultati aukcija. Rezultati završenih aukcijskih rundi upoređuju se sa sledećim ciljevima politike koji su utvrđeni u EEG-u:

  • povećani udeli obnovljivih izvora i godišnji dodaci kapaciteta
  • stabilan razvoj OIE
  • efikasnost troška
  • kompatibilnost sa mrežnim sistemom
  • održavanje visoke raznolikosti učesnika


Efektivnost

Za procenu efikasnosti aukcija bitna su dva pokazatelja:

  • Odnos između obima ponuda i obima na aukciji, da li aukcija privlači dovoljno ponuda da osigura konkurenciju;
  • Stopa realizacije uspešnih projekata;                                                             

Sledeći odeljci će analizirati efikasnost aukcija za solarne elektrane, vetroelektrane i biomasu

Solarne elektrane

Da bismo procenili efikasnost nemačkih aukcija za solarne elektrane, prvo ćemo pogledati dodeljeni obim. U svim do sada održanim aukcijama solarnih elektrana, obim ponuda premašio je obim licitacije. Ukupno je 3 GW bilo na aukciji između aprila 2015. i oktobra 2019, dok je obim ponuda akumuliran na 9 GW. Stoga je bilo lako dodeliti predviđene zapremine. Trodupla zapremina takođe ukazuje na to da bi verovatno bilo moguće dodeliti veći obim.
Nivo konkurencije, meren nivoom pretplate (obim ponuda podeljen količinom na aukciji), kretao se od 177% do 477% u aukcijskim krugovima. Čak i kada je obim aukcije povećan za oko 250% u poređenju sa ostalim krugovima u martu 2019. godine, obim ponuda premašio je obim aukcije od 500 MW. Tako je dovoljan broj (i obim) ponuda učestvovao na aukcijama za solarne elektrane kako bi se ispunili planovi proširenja EEG kapaciteta. Sledeći odeljak analizira stope realizacije aukcija solarnih elektrana.
aukcijaSlika prikazuje stope realizacije aukcija solarnih elektrana od aprila 2015. do juna 2017.

To su aukcijski krugovi sa zatvorenim periodima realizacije i objavljenim stopama realizacije.
Periodi realizacije aukcijskih rundi 2018. i 2019. godine još uvek traju. Kako se mnogi projekti realizuju do kraja pojedinačnih perioda realizacije, preliminarne stope realizacije ne pružaju prikladnu osnovu za izvođenje zaključaka i stoga nisu ovde prikazane. Stope realizacije krugova aukcija solarnih elektrana sa zatvorenim periodima realizacije su vrlo visoke, u rasponu od 90 do 100%. Anketa ponuđača naglašava da, pored efikasnih kazni i pretkvalifikacionih zahteva, mogućnost prenosa prava na podršku snažno doprinosi visokim stopama realizacije. 54% ispitanika je tvrdilo da je iskoristilo mogućnost realizacije projekta u drugoj oblasti. 40% anketiranih izjavilo je da bi bez ove opcije realizacija projekta bila rizična. Drugi razlog za visoke stope realizacije, koji navode ispitanici, su produženi periodi realizacije sa proporcionalnom kaznom. S obzirom na dovoljan obim dodeljenih ponuda u kombinaciji sa visokim stopama realizacije, nemačke solarne aukcije mogu se smatrati efikasnim.


Kopnene vetroelektrane

Prve tri aukcije za kopnene vetroperkove u Nemačkoj zabeležile su veliko učešće. Ovi krugovi aukcija 2017. godine,koji su uključivali preferencijalna pravila za zajednicu energetskih projekata, u proseku su bili pretplaćeni (faktor 2,7). Od tada se smanjio obim ponuda i nivo konkurencije.
vetroelektranaAukcije za vetroelektrane na kopnu - obim i nivo konkurencije, Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Od 2018. nadalje, preferencijalna pravila za energetske projekte koji se sprovode u 2017. godini stavljena su na čekanje. U skladu sa ovom promenom, obim ponude je značajno opao. Stalno smanjenje obima ponuda dovelo je do prve pretplate u maju 2018. Uprkos blagim porastima u avgustu 2018. i februaru 2019. godine, opadanje obima ponuda i konkurencije nastavlja se do danas. Na poslednjoj aukciji u oktobru 2019. godine, moglo se dodeliti samo 30% (204 od 675 MW) raspoloživog obima.

Slika ispod prikazuje poređenje između količine ponude i dodeljene količine energetskih projekata. Snažni efekat koji su preferencijalna pravila za zajednicu energetskih projekata imala na aukcije ponovo postaje vidljiv. 71-88% obima ponuda u 2017. godini i 95-99% dodeljene količine pripisano je projektima koji ispunjavaju kriterijume podobnosti za energetske projekte zajednice. U narednim godinama, odgovarajuće akcije su se smanjile na ispod 20%.
udeo Udeo energetskih projekata zajednice u obimu ponuda i dodeljenom obimu na aukcijama kopnenih vetroparkova, Izvor: Navigant based on (ZSW, Bosch & Partner, 2019), (BNetzA, 2019b)

Upitno je u kojoj meri osnivači koji su učestvovali i/ili su nagrađeni u aukcijskim krugovima 2017. godine predstavljajući energetske projekte zajednice u strogom smislu.

Kroz posebne akcionarske konstrukcije, veći projektanti su mogli da razviju projekte koji potpadaju pod EEG definiciju energetskih projekata zajednice. Naročito su menadžeri projekata, koji su se specijalizovali za podršku ili zajednički razvoj projekata sa građanima, iskoristili ovu prednost. Dubinska analiza aukcijskog kruga u maju 2017. godine autora dr. Vilera utvrđuje da su za 80% dodeljenih kapaciteta planeri sarađivali sa fizičkim licima kako bi iskoristili preferencijalna pravila. Samo 13% nagrađenih ponuda otišlo je na otvorene energetske projekte u zajednici. Iako su neki menadžeri projekata takođe uključeni u upravljanje tim projektima.

Ukupno je dodeljeno 6,5 GW kopnene snage vetra između maja 2017. i oktobra 2019, dok je na aukciji bilo 8,7 GW. Dakle, trenutno nedostaju ponude koje iznose 2,2 GW. Postoji nekoliko razloga za ovaj jaz:

  • Promena sa administrativno postavljenog nivoa, FIT tarifa, na aukcije dovela je do snažnog povećanja kapaciteta u fazi tranzicije starog sistema. U 2017. godini dodato je 5,5 GW kopnene snage vetra. Ovo je za 2,7 GW iznad ciljanog dodatka i verovatno je dovelo do nedostatka sazrelih vetroelektrana koje su sposobne da učestvuju u prvim godinama novog sistema aukcija.
  • Nemački projekti vetroparkova se sve više susreću sa tužbama. To ne utiče samo na realizaciju projekata već i na fazu nadmetanja.
  • Jaka konkurencija u 2017. godini i povezane niske cene u kombinaciji sa trenutnom situacijom pretplate i odgovarajućim visokim cenama dovode do pregleda realizacije projekata. U mnogim slučajevima je ekonomski atraktivno za ponuđače da plate kaznu zbog nerealizacije svoje ponude dodeljene 2017. godine i uđu u tekuću aukciju sa istim projektom da bi dobili (mnogo) veću cenu.

Trenutno ne postoje mere za suzbijanje sve većeg jaza između predviđenih dodavanja kapaciteta i dodeljenog obima. Ovo bi se moglo promeniti amandmanom EEG-a, koji je predviđen za 2020. Rešavanje razloga zbog kojih nedostaje obim ponuda koji leže van aukcije verovatno je najefikasniji način za povećanje konkurencije na aukcijama kopnenih vetroelektrana.
vetropark 2Aukcije kopnenih vetroparkova - stope realizacije. Izvor: Navigant based on (FA Wind, 2019b)

Slika prikazuje stope realizacije kopnenih aukcija vetroparkova.     

Do sada je realizovan samo manji deo projekata koji su bili uspešni na aukcijama. Za gotovo sve nagrađene projekte period realizacije je još uvek otvoren, pa stoga još uvek nije moguće dati konačnu izjavu o stopama realizacije ovih aukcija. Realizovano je manje od 10% obima dodeljenog u 2017. godini. Ovo je prvenstveno zbog činjenice da energetski projekti imaju 54 meseca za sprovođenje svojih projekata. Kao rezultat, period realizacije energetskih projekata od aukcije u maju 2017. godine otvoren je do novembra 2021. Primena krugova aukcije za 2018. godinu napravila je značajan napredak. 43% obima aukcije iz februara 2018. i 41% obima maja 2018 realizovano je do novembra 2019.

Sledeće tačke rezimiraju ocenu kopnenih aukcija vetroelektrana u pogledu njihove efikasnosti:

  • Nestabilan razvoj OIE: Najnoviji dodaci godišnjeg kapaciteta za kopnene vetroparkove iznosili su 5,5 GW u 2017. godini (2,7 GW iznad cilja), 1,8 GW u 2018. godini (1 GW ispod cilja i ispod 400 MW do avgusta 2019. godine). Ove aukcije su dakle promašile cilj stabilnog razvoja i dovoljnih dodataka kapaciteta.
  • Nedovoljna konkurencija: Strukturna pretplata od maja 2018. pokazuje da nije bilo moguće privući dovoljnu konkurenciju.
  • Stopa realizacije: Efikasnost u smislu realizacije nagrađenih projekata još uvek se ne može proceniti zbog otvorenih perioda realizacije za gotovo sve aukcijske runde. Međutim, postoji rizik da se značajan broj energetskih projekata ne realizuje na osnovu nivoa njihovih ponuda dodeljenih u 2017. Umesto toga, oni mogu da plate kaznu za nerealizaciju svoje dodeljene ponude iz 2017. i ponovo uđu trenutne krugove aukcija da bi postigli više ponude. U mnogim slučajevima ovo je finansijski atraktivnije od realizacije projekta sa dodeljenim nivoom podrške 2017. godine.                                                                                                 

Uzimajući u obzir ove rezultate, nemačke aukcije kopnenih vetroelektrana ne mogu se smatrati efikasnim.

Biomasa

Do novembra 2019. godine u Nemačkoj su se odvijale četiri aukcije za biomasu. Uprkos malom obimu aukcija, sve četiri aukcije su bile pretplaćene. Samo 185 MW od 615 MW je dodeljeno na aukciji, što je 38%. Za razliku od ostalih formata aukcija, postojećim postrojenjima je dozvoljeno da učestvuju na aukciji biomase. Oni daju najveći udeo ponuda na aukciji.
biomasa                Aukcije biomase - obim i nivo konkurencije. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Očekuje se da će broj ponuda na sledećim tenderima i dalje rasti kao i da će sve više postojećih postrojenja na biomasu, čija trenutna EEG podrška ističe, tražiti dodatna sredstva. Međutim, u trenutnim okolnostima aukcija biomase ne može se smatrati efikasnom.

Isplativost

Efikasnost troškova (ili statička efikasnost) meri da li se unapred definisani cilj može ispuniti uz najniže moguće ukupne troškove. Da bi aukcije bile isplative, mora postojati dovoljan nivo konkurencije. Generalno, nivo konkurencije se smatra dovoljnim kada obim ponuda premaši obim koji se prodaje na aukciji. Dva dodatna indikatora podržavaju evaluaciju. Prvo, prosečna cena uspešnih ponuda može se uporediti sa gornjom cenom. Drugo, može se uočiti razvoj prosečne cene uspešnih ponuda, takođe u odnosu na cene pre uvođenja aukcija.

Solarne elektrane

Od uvođenja šeme aukcije solarnih elektrana, prosečna cena uspešnih ponuda je znatno pala. Počevši od 9,17 ct/kWh na prvoj aukciji u aprilu 2015. godine, zabeležili smo pad od 47% na 4,9 ct/kWh na poslednjoj aukciji u oktobru 2019. Cene su kontinuirano padale od 2015. do početka 2018. Najniža vrednost svih vremena u Nemačkoj je dostignuta u februaru 2018. godine, sa prosekom od 4,33 ct/kWh. Od tada su cene ponovo blago porasle. Ovaj razvoj događaja je verovatno povezan sa povećanjem obima aukcije koji je rezultat sve češćih aukcijskih rundi od tada. Smanjenje cena u okviru aukcijske šeme može se smatrati nastavkom značajnog smanjenja cena u prošlosti. Smanjenje u okviru aukcijske šeme između 2015. i 2019. godine nije ni veće ni manje u poređenju sa smanjenjem u godinama pre aukcija, već je u skladu sa razvojem.
solarne elektrane                                Solarne aukcije - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Sve u svemu, razvoj cena na aukcijama solarnih elektrana može se smatrati uspešnim. Smanjujući cene za polovinu u roku od četiri i po godine, šema aukcije može se smatrati isplativom.

Kopnene vetroelektrane

Visok nivo konkurencije u aukcijskim krugovima 2017. takođe je doveo do naglog pada cena. Od ponderisane prosečne cene uspešnih ponuda od 5,71 ct/kWh u maju 2017. godine, cene su pale na 4,28 ct/kWh u avgustu 2017. godine i 3,82 ct/kWh u novembru 2017. godine.

kopnena vetroelektranaAukcije na vetru na kopnu - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Obim ponude je opao u sledećim aukcijskim rundama, a samim tim i nivo konkurencije. U maju 2018. aukcija je prvi put opozvana pretplatom, a od oktobra 2018. svi krugovi aukcija za kopneni vetropark su opozvani. Ova situacija se takođe ogleda u razvoju cena, kao što je gore vidljivo. Posle pada cena u 2017. godini, prosečna cena uspešnih ponuda se neprekidno povećavala, približavajući se gornjoj ceni od avgusta 2018. godine i dostigavši je u avgustu 2019. godine.

Razvoj cena u 2017. godini pokazao je da aukcija vetroparkova na kopnu može biti isplativa. Međutim, uzimajući u obzir pretežne probleme nedostajućeg obima ponuda i njegove efekte na cene tokom poslednjih godina, aukcije kopnenih vetroparkova ne mogu se smatrati isplativim.
Trenutna stagnacija kopnenih vetroelektrana u Nemačkoj je prisutna i zbog problema sa prihvatanjem, kašnjenjima u planiranju korišćenja zemljišta, novih pravila o minimalnoj udaljenosti na državnom nivou i strukturne organizacije tužbi protiv vetro projekata. Pored toga, najavljena promena mehanizma podrške ka aukcijama dovela je do vrhunca u projektovanju vetroparkova i dodavanju kapaciteta na kraju stare šeme administrativne podrške (5,5 GW samo u 2017. godini). To je rezultiralo iscrpljenim cevovodom za projekte vetroelektrana i nedostajući obim ponuda na aukcijama. U kombinaciji sa proširenim stopama realizacije energetskih projekata zajednice u 2017. godini, došlo je do pada u primeni kopnenih vetroelektrana.

Ova situacija naglašava da (dobro osmišljena) šema aukcije nije najbolji pristup da bi se osigurao kontinuirani razvoj OIE, jer aukcija može funkcionisati samo sa dovoljnim obimom ponuda. Činioci poput stabilnog i afirmišućeg regulatornog okvira, prihvatanja među građanima (posebno među lokalnim stanovništvom) i ublažavanja ciklusa procvata i pada kroz regulativu koja gleda u budućnost, presudni su faktori i preduslovi za uspešnu aukcijsku šemu.

Biomasa

biomasaAukcije biomase - nivo cena. Izvor: Navigant based on (BNetzA, 2019b)

Slika prikazuje nivo cena aukcija biomase. Nedostatak konkurencije je jasno vidljiv, posebno u prva dva kruga aukcija gde se prosečna cena dodeljenih ponuda približila gornjoj ceni. Na trećoj i četvrtoj aukciji prosečna cena uspešnih ponuda je blago opala. Međutim, u svim krugovima aukcije najviša uspešna ponuda bila je jednaka gornjoj ceni. Analize pokazuju da su troškovi proizvodnje električne energije u mnogim postrojenjima na biomasu iznad gornje cene aukcije. Stoga nije iznenađenje da je učešće na aukciji ograničeno. Zbog ograničenog broja aukcija koje su se do sada održale, teška je presuda u pogledu isplativosti aukcijske šeme.

Izvor: http://aures2project.eu/wp-content/uploads/2020/04/AURES_II_case_study_Germany_v3.pdf 

Prevela: Ivana Kravić

Objavljeno u Naslovna

biores

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške