Srbija je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat/času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Kako je izazovno snabdevanje gasom kao čistom energijom, sve se intenzivnije razmišlja o obnovljivim izvorima energije (OIE), pa tako i o upotrebi biomase u grejanju. Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno - poveća.

Potrebna veća iskoristivost biomase

Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno - poveća.

"Cilj nam je da budemo karbon neutralni do 2050. godine, treba da se otvore nova radna mesta, da imamo novu zapadnu ekonomiju, smanjen uticaj energetike na životnu sredinu i samim tim i na zdravlje građana R. Srbije i da se što više oslanjamo na održivi zeleni rast i na održive zelene izvore", rekla je na otvaranju sekretarka Ministarstva energetike Maja Matija Ristić.

Naša zemlja može da proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni, mišljenja su. Izneta su istraživanja da na svakom hektaru od ukupno 2,5 miliona u Srbiji, ostane oko četiri tone žetvenih ostataka, što je ukupno 10 miliona tona. U tim žetvenim ostacima, predstavnici Wabio Investment Holdinga RS vide potencijal.

"Wabio tehnologijom moguće je proizvesti tri miliona kubnih metara zelenog gasa (metana). Međutim, tržišna vrednost tog metana je šest do sedam milijardi evra. Ako otkupljujemo taj žetveni ostatak za 50 evra po toni, ako to pomnožimo sa četiri tone po hektaru, to je 200 evra. Znači, svaki poljoprivrednik može da ostvari dodatni profit po hektaru, uz neke troškove, ali mi računamo da će mu ostati oko 120 evra profita", izneo je Duško Bošković ispred pomenute firme i dodatno pojasnio da ako tih 120 evra pomnožimo sa 2,5 mliona ha, doći ćemo do 300 miliona evra profita koji će ostati našim poljoprivrednicima, plus što ćemo dobiti gas po ceni od 250 evra.

Kad bismo gledali širu slliku, potencijal za grejanje nalazi se generalno u otpadu. U poređenju sa Hrvatskom Srbija proizvede 1,2 miliona tona otpada, dok HR nešto manje od pola miliona, takođe naša zemlja ima duplo veći energetski potencijal, izneo je Marko List ispred hrvatske Consultare kompanije.

"Maksimalno povećajte vrednost svojih organskih nusproizvoda",  poručuje Marko List koji je na konferenciji predstavio i primer dobre praske iz grada Daruvara iz Hvratske.  "Preko 20 odsto naše biomase koja se najviše ogleda u poljoprivrednim drvnim ostacima već sada se koriste za proizvodnju energije pa se treba osloniti i na komunalni biotpad", rekla je predsednica Nacionalne asocijacije "Serbio" Nataša Rubežić.

G. Bernard Hausler iz kompanije Polytechnik GmbH, predstavio je projekat proizvodnje toplotne energije iz drvne biomase u Kladovu.  Polytechnik tehnologijom predstavljena su prilagođena rešenja za sagorevanje i gasifikaciju drvnog otpada i biomase. 

Finansiranje projekata 

Predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke. g. Igor Anić,  istakao je da je ProCredit banka spremna da pruži finansijsku i tehničku pomoć klijentima pri razradi i realizaciji ovakvih projekata. ProCredit će i dalje nastaviti da podstiče energetski efikasna rešenja, kako kroz interne procese, tako i kroz svoj odnos sa klijentima.

Aleksandar Savić, direktor direkcije poslova sa javnim sektorom i specijalna finansiranja u ERSTE banci istakao je da projektno finansiranje obnovljivih izvora energije zahteva i specifična tehnička znanja. Erste Banka, sa uloženih skoro 60 miliona evra u ove projekte, igra važnu ulogu ne samo finansijera, već i savetodavca, i  finansiranje ovakvih projekata je strateško opredeljenje, jer oni obezbeđuju održivu budućnost za klijente, zaposlene i zajednicu.

Nina Mihajlović iz SGS Beograd kompanije predstavila je ekspertizu i niz alata i usluga u domenu cirkularne ekonomije koje nudi SGS kompanija sa ciljem optimizacije poslovanja sa sve većim zahtevima tržišta za održivim praksama- od analize i širenja svesti, planiranja, implementacije cirkularnih rešenja, do evaluacije i verifikacije u skladu sa standardima iz domena upravljanja životnom sredinom i implementacijom cirkularnosti u poslovnu strategiju.

Panelu su prisustvovali i g. Siniša Mitrović, Rukovodilac centra za Cirkularnu ekonomiju iz Privredne komore Srbije i direktor SGS kompanije, g. Marinko Ukropina koji su naglasili značaj standardizacije i sertifikacije u svakom projektu. 

Vladimir Jovanović iz UNDP organizacije predstavio je projekat smanjenja ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u R. Srbiji. 

Kroz izlaganja predstavnika državnog, privatnog i finansijskog sektora, te kroz primere dobre prakse iz zemlje i regiona, došlo se do zaključka da Srbija ima ogroman potencijal kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, te da treba raditi na ulaganju u privredu, kako od strane državnog, tako i od strane privatnog sektora, ali i na podizanju svesti kod gradjana.

Zahvaljujemo se Agroklub.rs na podršci i detaljnom izveštaju. Kompletan izveštaj možete pročitati na sledećem linku.