Delegacija nemačke privrede u Srbiji u partnerstvu sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku SR Nemačke u saradanji sa Ecleronom organizovala je 05.04. Konferenciju o Biomasi i Biogasu u Srbiji.

Konferencija je ponudila široki, tematski pregled potencijala bioenergije u Srbiji uz pregled energetskih, ekonomskih i političkih prilika u Srbiji kao i konkretnih mogućnosti za ulaganja Nemačkih preduzeća uz praktične savete o ulasku na tržište. Takođe predstavnici preduzeća iz Nemačke, predstavili su svoje tehnologije i iskustva u razvoju bioenergetskog sektora. Saopštenje za javnost Delegacije Nemačke privrede u Srbiji možete preuzeti ovde.

Predsednik Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO Vojislav Milijić bio je jedan od govornika, a pored predstavljanja mogućnosti ulaganja u korišćenje biomase u Srbiji, g. Milijić je ukratko predstavio i aktuelni BioRES Projekat (link ka www.bioresproject.eu ).

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine krajem avgusta objavio je javni poziv za izradu studije prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodina, a jedan od ciljeva izrade te studije je, kako za "eKapiju" kažu u tom sekretarijatu, maksimalno moguće iskorišćenje tog energetskog resursa.

Kako objašnjavaju u pokrajinskom sekretarijatu, studija bi, između ostalog, trebalo da doprinese preciznijem utvrđivanju načina na koji će se organizovati i funkcionisati ta skladišta, lokacija na kojima bi trebala da budu skladišta, kao i cena i kapacitet skladišta.

U konkursnoj dokumentaciji za izradu studije navodi se da je Srbija, kao članica Energetske Zajednice, preuzela zadatak da sledi energetsku politiku Evropske unije (EU), a koja, pored ostalog, podrazumeva obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, što se, pored povišenja energetske efikasnosti, sprovodi korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Biomasa kao nedovoljno iskorišćeni resurs

Biomasa, kako se ističe u konkursnoj dokumentaciji, predstavlja najveći potencijal obnovljive energije u Srbiji, a posebno u Vojvodini, pri čemu je u severnoj pokrajini najveća količina dostupnih žetvenih ostataka. Pitanje je kako da se taj potencijal iskoristi na najbolji način, u zemlji ili van granica. Jedan od zadatka je otvaranje tržišta biomase, odnosno povezivanje onih koji biomasu poseduju sa onima koji žele da je koriste. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sagledao je formiranje javnih skladišta za ove svrhe, od kojih je jedno, u Apatinu, u završnoj fazi realizacije.

Gradnjom skladišta omogućeno je da se sagledaju mogućnosti i nedostaci postavke formiranja skladišta i da bude dat predlog za nastavak ili obustavljanje aktivnosti i traženja novih rešenja, a Studija bi trebalo da doprinese donošenju prihvatljivog i isplativog rešenja.

Cilj izrade Studije je da se sagleda potreba i mogućnost skladištenja biomase, pre svega žetvenih ostataka, u AP Vojvodini, sa prvenstvenom namenom njenog korišćenja kao obnovljivog izvora energije. Skladišta bi trebalo da omoguće razvoj tržišta biomase i podstaknu šire korišćenje. Studija bi takođe trebalo da identifikuje potrebe i mogućnosti skladištenja, probleme i potencijalna rešenja, sagledavajući operativnost i troškove.

Kao ciljna grupa kojoj je namenjena studija definisani su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, poljoprivredna preduzeća i velika gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, potencijalni investitori u energetska postrojenja sa velikim kapacitetom (toplane, biogas postrojenja, proizvođači biogoriva, itd) i Republika Srbija.

Skladišta biomase su neophodna

Po rečima Vojislava Milijića, predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, organizovana skladišta poljoprivredne biomase, bila ona javna ili privatna, neophodna su za buduće toplane, elektrane, industrijske potrošače, ali i za druge prerađivače poljoprivredne biomase.

- Skladištenje poljoprivredne biomase podrazumeva odvajanje veće površine koja se mora iskorisiti samo za tu namenu. Ako se ima u vidu da se poljoprivredna biomasa sakuplja u jednom kratkom vremenskom intervalu nakon žetve, a da se mora skladištiti tokom cele godine, jasno je da sama površina skladišta mora biti velika – kaće Milijič za "eKapiju".

On podseća da je još uvek na snazi Pravilnik o zaštiti od požara u poljoprivredi (Sl.gl.SFRJ 27/184) koji definiše i način skladištenja slame – visinu složaja, širimu kamara i razmak između kamara slame i objekata.

- Ako uzmemo u obzir potrebne količine poljoprivredne biomase, kao i obavezne mere za zaštitu od požara, dolazimo do površina od 5-6ha za 10.000 tona slame ili više. Teško je očekivati da će privatni vlasnici zemljišta biti voljni da odvoje plodne površine za skladišta bez naknade. Sa druge strane zatvorena skladišta zahtevaju veće investicije. Kad se navedeno uzme u obzir, smatram da je veoma značajna inicijativa da se uspostave javna skladišta za poljoprivrednu biomasu jer to jeste jedna od mera koja na duže može da obezbediti povećanje korišćenja poljoprivredne biomase – ističe Milijić.

Upitan da li bi takva skladišta mogla da budu razmeštena i po ostalim delovima Srbije, on kaže da jedino Vojvodina ima realan potencijal za korišćenje poljoprivredne biomase. Kako objašnjava, da bi korišćenje poljoprivredne biomase bilo isplativo, ona se mora mobilisati efikasno i jeftino – a to znači efikasnom mehanizacijom na ravnom terenu i na većim površinama. To se, kako kaže, može ostvariti samo u Vojvodini, zbog strukture zemljištnog poseda i samih karakteristika terena. Pored toga u Vojvodini postoje razvijena poljoprivredna preduzeća koja lako mogu investirati u mehanizaciju i implementirati logistička rešenja vezana za mobilizaciju poljoprivredne biomase.

- U drugim delovima Srbije, imamo drvnu biomasu kao nešto što se može iskoristiti, a skladišta biomase su svakako potrebna. Upravo Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, sprovodi BioRES projekat - Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim bioenergentima (Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy) sa više partnera iz EU, finansiran od strane Horizon 2020 fonda Evropske komisije, a koji ima za cilj uspostvljanje logističkih centara za drvnu biomasu u više opština u Srbiji – navodi Milijić.

Govoreći o tome kolika je potreba za javnim skladištima agrarne biomase u Srbiji, Milijić ocenjuje da su ona potrebna, a da sve zavisi od toga gde će takva skladišta biti planirana, kakve će površine zauzeti i kolike su investicije potrebne za njih.

Dodaje da je najvažnije obezbediti potrošnju biomase za proizvodnju energije – toplane, elektrane i veće industrijske potrošače i ukazuje da se bez povećanja potrošnje biomase ne može očekivati dalji razvoj.

- S tim u vezi, smatram da je pri definisanju lokacija za skladišta potrebno sagledati i potencijalne potošače koji imaju nameru da fosilna goriva zamene biomasom. Uz to, potrebno je imati u vidu i potencijalne investitore u elektrane na biomasu. Naravno u obzir treba uzeti i mogućnosti transporta biomase do većih potrošača u inostranstvu, ali se duži transport jeftine i voluminozne robe po pravilu teško može isplatiti – kaže Milijić.

Značajan potencijal biomase u Srbiji

Govoreći o potencijalima Srbije kada je reč o biomasi kao resursu, Milijić ističe da je, prema nekim podacima, potencijal oko 3.3 Mtoe (miliona tona ekvivalenta nafte), od čega je nekih 1.7 Mtoe u poljoprivrednoj, a ostalo u drvnoj. Ipak, dodaje on, kod realno iskoristivog potencijala se moraju uzeti u obzir i troškovi mobilizacije biomase, ali je potencijal svakako značajan.

- Sa druge strane potencijal je u većoj meri neiskorišćen ili iskorišćen neefikasno. Srbija ima samo jednu toplanu koja koristi biomasu (Sremska Mitrovica, ljusku od suncokreta) i samo dve elektrane na biomasu imaju energetsku saglasnost, ali su još uvek daleko od realizacije. Opet, značajna količina ogrevnog drveta se iskoristi neefikasno ili se od ogrevnog drveta proizvodi pelet ili iverica koji se mahom izvoze. Na kraju mi, umesto da koristimo tu biomasu koju izvezemo, uvozimo fosilna goriva – zaključuje Milijić.

Sead Saitović

Izvor: ekapija.com

U svetlu tekućih problema u održivom snabdevanju toplotnom energijom potrošača u preko 50 gradova i opština u Srbiji, i uz rastuće interesovanje investitora u potrazi za održivim prinosima, CESID je, uz podršku Ambasade Finske u Srbiji i Stalne konferencije gradova i opština, 5. juna 2013. godine organizovao konferenciju “Biomasa za sisteme daljinskog grejanja u Srbiji”.

Konferencija je okupila:
• Gradonačelnike i predsednike opština koje imaju sisteme daljinskog grejanja kao i direktore javnih preduzeća u čijoj je nadležnosti daljinsko grejanje na lokalnom nivou,
• Predstavnike Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave,
• Predstavnike finskih tehnologija, opreme, privatnih i institucionalnih investitora, međunarodnih finansijskih institucija, vodeće savetnike i razvojne agencije, i
 • Vodeće ekonomiste, pravnike i tehnologe fokusirane na primenu biomase u energetske svrhe.

Cilj konferencije bio je da pokaže da je biomasa izvodljivo, dostupno i isplativo rešenje za probleme daljinskog grejanja u Srbiji.
Putem programa konferencije, okupljenim zainteresovanim stranama biće ukazano na konkretne mogućnosti za primenu biomase u sistemima daljinskog grejanja na lokalnom nivou i na konkretnu tehničku podršku koja je lokalnim samoupravama dostupna za rešavanje nagomilanih problema sistema daljinskog grejanja u Srbiji.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić prisustvovala je svečanom potpisivanju protokola o saglasnosti između opštine Senta i A.D. Fabrike šećera TE-TO Senta i protokola o saglasnosti između firme WindVision Biomassa Operations d.o.o. Belgija - Holandija.

Svečanosti su prisustovali predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi, ambasador Kraljevine Holandije Laurent Stokvis, kao i potpisnici protokola o saradnji: generalni direktor A.D. Fabrika šećera Te-To Senta Teodora Deak i predstavnici WV Biomass Operations d.o.o, Jakob Jan i Lazar Lazendić.

Predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi je podsetio da će potpisivanjem protokola o saglasnoti sa Fabrikom Šećera Te-To Senta, Opština Senta preuzeti distribucioni toplovodni sistem, a drugi protokol se odnosi na izgradnju energane - postrojenja koja će proizvoditi “zelenu” električnu i toplotnu energiju. Toplotna energija biće predata u daljinski sistem grejanja Sente. Na rešavanju problema daljinskog grejanja u Senti radilo se dugi niz godina, ali pronalaženjem dobrog partnera, toplotna energija biće pristupačnija građanima Sente.

Rok za završetak prve faze radova je 1. oktobar 2014. godine. Završetkom prve faze biće omogućeno da se obezbedi 80 posto toplotnih potreba daljinskog grejanja.Vrednost prve faze investicije je 15,2 miliona evra, a značajno je to što će biti zaposleno 20 ljudi.

Najzanačajniji deo ove investicije je proizvodnja energije uz pomoć poljoprivredne biomase, što će stvoriti još jedan izvor prihoda za razvoj poljoprivrede. Ovom investicijom pomoći će se ukupan razvoj privrede u opštini Senta, ali i pokazati da je ova opština ozbiljna u cilju privlačenja novih investicija.

Ambasador Kraljevine Holandije izrazio je zadovoljstvo brzinom kojom se došlo do potpisivanja sporazuma o saradnji, i istakao da je ovde reč o nastavku saradnje između Vlade Srbije i Kraljevine Holandije u primeni projekta iz 2009. godine, pod nazivom “Vlada Vladi”, na osnovu kojeg se Srbija obavezala da dve trećine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije bude iz biomase. Korišćenje poljoprivredne biomase je veoma interesantno rešenje, jer se na ovaj način obezbeđuje iskorišćavanje poljoprivrednog otpada, unapređuje se dalji razvoj poljoprivrede, a na kraju umanjiće se štetne posledice na životnu sredinu.

Nataša Pavićević Bajić je istakla da Vlada Vojvodine pruža punu podršku upotrebi obnovljivih izvora energije, a važnost današnjeg potpisivanja protokola o saradnji omogućava rešavanje velikog problema, koji je ova opština imala u proteklom periodu. Veliki značaj za AP Vojvodinu, kao i za čitavu Srbiju je implementacija i početak ovog velikog projekta.

Sekretarka Pavićević Bajić je istakla da su sve aktivnosti ovog Sekretarijata usmerene ka stvaranju što boljeg ambijenta za implementaciju ovakvih projekata i izgradnju savremenih kogenerativnih postrojenja. Ovakvi energetski objekti sa kogenerativnim postrojenjima i sa upotrebom biomase kao energentom, predstavljajun najveći i najvažniji pokretač razvoja Vojvodine, jer su efekti višestruki. Ovi efekti ogledaju se u proizvodnji zelene energije, u dobijanju kvalitetnijeg i jeftinijeg grejanje za građane. Izgradnjom ovog objekta, biće obezbeđena u ovoj opštini mnogo bolja infrastruktura, koja će biti osnov za dalji razvoj industrije. Ovakva postrojenja i primenu nove tehnologije Vlada AP Vojvodine podržava i smatra ih prioritetnim projektima.

Ovom prilikom, istaknuta je važnost načina prikupljanja poljoprivredne biomase, i najavljen dolazak predstavnika Svetske asocijacije za bioenergiju, uz čiju pomoć i iskustvo će se ući u projekat analiziranja stanja u cilju formiranja tržišta biomase radi otklanjanja najvećih problema prilikom ovakvih investicija.

Nataša Pavićević Bajić je rekla da je podrška u okviru upotrebe obnovljivih izvora energije bezrezervna od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, te da se teži da se smanji ukupna energetska zavisnost od konvencionalnih goriva, kao i da se smanje troškovi uvoznih energenata i iskoriste resursi koji postoje u Vojvodini.

Izvor: Poslovno jutro

Od naredne grejne sezone mogla bi da počne sa radom toplana na biomasu u Rekovcu, najavio je predsednik te opštine Predrag Đorđević.

Opština Rekovac je pre nekoliko dana, nakon sprovedenog postupka javne nabavke i studije opravdanosti, sklopila sa investitorom Topling grejanje iz Beograda ugovor za izgradnju gradske toplane na biomasu.

"Sve poslove, od izrade projekta do kompletne izgradnje, finansira izvođač radova, a lokalna samouprava je dala lokaciju i obavlja određene građevinske radove. Mi imamo obavezu i oko izrade infrastrukture, odnosno priključaka", rekao je Đorđević.
Predviđeno je da toplana greje najmanje 15.000 kvadratnih metara javnih objekata i stanova građana koji budu bili zainteresovani da se povežu na sistem centralnog grejanja.

Izgradnjom toplane na biomasu, prema rečima Đorđevića, smanjiće se ukupno aero zagađenje u Rekovcu, jer će bitno biti umanjeno korišćenje lož ulja, uglja, drva i drugih energenata u pojedinačnim kotlarnicama.

E2 vesti (Rtk.co.rs)

Unapredjenje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) tako da 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnji energije 27 odsto učestvuju obnovljivi izvori, postavljeno je kao cilj Nacionalnim akcionim planom za te izvore, koji ima cilj i da ohrabri investitore u oblasti zelene energije, rečeno je na prezentaciji plana u PKS

Ministarka energetike Zorana Mihajlović istakla je da je ostvarenje tog cilja moguće, posebno jer je tačno utvrdjeno koliko je to megavata po kom izvoru - od vetra, biomase, hidropotencijala, ostalih izvora. Na taj način, biće unapredjen ne samo nivo energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja, već će biti obezbedjen i privredni rast u Srbiji.

Ministarstvo energetike tokom proteklih šest meseci u potpunosti je završilo zakonodavni i strateški okvir za oblast obnovljivih izvora energije. Nacionalni akcioni plan za OIE zaokružuje regulatorni okvir koji se odnosi na obnovljive izvore energije, rekla je Mihajlović i istakla da je Srbija spremna da dočeka investitore. Medju najvažnijim promenama jesu izmena dela Zakona o energetici koji se odnosio na izdavanje energetskih dozvola i saglasnosti i uvodjenje obaveza za investitore koje moraju da poštuju. Zatim, usvojene su četiri uredbe o povlašćenim cenama u korišćenju OIE, a prošle nedelje upućen je javni poziv investitorima za 316 lokacija u 17 opština u Srbiji za izgradnju malih hidroelektrana, koji će biti otvoren do 5. aprila. Prvi put na ovaj način pozivamo investitore da dodju, ispune kriterijume i dobiju dozvole. Prema njenim rečima, do 2015. godine Srbija bi trebalo da dobije male hidroelektrane od oko stotinu megavata.

Sada možemo da kažemo svakom, bilo domaćem bilo stranom investitoru, da postoje svi zakoni i pravilnici, da nema složenih administrativnih procedura i da smo potpuno otvoreni za investicije u obnovljiive izvore energije, precizirala je Mihajlović. Ona je podsetila da je od 2006. godine Srbija članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, da su od 2009. donete odredjene uredbe za oblast obnovljivih izvora energije, ali da od tada nije mnogo uradjeno na tom planu, na štetu privrede i energetike. U tom periodu, prema procenama, Srbija je izgubila oko dve milijarde evra investicija u toj oblasti, istakla je Mihajlović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Miloš Bugarin naglasio je da su obnovljivi izvori energije veliki potencijal Srbije, nedovoljno iskorišćen i ocenio da će izmenjena zakonska regulativa u toj oblasti dati investitorima veće mogućnosti. Prema rečima predsednika PKS, glavni ciljevi energetske politike u Srbiji ogledaju se u obezbedjivanju sigurnosti u snabdevanju energijom, povećanju konkurentnosti i energetske efikasnosti, kao i obezbedjivanju održivog razvoja kroz smanjenje potrošnje energije, uz nezaobilazan faktor zaštite životne sredine. Sve aktivnosti ministarstva vidim kao aktivnosti u funkciji pripreme srpske privrede za buduće investicije.

Predsednik PKS ukazao je na značaj novih vodiča za investitore u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, posebno za svaki obnovljivi izvor energije, koji su predstavljeni na konferenciji – 1. Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije iz biomase u Republici Srbiji, 2. Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije u malim hidroelektranama u Srbiji, 3. Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije u vetroelektranama u Srbiji, 4. Izgradnja postrojenja i proizvodnje električne i toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Srbiji, 5. Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne energije u solarnim elektranama u Srbiji i 6. Izgradnja solarnih sistema u Srbiji.

U vodičima su detaljno opisane složene procedure za izgradnju postrojenja i proizvodnju energije iz konkretnih obnovljivih izvora, uz upućivanje na odgovarajuće propise i navodjenje nadležnih institucija. Vodiči su namenjeni, pre svega, investitorima i stručnjacima koji rade na razvoju projekata, ali i zaposlenima u različitim institucijama. Cilj izrade vodiča je da se ohrabre i pomognu investitori da ulažu u obnovljivim izvorima energije u Srbiji, ali i da se, kroz detaljno sagledavanje složenih zakonskih procedura, uoče njihovi nedostaci.

Ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu Laurent Louis Stokvis podsetio je da se ova prezentacija održava u okviru završne konferencije G2G projekta Kraljevine Holandije i Srbije ''Razvoj okvira za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji''. Osnovni cilj projekta je transpozicija i implementacija regulative EU – Direktive 2009/28/EC o promociji obnovljivih izvora energije, kao i unapredjenje ekonomske saradnje u ovoj oblasti. Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju u Srbiji do 2020. godine jedan je od rezultata ovog projekta.

Zamenik stalnog predstavnika UNDP Juerg Staudenman ukazao je na izazove s kojima se svet suočava u oblasti korišćenja OIE. Srbija je obnovljive izvore postavila na čelo svojih ciljeva. Osnovni cilj akcionog plana jeste i da ohrabri investitore u oblasti zelene energije.

Pomoćnik ministarke za energetiku Dejan Trifunović naveo je da su kao obavezni indikatori za praćenje implementacije Nacionalnog akcionog plana za OIE postavljeni učešće obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, udeo OIE u potrošnji energije u sektoru grejanja i hladjenja, udeo OIE u potrošnji energije u sektoru električne energije i u potrošnji energije u sektoru saobraćaja, a pored udela i, ukupna godišnja potrošnja energije u sektoru grejanja i hladjenja, u sektoru električne energije i saobraćaja. On je ukazao i na neiskorišćeni, najveći resurs obnovljivih izvora energije u Srbiji, biomasu, čiji se potencijal procenjuje na oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje.

Prezentaciju ''Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije'' organizovala je Privredna komora Srbije, u saradnji sa resornim ministarstvom, Ambasadom Kraljevine Holandije, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u okviru završne konferencije G2G projekta Kraljevine Holandije i Srbije ''Razvoj okvira za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji''.

Izvor: Privredna Komora Srbije

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o efikasnom korišćenju energije koji treba da doprinese povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu gradjana.

Novina je da se uvodi naplata energije prema potrošnji, kao i uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojim će upravljati nadležno ministarstvo.

Novac iz Fonda dodeljivaće se na javnim konkursima, a uslov za investicione projekte biće energetski pregled, odnosno elaborat o energetskoj efikasnosti.

Primene odredaba o tom fondu počeće 1. januara 2014. godine.

Po zakonu, zahtevaće se ekodizajn, a energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke.

Uvodi se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji znacajno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

Lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraće da donesu program unapredjenja energetske efikasnosti u transportu od tri godine.

Za kršenje zakona predvidjene su novčane kazne od 5.000 dinara do tri miliona dinara.

Izvor : (Beta)

Često se čuje da Srbija, kao zemlja sa velikim površinama šume i obradivog zemljišta, ima veliki potencijal za proizvodnju ovog obnovljivog izvora energije. Procenjuje se da u ukupnom potencijalu domaćih obnovljivih izvora energije biomasa čini više od 60%, a iza nje su snaga vode i energija sunca sa po 14 %. Tržište biomase u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka je i visok porez tj. nedovoljna konkurentnost energenata koji se dobijaju na ovaj način. Kako se sve biomasa može koristiti i koje su prepreke za veću upotrebu i proizvodnju za Evronet otkriva Boban Trajković.

Izjavu za Evronet dao je i predsednik Serbio gospodin Vojislav Milijić

Emisiju EVRONET možete pogledati na sledećem linku: http://www.mreza.rs/evronet/previous-episodes/Energetika-i-saobracaj/34542/visoki-porezi-na-biomasu.html

Izvor: EVRONET

Delegacija opštine Vršac, u sastavu delegacije AP Vojvodine koju je predvodio Branislav Bugarski pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, prisustvovala je dogovorima sa predstavnicima Fondacije "Mitteleuropa", koji su održani u Trstu.

Italijani su do detalja predstavili plan da se u devet vojvođanskih opština izgrade centrale za proizvodnju električne energije iz biomase. Jedna od njih, snage 10 MW i vredna 34 miliona evra, bila bi i u opštini Vršac i u njoj bi posao trebalo da dobije oko 120 radnika.

Predstavnicima opštine Vršac uručeno je pismo o namerama, o kojem će dalje odlučivati lokalna samouprava. Na teritoriji Vojvodine godišnje se uništi i spali oko 4.8 miliona tona biomase.

U delegaciji opštine Vršac bili su Miloš Vasić član Opštinskog veća i Saša Živković koordinator u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: eVrsac.rs