Međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY -Connect & Supply III, 6-7. oktobar 2021
Najava događaja: Međunarodna investiciona konferencija - SEE ENERGY Connect & Supply III 2021, 6-7. oktobar, Novi Sad Treća po redu Međunarodna investiciona konferencija sa poslovnim...
Program SEE ENERGY - Connect & Supply III, 6-7. oktobar 2021.
 SEE Energy – Connect & Supply III 2021 Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i upravljanje vodama 6 – 7. oktobar 2021. HOTEL...
Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO2 od 55%
Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO2 od 55% Lideri EU postavili su ambiciozniji cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte - smanjenje za 55% do 2030....
Prva svetska plutajuća solarna elektrana na visokim nadmorskim visinama - u švajcarskim Alpima
Prva svetska plutajuća solarna elektrana na visokim nadmorskim visinama - u švajcarskim Alpima Prva na svetu plutajuća solarna farma na visokim visinama smeštena je poput splava na...

Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO2 od 55%

ponedeljak, 05 jul 2021 10:31 Pročitano 116 puta

Klimatske promene: Lideri EU postavili su cilj smanjenja emisije CO2 od 55%

Lideri EU postavili su ambiciozniji cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte - smanjenje za 55% do 2030. godine, a ne za 40% kao što je ranije bilo dogovoreno.

slika

Novi cilj postignut je nakon teških celonoćnih pregovora u Briselu krajem prošle godine.

Poljska, koja i dalje u velikoj meri koristi ugalj, dobila je ugovor o finansiranju od strane EU kao pomoć prelaska na čistu energiju.

Komisija EU izradiće detaljne planove za svih 27 država članica da doprinesu cilju od 55%, mereno prema nivoima emisije CO2 iz 1990. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel pozdravio je sporazum tvitujući „Evropa je lider u borbi protiv klimatskih promena“. 

To je deo globalnih napora za borbu protiv klimatskih promena smanjenjem zagađenja atmosfere, posebno emisija ugljen-dioksida (CO2).                               

Pariški klimatski sporazum, potpisan 2016. godine, ima za cilj da održi globalni rast temperature ispod 2°C, po mogućnosti unutar maksimalnih 1,5°C.

 
  • „Samo mali napredak“

Grupe za zaštitu životne sredine kažu da cilj od 55% ne ide dovoljno daleko. A Evropski parlament, koji tek treba da raspravlja o novom cilju, zatražio je smanjenje od 60%. Sebastian Mang iz Greenpeace-a rekao je "dokazi pokazuju da je ovaj dogovor samo mali napredak u smanjenju emisija koje se već očekuje od EU". Greenpeace zahteva minimalno smanjenje emisije ugljenika u EU za 65%. Tu cifru zagovarao je i Johannes Wahlmüller iz austrijske zelene grupe Global 2000.

  • Pokret EU doprinosi globalnom poboljšanju

Postavljaju se dva ključna pitanja o ovom novom cilju za 2030: Da li je značajan i da li je dovoljan?

To je nesumnjivo veliki korak napred za EU, treću po veličini emisiju gasova sa efektom staklene bašte na svetu. To dovodi Uniju na pravi put da postigne cilj nula-emisija do 2050. Činjenica da su uspele da pridobiju i zemlje koje se do sada nisu dovoljno zalagale poput Poljske takođe je pozitivna. Ali da li je dovoljno da se zadovolji nauka i izbegnu opasni nivoi zagrevanja? To je diskutabilnije. Mnoge zelene grupe i Evropski parlament tvrde da je EU trebalo da ide mnogo dalje do 65-70% ako zaista ozbiljno žele da zadrže rast temperatura ispod 1,5°C. Najava je krajnje pravovremena, stiže samo dan pre pete godišnjice Pariskog klimatskog sporazuma. I upravo sada, zahvaljujući Kini i novoj američkoj administraciji, postoji mnoštvo pozitivnih vesti o klimatskim promenama. Ova odluka EU svakako dodaje težinu tom zamahu.

Analiza dopisnika za životnu sredinu Matta McGratha

slika 2

Vlada Velike Britanije planira da smanji emisije u Ujedinjenom Kraljevstvu za 68% tokom naredne decenije.

U međuvremenu, Australija je rekla da će postići svoje obećanje o emisijama za 2030. godinu, dato u okviru Pariskog sporazuma, bez pribegavanja korišćenju starih kredita za ugljenik.

Australija je do sad postigla prethodne klimatske ciljeve, što znači da je stvorila kredite za nadoknađivanje emisije ugljenika, ali postojala je međunarodna opozicija ideji da se ti krediti koriste umesto da se usvoje ambicioznije mere čiste energije

U septembru je Komisija EU utvrdila svoj plan za postizanje cilja od 55% do 2030. godine i rekla da će najmanje 30% dugoročnog budžeta EU koji iznosi €1.8tn (£1.64tn; $2.2tn) biti potrošeno na mere povezane sa klimom.

 

Da bi se postigao cilj od 55%, kaže se, godišnje ulaganje u energetski sistem moraće da bude veće za oko 350 milijardi evra širom EU.

Količina uvoza fosilnih goriva u EU mora da padne za više od 25% u poređenju sa nivoima iz 2015. godine.

Prema Komisiji, do 2030. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije treba da poraste na oko 66%, a izvori fosilnih goriva smanjeni na ispod 20%. U prvoj polovini ove godine podatak EU za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora bio je 40%, a za fosilna goriva 34%.

Trenutno u EU korišćenje fosilnih goriva u energetskom sektoru čini nešto više od 75% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, većinom CO2, kaže komisija.

Izvor: https://www.bbc.com/news/world-europe-55273004
Prevela: Ivana Kravić 
Uredila: Jelena Bunčić
Priredio: 

biores

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške