Video prilog i kratak osvrt na završenu SEE ENERGY 2023 konferenciju



sreda, 11 oktobar 2023 10:30

SEE ENERGY 2023: Dekarbonizacija u privredi i CBAM taksa

Priredio: 
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

1 PANEL sajt slika

SEE ENERGY 2023: Dekarbonizacija u privredi i CBAM taksa

1. oktobra 2023. godine, Evropska unija je uvela Uredbu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Mehanizam ima za svrhu kontrolu emisija ugljenika u međunarodnoj trgovini. To znači da će zemlje moći da naplate porez ili naknadu za uvozne proizvode koji su proizvedeni sa visokim emisijama ugljenika. Trenutno je CBAM u fazi pripreme, sa prvim izveštajnim periodom za uvoznike koji ističe 31. januara 2024. godine.

U ovoj fazi, trgovci će samo morati da prijave emisije ugljenika, bez obaveze plaćanja bilo kakvih finansijskih obaveza. Ova faza pruža kompanijama (ne)dovoljno vremena da se pripreme za ono što dolazi 2026. godine, kada će početi naplata prekograničnih taksi za emisije ugljenika.

Do 2050. potpuno ugljenični nezavisni 

CBAM će se na početku primenjivati na uvoz određenih proizvoda i sirovina koji se proizvode uz visoku emisiju ugljenika i koji predstavljaju najveći rizik za "curenje" ugljenika. Ovi proizvodi uključuju cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik. 2021. godine EU se obavezala da će do 2030. za 55% smanjiti emisiju CO2, dok će do 2050. godine postati potpuno ugljenično neutralna.

Dana 2. oktobra, u konferencijskim prostorijama hotela "Sheraton", održana je šesta po redu SEE ENERGY - Connect & Supply energetska konferencija. Konferencija je privukla značajnu pažnju, pretežno zbog svog bogatog i dobro osmišljenog programa, kao i izvrsnog poslovnog umrežavanja među učesnicima.

Prvi panel konferencije posvetio se Dekarbonizaciji u privredi i energetskoj tranziciji, istražujući kako će ovi procesi uticati na privrednike u Srbiji i regionu, moderator Danko Kalkan, Senior menadžer za ESG savetodavne usluge iz kompanije Ernst & Young, na početku same diskusije, istakao je da će ovaj panel biti izuzetno informativan, jer će se fokusirati na konkretnu regulativu i pružiti praktične informacije koje će educirati i obaveštavati javnost o važnim aspektima teme.

Period tranzicije - samo prijava emisija ugljen dioksida do kraja 2025.

U periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2025. važe posebne privremene mere za mehanizam za prilagođavanje ugljenika (CBAM). Uvoznici će morati kvartalno prijavljivati emisije gasova sa efektom staklene bašte koje su "ugrađene" u uvezene proizvode, uz informacije o direktnim i indirektnim emisijama, kao i ceni ugljenika koju su platili u trećim zemljama. Od 31. decembra 2024, uvoznici će morati imati poseban status "ovlašćenog CBAM deklaranta" kako bi uvozili proizvode obuhvaćene CBAM-om.

C02 price 1

Cena emisije ugljenika

Za regulisanje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i cena emisije ugljenika, trenutno su u primeni dva mehanizma koji određuju cenu emisije ugljenika. 

  1. Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS)
  2. Karbon takse 

EU ETS (Sistem trgovine emisionim jedinicama EU) je prvi i najveći međunarodni sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte. Osnovna ideja ovog sistema je "cap and trade". To znači da postoji ograničenje (cap) za ukupne emisije gasova koje kompanije mogu emitovati. Ovo ograničenje se smanjuje tokom vremena, što dovodi do smanjenja emisija. Kompanije dobijaju ili kupuju emisione jedinice (emisione dozvole) unutar ovog ograničenja, koje mogu trgovati međusobno. Takođe, mogu kupiti međunarodne kredite za smanjenje emisija iz projekata širom sveta. Ovaj sistem osigurava vrednost emisionih jedinica na tržištu.

Kompanije moraju obezbediti dovoljno emisionih jedinica na kraju godine kako bi pokrile svoje godišnje emisije. U suprotnom, suočavaju se sa kaznama. Ako uspešno smanje emisije, mogu zadržati višak emisionih jedinica za buduću upotrebu ili prodaju drugim kompanijama.

Ovaj sistem je doprineo smanjenju emisija u sektorima obuhvaćenim EU ETS, s ciljem da se do 2020. godine smanje emisije za 21% u odnosu na 2005. godinu, a do 2030. godine predloženo je dodatno smanjenje od 43%.

Karbon taksa, ili taksa na emisiju ugljenika, je porez koji se naplaćuje na emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG), posebno ugljen-dioksida (CO2) i drugih sličnih emisija koje doprinose globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Ova taksa se primenjuje na kompanije, organizacije ili pojedince koji emituju GHG u atmosferu, obično kao posledica njihove industrijske, energetske i proizvodne delatnosti.

Prema proceni stručnjaka, u Srbiji godišnji trošak CO2 takse iznosio bi između milijardu i po do dve milijarde evra, što je posledica visokog udela od 70% električne energije proizvedene iz uglja

Šta podrazumeva tranzicioni period u Srbiji?

Kada je Srbija u pitanju, prema rečima gospodina Branka Gabrića, vodećeg stručnjaka za CBAM regulativu u advokatskoj kancelariji GECIĆ LAW, do 2025.godine je tranzicioni period u kome se neće plaćati takse. Međutim, prva obaveza je objavljivanje kvartalnih izveštaja u kome će svaka firma davati realne podatke koliko je emisija CO2 po jedinici njihovog proizvoda.

Za svako lažiranje rezultata, advokat Gabrić ističe, da će firme plaćati kaznu od 20 do 50 eur/t emisije CO2, a ukoliko kompanije ne budu merile ili obračunavale i izveštavale o svojim emisijama po obuhvaćenim proizvodima, uzimaće se podaci o emisijama iz najlošijih postrojenja na teritoriji EU. Uvoznici u EU su dužni da podnesu prvi CBAM izveštaj za četvrti kvartal 2023. godine do 31. januara 2024. godine.

Da li naše kompanije imaju dovoljno vremena za prilagođavanje? Koliko će CBAM uticati na konkurentnost naših kompanija?

Gabrić je napomenuo da je ključno formirati bazu podataka kako bi se efikasno primenila adekvatna metodologija. Preliminarne procene Evropske komisije pokazuju da prosečne emisije ovog sektora u Srbiji premašuju dve tone ugljen dioksida po toni đubriva. Po EU ETS, cena za emisiju jedne tone ugljen dioksida trenutno iznosi približno 85 EUR. Stoga se očekuje da će u fazi pune primene CBAM značajno uticati na konkurentnost na tržištu EU i ukupnu održivost biznisa koji u velikoj meri zavise od izvoza u EU. CBAM se stoga ne posmatra samo kao ekološki instrument već kao bitan finansijski namet koji može dovesti do značajnih promena u proizvodnji i trgovini.

Važan zaključak je i da prelazni period možda neće biti dovoljan. Dok su preduzeća iz EU imala gotovo dvadeset godina za prilagođavanje, naše kompanije će imati samo dve - istaknuo je Gabrić. Gecić Law advokatska kancelarija učestvuje u CBAM sektorskim obukama, te kontinuirano informiše i pruža podršku i znanje svim zainteresovanim na ovu temu. 

Šta kompanije mogu da urade kako bi doprinele dekarbonizaciji u privredi?

Bojan Lalić, savetnik za inovacije i tehnologije u kompaniji Energy Net, istakao je da dekarbonizacija prevazilazi pojam čiste energije i da je neophodno preduzeti čitav niz mera kako bi rezultati dugoročno bili u službi prirode i održivog razvoja. Energy Net kompanija, posvećena stvaranju boljih uslova za ljude u skladu sa prirodom, nudi inovativna i energetski efikasna rešenja, kao što su toplotne pumpe koje funkcionišu na električnu energiju i gas, kao i solarne elektrane kao hibridno rešenje za proizvodnju energije.

Edukacija je neophodna - ENERGY NET akademija

Osim energetski efikasnih uređaja za grejanje, hlađenje i ventilaciju, Energy Net takođe pridaje veliku važnost obrazovanju kadrova putem svoje Energy Net akademije. Njihova posvećenost obuci stručnjaka u oblasti obnovljivih izvora energije doprinosi stvaranju kvalifikovane radne snage spremne za izazove budućnosti. Takođe, ističu značaj podizanja svesti javnosti o prednostima korišćenja obnovljivih izvora energije, čime doprinose sveopštem razumevanju i podršci za održive energetske prakse. Ova inicijativa ima dvostruki cilj: unaprediti stručnost u industriji i motivisati širu javnost da se pridruži tranziciji ka čistoj i održivoj energiji.

Krenimo iz svog dvorišta - primer iz Schneider Electric-a

Direktor prodaje za komercijalno industrijske objekte, Miloš Vuksanović iz kompanije Schneider Electric, ima jasnu viziju dekarbonizacije - najefikasniji način za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je početi transformaciju "iz svog dvorišta". Njihov primer je bivša zgrada Novkabel, koju su transformisali u modernu pametnu zgradu, koja je potpuno samoodrživa. Efikasnost su dodatno povećali ugradnjom punjača za električna vozila.

Rešenja dekarbonizacije vide u korišćenju obnovljivih izvora energije, digitalizaciji i elektrifikaciji, unapređenju modernih softverskih sistema koji će uticati na modernizaciju zgradarstva. Softver je ogromna investicija, ali investicija koja se vraća već sa prvim danima korišćenja.
Vuksanović veruje u mlađe generacije i siguran je da će biti energetski osvešćenije. Smatra da treba graditi partnerstvo na relaciji država – banke – obrazovanje kadra – privatne firme. Svoju ulogu vide kao pokretače zajednice i to u ulozi konsultanata. Cilj im je da do 2040.godine svi njihovi proizvodi budu karbon neutralni.

Schneider InGrid

Strategija HENKEL kompanije 

Finansijski direktor kompanije HENKEL, Miloš Đukanović, istakao je da se neke od njihovih mera dekarbonizacije i održivog razvoja ogledaju u prelasku proizvodnje sa prirodnog na biogas, korišćenje reciklirane plastike, kao i da su njihovi proizvodi i ambalaža cirkularni, biorazgradivi i nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu. Pored sopstvene održive proizvodnje u dogledno vreme će i od svojih dobavljača zahtevati da poštuju dekarbonizaciju i time doprinesu opštem dobru planete Zemlje.Od 2010. godine, Henkel je usvojio strategiju s ciljem da postane potpuno ugljenično neutralan do 2030. godine.

grupna 1 panel 2

Veliki problem dekarbonizacije danas leži u zgradarstvu 

Veliki problem današnjice, kada je primena dekarbonizacije u pitanju, leži u zgradarstvu, koje je, kako je istakao generalni direktor Bojan Grujički iz Viessmann kompanije, kritično. Sistemi grejanja i hlađenja su prastari, što utiče na gubljenje energije, veće troškove i energetsku neefikasnost. Svega 4% zgrada su energetski moderne, što je nedovoljno za bolju energetsku sliku naše zemlje.

Kao jedno od rešenja u procesu dekarbonizacije vidi u primeni toplotnih pumpi. Zašto? Energetski su efikasnije - manja emisija CO2. Primera radi fosilno gorivo oslobađa 5 do 7t CO2, dok je taj iznos kod toplotnih pumpi 1t.
Druga rešenja vidi u elektrifikaciji i decentralizaciji, odnosno ugradnji toplotnih pumpi u individualne kuće i stanove.

Celokupnu strategiju dekarbonizacije kompanije Viessmann možete pročitati na sledećem linku - Dekarbonizacija i Viessmann klimatska misija za održivu budućnost. 

Pročitano 1233 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 12 oktobar 2023 20:58

SEEnergy2023 970x250

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Vladike Ćirića 2,  21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/3823 533
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške