Od naredne grejne sezone mogla bi da počne sa radom toplana na biomasu u Rekovcu, najavio je predsednik te opštine Predrag Đorđević.

Opština Rekovac je pre nekoliko dana, nakon sprovedenog postupka javne nabavke i studije opravdanosti, sklopila sa investitorom Topling grejanje iz Beograda ugovor za izgradnju gradske toplane na biomasu.

"Sve poslove, od izrade projekta do kompletne izgradnje, finansira izvođač radova, a lokalna samouprava je dala lokaciju i obavlja određene građevinske radove. Mi imamo obavezu i oko izrade infrastrukture, odnosno priključaka", rekao je Đorđević.
Predviđeno je da toplana greje najmanje 15.000 kvadratnih metara javnih objekata i stanova građana koji budu bili zainteresovani da se povežu na sistem centralnog grejanja.

Izgradnjom toplane na biomasu, prema rečima Đorđevića, smanjiće se ukupno aero zagađenje u Rekovcu, jer će bitno biti umanjeno korišćenje lož ulja, uglja, drva i drugih energenata u pojedinačnim kotlarnicama.

E2 vesti (Rtk.co.rs)

Biogoriva se proizvode od raznih biljaka i organskih materija, odnosno od ugljenih hidrata koja se nalaze u organiskim materijama. Biogoriva se u tečnom stanju najviše koriste za automobilsku industriju i transport, a u čvrstom stanju, mogu da se koriste za neke industrijske procese i grejanje. Velike investicije u tehnologiju biorafinerija, gde se biomasa pretvara u različita biogoriva i maziva, u budućnosti će verovatno biti zastupljene kao i rafinerije nafte danas.

Prva generacija biogoriva se proizvodi od skroba ili šećera iz kukuruza, pšenice, palme, šećerne repe i biljaka koje u sebi sadrže veći procenat skroba ili šećera. Nedostatak prve genaracije biogoriva jeste što je ovo takođe i hrana, pa proizvodnja biogoriva je neodrživa, može da utiče na cenu osnovnih životnih namirnica i da utiče negativno na ekonomiju zemlje. Pored toga, u nekim zemljama se seku šume da bi se oslobodilo novo poljoprivredno zemljište za uzgoj, što prouzrokuje dodatne količine gasova staklene bašte.

Druga generacija biogoriva se proizvodi od drveta, iskorišćenog papira, raznih trsaka i trava, kao i poljoprivrednih ostataka kao što su stabljike od kukuruza koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Specijalni mikroorganizmi se koriste da razgrade celulozu u šećere koji se dalje fermentišu. Proizvodnja druge generacije biogoriva je još uvek neefikasna za komercijalnu upotrebu, ali neke zemlje u velikoj meri ulažu u istraživanje i razvoj. Po IEA cena proizvodnje druge generacije biogoriva u SAD-u je oko 0.80-1 USD po litru.

Treća generacija biogoriva se proizvodi iz algi ili uljane repice (jatropha), odnosno biljaka koje se nisu uzgajale ranije, a koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Produktivnost treće generacije biogoriva je oko 30 puta veća po jedinici površine zemljišta od prve ili druge generacije biogoriva.

Četvrta generacija biogoriva kombinuje genetski optimizirane sirovine koje su ujedno dizajnirane da apsorbuju veće količine ugljen dioksida iz atmosfere. Genetski sintetizovani mikrobi se koriste za proizvodnju goriva, pa je celokupan proces 'carbon negative', odnosno eliminiše deo CO2 iz atmosfere.

Tipovi biogoriva:

BIODIZEL
Biodizel se pravi od masti i iskorišćenog jestivog ulja , koje bi inače bilo bačeno. Celokupan proces proizvodnje i upotrebe biodizela proizvodi oko 60% manje štetnih gasova staklene bašte od običnog, petrodizela. Biodizel može da se korisiti u 95% dizel motora i uglavnom se koristi kao mešavina od 5-25%.

BIOALKOHOL
Najčešći bioalkoholi koji se biološki proizvode su etanol, butanol i propanol. Bioetanol može da proizvodi od šećera iz kukuruza, šećerne repe, piljevine, trske i biljnog otpada. Etanol je najčešće korišćeno biogorivo na svetu, pogotovo u Brazilu gde se proizvodi od šećerne repe. Mešavina etanola i benzina koja se komercijalno prodaje je sa 15% etanola, odnosno E15 i većina automobila može da koristi E15.

BIOGAS
Biogas se sastoji od metana koji je glavni nusproizvod razgradjivanja organskog materijala anaerobnim mikroorganizmima. Na farmama stajnjak može da se koristi kao biogorivo, da se koristi kao prirodno djubrivo ili kao biogorivo u čvrstom stanju.

SAGOREVANJE BIOMASE
Biomasa su svi materijali organskog porekla, a otpadna biomasa kao što je piljevina, papir, ostaci od građevinskog materijala, drveće koje je isečeno tokom održavanja, gradsko smeće iz kojeg su izdvojene štetne materije i teški metali, stajsko đubrivo i ostaci od poljoprivrednih useva, se mogu sagorevati radi proizvodnje električne energije ili grejanja.

Intresantne činjenice o biogorivu

- Rudolf Diesel je dizajnirao prvi dizel motor da radi na ulje od suncokreta, kikirikija ili konoplje. Biogorivo se koristilo za prve automobile početkom prošlog veka i Ford-ov model Ts je koristio bioetanol iz konoplje.

-Kada se uzme u obzir celokupan ciklus proizvodnje i korišćenje etanola iz kukuruza, emisije gasova staklene bašte su manje oko 20% u odnosu na benzin.

- Biogoriva su prirodno razgradiva

- Bioetanol ima pozitivan energetski balans i proizvodi oko 30% više energije u odnosu na energiju koja je bila potrebna da bi se napravio jedan litar bioetanola.

- Oktanska snaga bioetanola je veća od benzina, pa u raznim auto trkama počinje da se koristi 100% bioetanola.

- Američki sektretar za energiju je u maju 2009 godine je objavio investiciju od 800 miliona dolara za istraživanje i razvoj biogoriva kao reakciju na finansijsku krizu na Američkom i svetskom tržistu.

Izvor: ecoist.rs

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o efikasnom korišćenju energije koji treba da doprinese povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu gradjana.

Novina je da se uvodi naplata energije prema potrošnji, kao i uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojim će upravljati nadležno ministarstvo.

Novac iz Fonda dodeljivaće se na javnim konkursima, a uslov za investicione projekte biće energetski pregled, odnosno elaborat o energetskoj efikasnosti.

Primene odredaba o tom fondu počeće 1. januara 2014. godine.

Po zakonu, zahtevaće se ekodizajn, a energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke.

Uvodi se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji znacajno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

Lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraće da donesu program unapredjenja energetske efikasnosti u transportu od tri godine.

Za kršenje zakona predvidjene su novčane kazne od 5.000 dinara do tri miliona dinara.

Izvor : (Beta)

Često se čuje da Srbija, kao zemlja sa velikim površinama šume i obradivog zemljišta, ima veliki potencijal za proizvodnju ovog obnovljivog izvora energije. Procenjuje se da u ukupnom potencijalu domaćih obnovljivih izvora energije biomasa čini više od 60%, a iza nje su snaga vode i energija sunca sa po 14 %. Tržište biomase u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka je i visok porez tj. nedovoljna konkurentnost energenata koji se dobijaju na ovaj način. Kako se sve biomasa može koristiti i koje su prepreke za veću upotrebu i proizvodnju za Evronet otkriva Boban Trajković.

Izjavu za Evronet dao je i predsednik Serbio gospodin Vojislav Milijić

Emisiju EVRONET možete pogledati na sledećem linku: http://www.mreza.rs/evronet/previous-episodes/Energetika-i-saobracaj/34542/visoki-porezi-na-biomasu.html

Izvor: EVRONET

Kompanija Strauss Adriatic po prvi put u Srbiji i regionu 1. novembra 2011. godine počela je da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima.

Jedinstvenost projekta ogleda se u upotrebi kafene plevice kao energenta koji sagoreva u kotlarnici na biomasu. Sama tehnologija nije ništa novo, ali je kafena plevica sve do skoro bila neiskorišćena na ovaj način i predstavljala je otpad, pa otkriće toplotne moći kafene plevice i njena primena predstavljaju kuriozitet. Godišnje se u fabrici u Šimanovcima proizvede 140 tona briketa plevice što je dovoljno za oko 3 meseca grejanja. Kotlarnica je projektovana tako da sagoreva i druge vrste biomase, pa ostatak količine neophodne za grejanje uvek može da se odabere u skladu sa tržišnim kretanjima.

“Činjenica da je ukupna investicija od 120.000 evra, zahvaljujući uštedama, isplaćena do kraja 2012. godine tj. za manje od godinu i po dana, odličan je način da ilustrujemo koliko je sistem grejanja na kafenu plevicu, uticao na poslovanje kompanije Strauss Adriatic. S druge strane, s obzirom na snažno opredeljenje naše kompanije ka društveno odgovornom poslovanju u širem smislu, smatramo da je najvažniji rezultat ovakvog vida grejanja smanjena emisija ugljen-dioksida tj. gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferu. Konkretno, ukupna godišnja emisija ovih gasova u atmosferu iz fabrike u Šimanovcima smanjena je za oko 11%, u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, jer su produkti sagorevanja biomase potpuno ekološki prihvatljivi i bez štetnog uticaja po okolinu”, kažu iz Strauss-a za portal eKapija.

Kada je reč o uštedi, najveća je svakako ona koju je kompanija Strauss ostvarili prestankom upotrebe TNG (propan-butana) kao energenta za grejanje.

“Uštedu računamo na bazi odnosa plevice i TNG, odnosno poređenja potrošnje TNG u prethodnoj godini sa zimom 2011/2012. Na kraju prethodne grejne sezone, utvrđeno je da je od novembra 2011. do aprila 2012. ostvarena zaista znatna ušteda od oko 83.000 evra. Prema dosadašnjim pokazateljima, i ove zime ćemo imati uštedu na sličnom nivou u odnosu na prethodnu grejnu sezonu”, kažu iz kompanije.

Na nivou Strauss grupe je postavljen petogodišnji plan (2012. – 2016.) sa ekološkim ciljevima, a fokus je na najvažnijim uticajima na životnu sredinu, kao što su smanjenje potrošnje energije za 10%, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 15%, kao i povećanje količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada za 15%. U skladu sa ciljevima grupe, Strauss Adriatic radi na unapređenju proizvodnih procesa, sa stanovišta uticaja na životnu sredinu.

Kako kažu, planirana modernizacija sistema za prečišćavanje dimnih gasova na jednom od dva pržionika doneće smanjenu potrošnju energije po toni gotovog proizvoda za 4%. U planu je i smanjenje potrošnje vode kao kontinualan proces, što je najteže uraditi, jer veći deo potrošnje čini sanitarna voda, a proizvodni proces je već optimizovan. Takođe, radi se i na povećanju količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada.

Pored smanjenja štetnih uticaja na okolinu, Strauss Adriatic konstantno radi na pronalaženju načina za unapređenje celokupnog poslovanja. Jedan od rezultat je i projekat grejanja na kafenu plevicu, koji je bio ideja njihovog inžinjera Nemanje Mašića.

“U tome nam umnogome pomaže sistem poslovanja po Kaizen filozofiji, koja motiviše i inicira naše zaposlene da predlažu konkretne korake za podizanje efikasnosti proizvodnje i čitavog poslovnog sistema”, kažu u Strauss-u.

Iako je evidentna ušteda, koja se meri i u ekološkom i u novčanom pogledu, do sada ipak nije postojalo interesovanje drugih kompanija za projekat grejanja na kafenu plevicu, izuzev u Strauss grupi.

U Strauss-u objašnjavaju da je ipak gorivo specifično i vezano isključivo za velike kompanije u preradi kafe.

Međutim, kako dodaju, zbog izuzetnih rezultata koji su ostvareni u Srbiji, ovaj projekat ima mogućnost primene i u drugim zemljama u kojima Strauss grupa posluje, pa izuzetnu satisfakciju predstavlja činjenica da ovaj vid grejanja svoje poreklo ima upravo u našoj zemlji.

Izvor: Eko kuće

11. i 12. oktobra 2012. godine održana je osnivačka skupština NACIONALNE ASOCIJACIJE ZA BIOMASU - SERBIO.

Ciljevi SERBIO su da razvije tržište i povoljno poslovno okruženje održivog bioenergetskog sektora u Srbiji i poveća informisanost javnosti o mogućnostima upotrebe biomase.

Za dalji održivi razvoj energetskog sektora u Srbiji ali i lokalnih sredina bogatih biomasom, od izuzetne važnosti bilo osnivanje asocijacije koja bi zastupala interese zainteresovanih pojedinaca i organizacija: od biznis kompanija u sektoru šumarstva i poljoprivrede, proizvodnje, prerade i transporta biomase do akademskih ustanova, naučno-istraživačkih institucija, ekoloških i razvojnih nevladinih organizacija.

Unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za poslovanje u vezi biomase jedan je od imperativa SERBIO!

Studenti i profesori sa Mašinskog fakulteta u Beogradu su odlučili da unaprede naš dobri stari šporet "smederevac".

Mehanički deo šporeta je bitno izmenjen i bez upravljanja ne može da funkcioniše. Iza njega stoji kompjuter. Ono što je ključno jeste da je sve smešteno u jednu sitnu "kockicu" na integrisanoj ploči koja upravlja kompletnim procesom rada. Umesto drva koristi se pelet gorivo od biomase tako da šporet radi automatski, a čovek samo podešava temperaturu putem kompjutera.

I onda lepo krenete kući sa posla i putem SMS-a uključite šporet, a stižu vam obaveštenja o tome koliko se temperatura povećava i upozorenje ukoliko ima problema. Još je preostalo atestiranje i novi "smederevac" može da krene u serijsku proizvodnju.