SEE ENERGY 2024 - Interaktivne panel diskusije i praktične radionice

Po sedmi put konferencija "SEE ENERGY – Connect & Supply 2024" okupiće stručnjake, investitore, predstavnike privrede i industrije, tehnologija i usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, predstavnike državnih i finansijskih institucija, konsultantskih kuća, medija i mnoge druge relevantne aktere iz energetskog sektora.
Raznovrsna grupa učesnika doprineće bogatoj diskusiji, razmeni ideja i pronalaženju novih poslovnih prilika u oblasti održive energetike.

23. i 24. oktobra 2024. godine u Master Centru novosadskog sajma, učesnici će moći prisustvovati interaktivnim panel diskusijama, kao i praktičnim radionicama.

Preko 40 uglednih stručnjaka iz različitih oblasti predstaviće praktične primere, najnovije informacije, napredne tehnologije, kao i zakonodavne i finansijske okvire neophodne za realizaciju budućih zelenih projekata.
Konferencija će takođe pružiti odličnu priliku za networking, pronalaženje novih saradnika i klijenata, čime će se dodatno podstaći razvoj održivih energetskih rešenja.

Aktuelne teme iz energetike i OIE 

Potencijal energetske stabilnosti Srbije kroz korišćenje biomase i cirkularne ekonomije je ogroman, s obzirom na bogate prirodne resurse, poljoprivredne i drvne ostatke, kao i mogućnost transformisanja komunalnog i komercijalnog otpada, koji su trenutno neiskorišćeni resursi, u održive izvore energije. Razvijanjem ovih sektora, Srbija može značajno smanjiti svoju zavisnost od fosilnih goriva, unaprediti ekološku održivost i stvoriti nova radna mesta. Implementacija cirkularne ekonomije dodatno doprinosi smanjenju otpada i efikasnijem korišćenju resursa, što rezultira većom energetskom efikasnošću i smanjenjem emisija stakleničkih gasova. Korišćenje komunalnog i komercijalnog otpada za proizvodnju energije ne samo da pomaže u rešavanju problema otpada, već i doprinosi stvaranju čistije i zdravije životne sredine.

Kako Srbija planira da iskoristi biomasu, komunalni I komercijalni otpad za postizanje energetske stabilnosti?
Koji su konkretni primeri uspešnih projekata u Srbiji? Kako državne regulative i zakonski okviri mogu podržati korišćenje biomase, komunalnog i komercijalnog otpada za postizanje energetske stabilnosti u Srbiji?

Kako će CBAM uticati na konkurentnost domaćih proizvođača?

Panel diskusija na temu CBAM-a koja uključuje ključna pitanja i smernice kao što su sadržaj, rokovi, obaveze i odgovornosti, predstaviće bogate i detaljne informacije o samom mehanizmu CBAM-a, njegovim ključnim komponentama i očekivanim efektima. Stručnjaci će pružiti konkretne savete i primere iz prakse, što će pomoći učesnicima da bolje razumeju kako se pripremiti za usklađivanje sa novim regulativama.

Takođe, biće objašnjeni finansijski aspekti CBAM-a, uključujući troškove nabavke sertifikata i potencijalne ekonomske koristi od prelaska na održive prakse. Diskusija će obuhvatiti i rokove za implementaciju, obaveze izveštavanja i odgovornosti kompanija, čime će se pružiti sveobuhvatan pregled svih ključnih pitanja i izazova sa kojima se kompanije suočavaju u procesu prilagođavanja CBAM regulativama.

Panel će takođe uključiti radionicu u kojoj će se predstaviti kako meriti emisije CO2 i izraditi sertifikate, pružajući učesnicima praktične veštine potrebne za ispunjavanje CBAM zahteva.

Image credit:iStock 

Koja tehnologija, koja sirovina?

Identifikacija ključnih tehnoloških trendova i sirovina, kao i prilagođavanje našim zakonima i finansijskim mogućnostima, ključni su koraci ka razvoju održive i konkurentne privrede. Program konferencije fokusiraće se na analizu trenutnih tehnoloških inovacija i dostupnih sirovina, istražujući kako ove faktore integrisati u poslovne strategije.

Koji su to načini prilagođavanja lokalnim zakonskim regulativama i finansijskim okvirima, kako bi se maksimalno iskoristile prednosti novih tehnologija i sirovina? Učesnici će imati priliku da saznaju koje su to najnovije tehnologije i sirovine koje mogu povećati konkurentnost privrede, te kako ih efikasno implementirati u svoje poslovanje. Predstaviće se sveobuhvatan pregled najboljih praksi i strategija za unapređenje poslovanja u skladu sa održivim principima i lokalnim zakonodavstvom.

Panel diskusija i radionica: Baterije za skladištenje mreže i priključenje na mrežu

Koja je uloga baterija u skladištenju energije i koji je njihov doprinos održivosti i efikasnosti energetskih sistema?

Inovativne tehnologije baterija, trendovi u razvoju, izazovi i mogućnosti koje donose u energetskoj tranziciji ka čistijoj budućnosti igraju ključnu ulogu u unapređenju efikasnosti i održivosti energetskih sistema, omogućavajući stabilnije i pouzdanije snabdevanje energijom, uz smanjenje emisija i uštede u troškovima.
Učesnici će saznati o najnovijim dostignućima i kako integracija baterija može unaprediti efikasnost i pouzdanost energetskih sistema, štedeći energiju i novac. Koji je uticaj subvencija na popularizaciju baterija i izazovi priključenja OIE projekata na mrežu?

Radionica: Izbor Parametara za Instalaciju Baterija

Učesnici će naučiti kako pravilno proceniti potrebe svojih energetskih sistema i odabrati odgovarajuće baterijske tehnologije. Kroz praktične primere i studije slučaja, učesnici će steći veštine za donošenje informisanih odluka o izboru baterijskih sistema koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama.

ESG principi u energetskoj tranziciji: Inovacije, izazovi i prilike

Primena principa u energetskoj tranziciji predstavlja kako inovacije mogu doprineti održivom razvoju.

Koji su to ključni izazovi u implementaciji ESG principa u energetskom sektoru, kao i o prilike koje se otvaraju kroz primenu ovih principa?
Panel će predstaviti najnovije trendove i tehnologije koje podržavaju ESG ciljeve, uključujući načine na koje kompanije mogu smanjiti svoj uticaj na životnu sredinu, poboljšati društvenu odgovornost i uskladiti poslovne strategije sa regulatornim okvirima. Učesnici će saznati kako ESG principi mogu pomoći u privlačenju investicija, poboljšanju reputacije i povećanju konkurentnosti na tržištu. Takođe, biće razmatrane studije slučaja i primeri uspešnih projekata koji demonstriraju primenu ESG principa u praksi.

ESCO Finansiranje: Inovativno Rešenje za Unapređenje Energetske Efikasnosti

ESCO firme pružaju inovativna rešenja za unapređenje energetske efikasnosti postojećih objekata ili postrojenja, finansirajući projekte i garantujući klijentima energetske i finansijske uštede tokom dugoročnih ugovora.
Kako ESCO firme mogu pružiti rešenja za unapređenje energetske efikasnosti postojećih objekata ili postrojenja, finansirajući ih i garantujući klijentima energetske i finansijske uštede tokom dugoročnih ugovora? Koji rizik ESCO firme preuzimaju kada finansiranju energetski efikasne projekte omogućavajući klijentima da unaprede svoju energetsku efikasnost bez inicijalnih investicionih troškova?

Konferencija "SEE ENERGY – Connect & Supply 2024" predstavlja jedinstvenu priliku za sve aktere u energetskom sektoru da se povežu, razmene ideje i steknu nova znanja koja će im pomoći u unapređenju poslovanja i doprinosu održivoj budućnosti. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i postanu deo ove dinamične i inspirativne zajednice.

Više informacija na samom sajtu događaja - https://events-serbio.rs/, kao i registracije učesnika. 

Regionalna energetska konferencija 2023:
Inovacije, dekarbonizacija u privredi, saobraćaju, energetici i naftnoj industriji, baterije za skladištenje i tržište električne energije, finansiranje i zeleno kreditiranje. Drugi dan: Dan Toplotnih Pumpi

Dvodnevna regionalna energetska konferencija, SEE ENERGY- Connect & Supply 2023, održaće se 2. i 3. oktobra 2023. godine u hotelu "Sheraton" u Novom Sadu.

Teme konferencije su posvećene inovacijama, dekarbonizaciji u privredi, saobraćaju, energetici i naftnoj industriji, priključenju na elektroenergetsku mrežu, baterijama za skladištenje energije kao i tržištu električne energije, PPA ugovorima, finansiranju OIE projekata i zelenom kreditiranju. Drugog dana konferencije u partnerstvu sa GIZ organizacijom, fokus je na tehnologijama, zakonodavnom i strateškom razvoju toplotnih pumpi, kao i finansiranju sektora grejanja iz OIE.

Zlatna srpska polja – izvor zelene energije

Nova Crnja, 24. april 2023.

Nemačka kompanija Wabio započela je izgradnju prve bioenergane u Novoj Crnji, gde će se od otpadne biomase kao što su stajnjak i žetveni ostaci proizvoditi zelena energija. 

Koja je uloga daljinskog grejanja u energetskoj krizi? Da li je sistem daljinskog grejanja deo rešenja ili problema? 

U susret novim energetskim izazovima, trenutnom stanju, problemima i rešenjima, Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD, 13. oktobra u hotelu „Sheraton“, u Novom Sadu,  organizovaće međunarodnu konferenciju „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja“. 

Konferencija se održava u okviru petog po redu dvodnevnog događaja SEE ENERGY – Connect & Supply V (13-14. oktobar),  na temu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji“, a u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“. Pored ove teme prisutni će imati priliku upoznati se sa trenutnim stanjem, razvojom i izazovima u oblasti cirkularne ekonomije, solarne i energije iz biomase, elektromobilnosti, izvorima finansiranja, tehnologijama i izazovima.  (SEE ENERGY program)

Prvog dana SEE ENERGY konferencije prisutnima će se obratiti i svečano otvoriti konferenciju predstavnici EBRD banke, Sekreterijata Energetske zajednice, EU delegacije,  Ministarstva rudarstva i energetike, ambasade Austrije, grada Novog Sada, kao i predstavnik Advantage Austria, odeljenja za promociju spoljne trgovine Privredne komore Austrije u Srbiji.

REGISTRACIJA je obavezna i bez kotizacije  - link za registraciju

EBRD, austrijska vlada i švajcarski državni sekreterijat za ekonomske poslove (SECO) nastavljaju sa podrškom integracije tehnologija zasnovanih na OIE u sistemima daljinskog grejanja WB6 putem programa REDEWeB 

Izvor: mre.gov.rs

11 gradova u Srbiji će udisati čistiji vazduh, dobiti efikasnije grejanje na zelenu energiju  i zdraviju životnu sredinu

Kako bi podržala ove projekte EBRD je osnovala Fond za sisteme daljinske energije iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in Western Balkans – ReDEWeB), koji ima za cilj da doprinese rastu ulaganja u sektor OIE. Kao prvi konkretan korak u implementaciji Memoranduma o razumevanju1, EBRD i Ministarstvo rudarstva i energetike su formirali Program obnovljivih izvora energije u distriktu Srbije („ReDE Serbia“) koji uključuje dve komponente: investicionu komponentu i komponentu dijaloga o politici.

U prvoj fazi vrednoj 40,5 miliona evra razvijaju se projekti u 11 gradova primenom tehnologija kao što su:

• solarno termalno direktno napajanje (Niš)
• toplotne pumpe koje koriste toplotu iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Kruševac, Vršac)
• toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz data centra (Kragujevac)
• toplotne pumpe koje koriste geotermalne izvore (Pančevo, Bečej, Vrbas, Paraćin, Niš)
• direktna geotermalna primena (Bogatić) i biomasu (Novi Pazar)

Procenjuje se da će dodatni projekti biti uključeni u fazu II, dok solarno - termalni projekat u Prištini i Solarno - termalni projekat u Novom Sadu napreduju. U Bosni i Hercegovini u razvoju su projekti toplotnih pumpi koji koriste energiju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Sarajevo, Zenica), zatim geotermalne izvore (Sarajevo) i industrijski otpad (Banja Luka ) radi dobijanja toplotne energije.

"Tek sada kada je kriza, shvatilo se koliko je važno da pored velikih kapaciteta moramo da radimo na tome da pomognemo domaćinstvima i lokalnim samoupravama da budu samodovoljni. Podaci kažu da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije. Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više" , izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović u Kragujevcu, gde je potpisala memorandume o razumevanju za projekat „Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji“ sa EBRD bankom i SECO-om u prisustvu Delegacije EU u Srbiji.

EBRD sprema kredit od 30 miliona evra, Švajcarska donira 7 miliona, dok EU 3 miliona

"Pre godinu dana, kada smo počeli projekat, mislili smo da je važan i inovativan, a danas u svetlu krize značaj projekta je još veći. Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha", izjavio je direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, g. Matteo Colangeli.

U organizaciji EBRD banke i švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), konferencija će biti mesto na kojem će energetski eksperti predstaviti radove o planiranim i sprovedenim projektima, koji najbolje ilustruju najnovija dešavanja u sektoru daljinske energetike.

Bojan Bogdanović, Menadžer Fonda za obnovljive izvore energiјe u sistemima daljinske energetike u okviru  Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na konferenciji će predstaviti aktivno delovanje banke u cilju podržavanja korišćenja OIE u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja u svim zemljama u regionu.

"Proširenjem sistema daljinskog grejanja i povećanjem udela obnovljivih izvora i otpadne toplote rasterećujemo elektroenergetski sistem od dela potrošača koji se greju na el.energiju, smanjujemo zagađenje vazduha od neefikasnih individualnih ložišta i emisije CO2, omogućavamo isporuku obnovljive i otpadne energije tamo gde je to inače drugačije teško moguće (urbana gradska jezgra)“ , izjavio je Bogdanović.

Mesto na panel diskusiji  između ostalih, aktivno će zauzeti predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Sekreterijata Energetske Zajednice, Agencije za energetiku RS, Udruženja toplana Srbije, JKP Novosadske toplane, Eko toplane iz Banjaluke.

Cilj konferencije je da se predstave najnovija dostignuća u primeni obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, predstavljanje projekata koji aktivno učestvuju u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva (pretežno solarno – termalnih, geotermalnih i toplotnih pumpi), kao i promocija OIE potencijala u Srbiji i u samoj regiji Zapadnog Balkana, kao odličnog tržišta za potencijalne investicije i ulaganja  privatnih investitora. 

NOVI SAD, Hotel “Sheraton”:

6. i 7. oktobra  završena je treća po redu naučno-investiciona međunarodna konferencija  SEE ENERGY - Connect & Supply III 2021 na temu “Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase".

Organizator Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” u partnerstvu sa GIZ DKTI preko 250 prisutnih u oba dana upoznala je sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem, kao i omogućila platformu za povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije.

Otvaranje Konferencije Uz Tri Resorna Ministarstva 

Dvodnevni događaj okupio je sva tri ministarstva, što je u poslednjih par godina njihov prvi zajednički susret, što šalje jednu veoma bitnu poruku a to je da je u Srbiji dat ozbiljan fokus na povećanje korišćenja ekološki prihvatljivijih izvora energije što bi za posledicu trebalo da ima i zdraviju životnu sredinu.

Konferenciju je otvorio g. Zoran Lakičević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, kao i državni sekretari Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, g. Senad Mahmutović i državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici grada Novog Sada, g. Zdravko Jelušić.

GIZ, EBRD, UNDP, KFW – podrška razvoju na jednom mestu

2022.  i Solarna energija

Predstavnik GIZ DKTI, partnera konferencije g. Aleksandar Popović predstavio je projekte koji su implementirani u okviru Zelenog sektora i najavio budući fokus GIZ organizacije u projektima solarne energije, odnosno iskorišćenju i potencijalu fotonaponskih panela na krovovima kuća, javnih zgrada, i poslovnih objekata.

G. Dragan Urošević, iz organizacije UNDP predstavio je projekat energetske obnove javnih zgrada u Srbiji i premijerno najavio projekat koji se odnosi na podršku sistema energetskog menadžmenta u javnim zgradama i na energetsku efikasnost sa podrškom zakonskoj regulative.

Nemačka razvojna banka KFW i g. Simon Martz, putem ZOOM uključenja predstavila je projekte koje je finansirala u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, toplane na biomasu u Priboju,  Malom Zvorniku  i Novom Pazaru.

G. Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj  detaljno je predstavio finansijsku Ii institucionalnu podršku investicionim projektima od strane EBRD-a.

Toplane na biomasu – Priboj i Mali Zvornik- U susret novoj grejnoj sezoni na ekološki prihvatljiv način

Generalni sponzor konferencije, “ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA” i g. Marko Milić u svom obraćanju prisutnima predstavio je dva projekta finansirana po nemačkom Kfw primeru, a u njihovom izvodjenju-   toplanu na biomasu u Priboju i u Malom Zvorniku. Ekološku  korist koju donosi ova investicija najbolje osvedočava činjenica da se više od 20.000  građana Priboja  grejalo na mazut, što je ekološki neprihvatljivo. Energotehnika Južna Bačka je izgradila novokotlovsko postrojenje snage 8 MW na drvnu sečku uz dva rezervna kotla od po 7,5 MW. Toplana u Priboju je prva gradska toplana na biomasu i grad Priboj od ove grejne sezone je napravio kompletno nov sistem daljinskog grejanja.

Austrijske tehnologije prepoznale potencijal tržišta u Srbiji

Regionalni menadžer kompanije “POLYTECHNIK” g. Viktor Radić predstavio je inovativno rešenje u iskorištenju biomase za potrebe energije - POLY H.E.L.D.  Unapređenje efikasnosti, smanjenje operativnih troškova, ušteda električne energije su samo neke od prednosti nove tehnologije koja nudi sasvim novu budućnost u bioenergiji, najavio je Viktor. HARGASSNER Industry (GIILES GMBH) i g. Lukas Kraemer predstavio je kompaniju sa 37 godina iskustva u proizvodnji savremenih kotlova, tehnologiju i potpuno automatske kotlove na pelet i drvnu sečku. G. Jasmin Purišević iz kompanije URBAS predstavio je tehnologiju i postrojenje koje je trenutno u realizaciji u Novom Pazaru finansirano od strane KfW-a, a njen rad se očekuje u oktobru sledeće godine. Kompanija JENBACHER i g. Teki Suajibi predstavila je različite primene kogeneracije i korišćenje komunalnog otpada radi dobijanja električne i toplotne energije. 

Nova era u proizvodnji obnovljive energije- ZELENI VODONIK- Premijerno na SEE ENERGY

Kao jedan od predloga za smanjenje ugljen-dioksida i veće prisustvo čiste energije, u Evropi se već uveliko spominje zeleni vodonik. G. Danijel Bukša iz kompanije SIEMENS ENERGY predstavio je ciklus dobijanja zelenog vodonika, njegovu primenu i značaj.  Zeleni vodonik može umnogome doprineti postizanju zacrtanih klimatskih ciljeva, I to u više sektora: industriji, mobilnosti, proizvodnji toplotne I električne energije. Upravo zato ga kompanija Siemens Energy  posmatra kao ključ za uspešan preokret energetskog sektora u budućnosti. Kompanija JENBACHER predstavila je značaj njihovih investicija u H2 i razlog zašto su sve više okrenuti ka zelenom vodoniku. Cilj kompanije je da u bliskoj budućnosti na veoma efikasan način iskoristi vodonik i time omogući proizvodnju električne i toplotne energije na sasvim nov način.

Efikasna kogeneracija i daljinsko grejanje OIE

G. Dejan Stojanović, moderator sesije i direktor Poslovnog udruženja “Toplane Srbije” napomenuo je da kako bi se u budućnosti povećao broj novopriključenih kupaca na ystem daljinskog grejanja neophodno je sprovoditi aktivnu kampanju za razumevanje svih prednosti koje ovi sistemi pružaju.Neophodno je objasniti onima koji koriste električnu energiju za grejanje da je nužno povećanje cena, s obzirom da Srbija ima trenutno najniže cene u Evropi.

Održiva upotreba agro i drvne biomase

Drugi dan konferencije posvećen logistici i sistemima za prikupljanje i transport biomase kako iz agro tako i iz drvnih sortimenata, prošao je uz zanimljivu diskusiju predstavnika Zadružnog Saveza Vojvodine, kompanije R.T.I. i Garancijskog fonda Vojvodine. Kompanija ITN predstavila je svoju poljoprivrednu mehanizaciju, a u sesiji o drvnoj biomasi svoje prezentacije održili su JP “SRBIJAŠUME”, “Vojvodina šume”  kao i Šumarski fakultet. Zaključak je da se naša drvna zapremina i njena vrednost konstantno uvećava, kao i ekološka i socijalna funkcija šuma. U sesiji “Investicioni krediti” ERSTE banka predstavila je svoje kredite i finansijsku podršku agro biznisu, dok se g. Đorđe Marić iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma “OMORIKA” posvetio namenskim usmeravanjem sredstava budžetskog fonda za šume na lokalnom nivou.

Učesnici konferencije složni su u oceni da je potrebno permanentno raditi na energetskoj tranziciji ka samoodrživosti, razvoju tržišta obnovljivih izvora energije i njihovoj većoj upotrebi, a sve u cilju ostvarivanja energetske sigurnosti i nezavisnosti i obezbeđivanja zdravije životne sredine.

Misija Nacionalne asocijacije je da da doprinos održivom razvoju bioenergetskog sektora u Srbijiaktivno učestvujući u projektima, ali i informisanju javnosti putem konferencija i radionica, ne samo na temu bioenergije kao jednog od izvora obnovljive energije, već i  drugih izvora poput solarne, geotermalne i energije vetra.

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” 

Treća po redu međunarodna investiciona konferencija SEE ENERGY - Connect & Supply III  u organizaciji Nacionalne Asocijacije za biomasu – "SERBIO" i GIZ DKTI za cilj ima upoznavanje sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem i umrežavanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije. Tema ovogodišnjeg stručnog događaja je "Proizvodnja zelene energije u cilju zaštite životne sredine i održiva upotreba agro i drvne biomase". 

Datum:        6-7. oktobar 2021.

Mesto :        Hotel  „SHERATON“, Novi Sad

U fokusu konferencije nalaze se sledeće teme:

• pregled stanja u sektoru obnovljivih izvora energije (biomase, biogas): nove perspektive korišćenja, razvoj, realizacija i održivost energetskih projekata;
• inovacije u poslovanju sa biomasom - nove tehnologije i primeri iz prakse;
• smanjenje troškova u prikupljanju biomase- poljoprivredna logistika
• čista energija -zaštita životne sredine;
• daljinsko grejanje obnovljivim izvorima energije
• privredno okruženje: investicije, zakonski okviri, institucionalna i finansijska podrška;
• drvna biomasa i njena upotreba

Posebna pažnja data je B2B sastancima, odnosno povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao razvoj OIE sektora u regionu jugoistočne Evrope i kako bi uspostavili novi poslovni kontakti između velikih kompanija, MSP sektora i lokalnih poljoprivrednih proizvođača. 

Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa dostupnim podsticajima, kreditnim linijama i institucionalnom pomoći za realizaciju investicionih projekata u energetici sa akcentom na analizu resursa, biomase, i njenih ograničavajućih faktora.

Konferencija će okupiti učesnike kompanija iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, jedinica lokalne samouprave, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka.

Konferencija se održava na dva načina:

• Fizičko prisustvo ( uz sve preventivne mere donete odlukom Nacionalnog kriznog štaba)  
• Online putem ZOOM aplikacije i direktnim prenosom na YouTube kanal

Kotizacija je besplatna uz obaveznu i potpunu registraciju putem registracione forme koju možete preuzeti na sledećem linku- registraciona forma. 

Popunjenu formu prosledite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i time ste obezbedili svoje mesto na konferenciji. 

Celokupan program program konferencije- LINK 

Kratak video prilog prethodne SEE ENERGY 2020 konferencije možete pogledati na sledećem linku- https://www.youtube.com/watch?v=asB9BgbGMbU

Za sve dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju. 

SERBIO tim 

Kontakt

AUKCIJE- Iskustvo Danske i Holandije

SERBIO nastavlja da vam predstavlja primere i iskustva dobre prakse jednog od uspešnog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije- aukcijama. Ovog puta predstavljamo vam iskustvo Danske i Holandije.

DANSKA

Kriterijumi za ocenjivanje aukcijskih šema za OIE

      1. Raznolikost učesnika i društvena prihvatiljivost 

Kao što je takođe primećeno u prvoj studiji slučaja iz 2016. godine, većina kompanija koje učestvuju u aukcijama obalnih vetroparkova imaju veliko iskustvo u izgradnji i radu istih. Ova činjenica, zajedno sa njihovom veličinom, omogućava im da ispune pretkvalifikacione kriterijume koje zahteva Danska energetska agencija.

Iznos ponuda primljen tokom svake energetske aukcije nije lako uporediti zbog različitih karakteristika tendera. Na primer, broj pretkvalifikovanih kompanija povećao se sa 3 u primorskim oblastima na 7 na aukciji Kriegers Flak, iako su preduslovi bili restriktivniji. Tender za više tehnologija 2018. rezultirao je sa 6 pobedničkih projekata od 17 ponuda, dok je 7 od 7 ponuda pobedilo sa projektima na Multi-technološkom tenderu 2019. Pored toga, tender solarnih elektrana za projekte manje od 1 MW dobio je ponude za 21 MW od čega je 19 MW rezultiralo pobedničkim projektima.

Što se tiče obalnih vetroelektrana, „Vattenfall“je pobedio i na aukciji  prioobalnih područja i na Kriegers Flakn aukciji. Pobednici višetehnološkog tendera 2018. bili su „NRGi“, „EuroVind“ i „SE Blue Renevables“ sa projektima za kopnene vetroparkove, dok su „European energy“ i „Better energy“ takođe imali uspešne rezultate sa projektima solarnih elektrana. Pored toga, „Better Energy“ je dominirala solarnim tenderima manjim od 1 MW, jer je matična kompanija većine pobedničkih projekata.

Predstavljen je pravni okvir uspostavljen u Danskoj radi poboljšanja lokalnog prihvatanja, u kojem je moguće pronaći detaljan opis različitih mera koje danska vlada primenjuje da bi postigla ovaj cilj. Ove mere se mogu podeliti u tri različita cilja: 

• šema nadoknade za građane čija se vrednost imovine smanjila zbog postavljanja vetroparka
• šema koristi za zajednicu koja koristi sredstva izvedena iz PSO-tarife za promociju lokalnih projekata obnove prirode ili ugradnju obnovljivih izvora energije u javne zgrade i
• mogućnost suvlasništva, što lokalnim građanima omogućava kupovinu deonica iz projekata vetroelektrana.

    2. Efektivnost aukcija

Svi tenderi su uspešno realizovani, izuzev prvog pokušaja „Rødsanda II“. Ostatak aukcija OIE do sada je realizovan na vreme. U slučaju obalnih područja, produženje roka za povezivanje na mrežu je potrebno zbog neusklađenosti između početne procene uticaja na životnu sredinu i konačnog projekta koji je predstavio „Vattenfall“. Dalja odlaganja mogu se očekivati zbog problema sa dozvolama koje su uzrokovali lokalni protesti zbog lokacije vetrogeneratora u Vesterhav Sid-u. „Vattenfall“ je zatražio trogodišnje produženje roka za priključenje na mrežu, od kraja 2020. do kraja 2023. godine.

   3. Isplativost

Danska vlada promoviše obalne vetroelektrane na aukcijama pojedinačnih predmeta specifičnih za tehnologiju. Ovde cilj nije ukupni najniži trošak po jedinici obnovljive energije u kratkom roku, budući da je do sada priobalna energija vetra imala veće troškove od npr. kopnenih vetroelektrana. Uvođenjem multitehnološkog tendera 2018. godine, danska vlada je prvi put u svojoj istoriji energetske politike zauzela tehnološko-agnostički pristup u pružanju podrške. Ove aukcije tada zapravo biraju projekte s najnižom cenom između različitih tehnologija. Prvi krug tendera za više tehnologija pokazao je snažnu konkurenciju između tehnologija, pobedom i gubitkom ponuda kopnenih vetroparkova i solarnih elektrana.

Na slici ispod prikazan je razvoj nivoa podrške koji je potreban na raznim aukcijama morskih vetroparkova. Nakon visokog nivoa podrške postignutog u „Anholtu“, potreban nivo podrške se značajno smanjio za „Obalna područja“ i „Kriegers Flak“ u poređenju sa prethodnim aukcijama. Većina ovog trenda je sigurno rezultat opšteg smanjenja tehnoloških troškova, ali takođe može biti pod uticajem povećanja konkurencije između različitih aktera zajedno sa poboljšanim dizajnom energetskih aukcija.

Poređenje između udarnih cena postignutih na različitim aukcijama obalnih vetroparkova realizovanim u Danskoj do 2018. godine. Podrška se pruža u obliku klizne premijske tarife i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

Važno je primetiti da postoji razlika od cca. 10 øre / kWh između priobalnih područja i Kriegers Flak-a, iako su njihove konačne ponude predstavljene u razmaku od manje od tri meseca. Ovo je možda uzrokovano fizičkim ili tehnološkim razlikama, koje mogu imati značajan uticaj na ukupne troškove po jedinici proizvedene energije. Pored toga, vetroelektrana „Kriegers Flak“ je skoro dvostruko veća od oba vetroparka u Obalnim oblastima zajedno, što je možda omogućilo nižu cenu za nadmetanje. I na kraju, ali ne najmanje važno, nivo konkurencije bio je veći tokom aukcije Kriegers Flak-a, jer je postojalo sedam pretkvalifikovanih kompanija naspram tri kompanije koje su bile pretkvalifikovane za Obalna područja. Ova činjenica je takođe mogla da doprinese snižavanju cena. Takođe treba napomenuti da tenderi za primorske projekte uključuju mrežnu vezu do kopnene tačke priključenja, dok za Kriegers Flak podvodnu podstanicu obezbeđuje „Energinet“.

Nakon uspešne probne aukcije solarne energije realizovane 2016. godine, dizajnirane su dve nove vrste aukcija obnovljivih izvora energije sa više predmeta: tender za solarne elektrane za projekte snage manje od 1 MW i multitehnološki tender za kopnene vetroparkove, solarnu energiju i priobalne vetroparkove. Na slici ispod prikazan je nivo podrške postignut na svakoj od aukcija. Moguće je videti kako je ponderisani prosek pobedničke fiksne cene sličan između probne aukcije solarne energije (2016) i solarnog tendera za instalisanu snagu manju od 1 MW (2018), uprkos činjenici da je najnoviji realizovan dve godine kasnije . Ograničenje veličine projekata može povećati troškove po jedinici proizvedene energije. Ovu činjenicu potkrepljuju rezultati dobijeni tokom višetehnološkog tendera realizovanog iste godine (2018), u kojem su za solarne pobedničke projekte bili potrebni samo u proseku oko 2,86 øre/kWh. Ovde je, opet, nivo konkurencije možda igrao ulogu, jer je pretplata bila veća na tenderu za više tehnologija nego na aukciji malih solarnih elektrana.

Fokusirajući se na rezultate višetehnološkog tendera 2018, ponderisana prosečna podrška koja je potrebna za pobedničke kopnene vetroelektrane je približno. 2,15 øre/kWh, znatno niže od 2,86 øre/kWh koje zahtevaju pobednički solarni projekti. Pored toga, tender za više tehnologija 2019. predstavio je novi rekord sa samo fiksnom premijom od 1 øre/kWh koju zahteva najjeftiniji kopneni projekat vetroparkova. Sledi 1,48 øre/kWh potrebno za projekte koji kombinuju kopneni vetropark i solarne elektrane sa 1,84 øre/ kWh za solarne projekte i 1,97 øre/kWh za najskuplji projekat kopnene vetroelektrane na tenderu.

Poređenje nivoa podrške postignutih na probnoj aukciji solarne energije, solarnom tenderu za projekte manje od 1 MW i višetehnološkom tenderu 2018/2019. Podrška se pruža u obliku fiksne premije povrh tržišne cene električne energije i prikazuje se u stvarnim cenama za 2018. godinu.

HOLANDIJA

   1. Procena rezultata aukcije

Da bi se procenila efikasnost SDE+, glavne šeme podrške u Holandiji za podsticanje primene obnovljive energije, u odnosu na njene ciljeve politike, potrebna je jasna i sažeta izjava o tim ciljevima. Za SDE+ postoje dva glavna cilja:

• da podstakne proizvodnju OIE po najnižim mogućim troškovima
• da doprinese holandskom cilju obnovljive energije 2020, udela od 14% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije (Evropska komisija, 2019)

Ovo se prevodi u tri pitanja na koja treba odgovoriti. Prvo, da li je sam instrument efikasan, drugo, da li je budžet bio dovoljno visok da se postigne cilj, i treće, da li je cilj postignut uz najniže moguće troškove?

     2. Efikasnost u postizanju ciljeva

SDE+ je glavno sredstvo holandske vlade za postizanje ciljeva obnovljivih izvora za 2020. godinu. Sa ove tačke gledišta, SDE+  „kasni“, što pokazuje neusklađenost između cilja obnovljivih izvora i stvarne proizvodnje. Slika dole prikazuje kumulativni kapacitet koji se svake godine stavljao na licitaciju, uključujući i kapacitet obalnih vetroparkova, koji se licitira u okviru posebnog budžeta. Do proleća 2019. godine očekuje se izgradnja i podrška za SDE+ oko 25,6 GW kapaciteta OIE. Takođe pokazuje da je oko polovine podržanih kapaciteta solarne energije, sa 12 GW, biomasa je na drugom mestu, sa oko 5 GW kapaciteta, zatim kopneni vetroparkovi sa 4,2 GW, priobalni vetroparkovi sa 3,7 GW i na kraju druge tehnologije OIE poput otpada i geotermalne energije sa oko 1,5GW.

Kumulativni licitirani kapacitet za kraj godine putem SDE+ (uključujući obalne vetroparkove)

Trenutni holandski proizvodni kapacitet od oko 31GW proizvodnog kapaciteta, s 21 GW na fosilnoj osnovi, a 9 GW koji se već može obnavljati, trajno će se promeniti na aukciji od 25,6 GW, koji će na kraju zameniti velike delove fosilnog kapaciteta. Međutim, oni neće biti raspoređeni dovoljno brzo da bi ispunili ciljeve do 2020. godine. Za to postoji dva razloga:

• stopa realizacije na početku SDE+ bila je niska,
• budžet  je povećan prekasno, tako da će značajan deo novih instalacija postati operativan tek oko ili nakon 2020. godine.

Do 2014. godine gotovo 50% obima na aukciji nije realizovano zbog kašnjenja ili kada su banke odbile zajmove jer se ispostavilo da subvencije nisu dovoljne za podršku projektu. Ovo se počelo menjati od 2014. nadalje, kada su sprovedene mere za smanjenje udela nerealizacije. Te mere su uključivale podnošenje studije izvodljivosti i stroža pravila za izdavanje dozvola. (Holandska agencija za preduzetništvo, 2014) To je do sada rezultiralo povećanjem stopa realizacije, koje su za 2012. i 2013. blizu 50%. Od novembra 2019. godine, samo oko 10% projektnih kapaciteta u 2015. godini nije realizovano. Konačna procena efikasnosti uvedenih mera može se izvršiti tek kada se završe svi periodi realizacije, što trenutno još nije slučaj.

Slika dole prikazuje projektovane troškove podrške za svaku godinu SDE+, na osnovu procenjene isplate SDE+ (subvencija programerima projekata). Skupljene su godine sa više od jednog kruga aukcija. Slika pokazuje da su tekući troškovi bili ispod 500 miliona evra godišnje do 2018. Od 2018. nadalje su se godišnji troškovi znatno povećavali, što se poklapa sa prvim instalacijama 2016. godine (kada se budžet SDE+ znatno povećao) koji počinju da proizvode energiju. Očekuje se da će najviši period podrške biti 2021. i 2022. godine kada će sve instalacije iz teških budžetskih godina 2016 - 2019. započeti svoju proizvodnju. Ono što je u osnovi ove projekcije je pretpostavka  pada cena električne energije tokom 2020-ih.

Predviđeni troškovi podrške u okviru SDE+

Čekajući realizaciju najnovijih rundi od 2017. nadalje, može se reći da je SDE+ efikasnost u ranim godinama u najboljem slučaju bila pomešana. Visoke stope nerealizacije i povučena finansijska podrška odložile su primenu novih kapaciteta. To se promenilo obaveznom studijom izvodljivosti od 2014. nadalje, što je dovelo do povećanja stopa realizacije i smanjenja broja projekata kojima je podrška povučena. Od 2015. nadalje SDE+ je uspeo da licitira podrškom za dodatnih 5 GW kapaciteta OIE svake godine. Sve u svemu, SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 2,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi.

     3. Isplativosti

Tokom prvih godina rezultati SDE+ bili su podložni velikim promenama cena. Ovo je prouzrokovano uspostavljanjem SDE+ (manji budžeti, jedan krug godišnje sa redovnim ažuriranjem budžeta) i dostupnošću relativno jeftinih projekata. U godinama u kojima je bilo dostupno puno relativno jeftinih projekata, budžet se u ranoj fazi iscrpljivao. Programeri skupljih projekata dobili su ove informacije putem redovnih ažuriranja budžeta i mogli su da naprave dva izbora: odaberu nižu cenu štrajka ili čekaju još godinu dana. Tokom godina kada su relativno jeftinije opcije zahtevale manje subvencije, programeri relativno visokih projekata mogli su priuštiti da maksimiziraju svoje subvencije. Od 2016. godine nadalje sistem je promenjen uvođenjem dva kruga godišnje i ne obezbeđivanjem redovnog ažuriranja budžeta. Od 2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih plafonskih cena.

2017. godine, ukupne cene su počele blago da opadaju, uglavnom zbog smanjenih krajnjih cena. Projekti u SDE+ nadmeću se međusobno na osnovu ponuđenih cena u €/MWh i nakon toga se biraju. U teoriji, ako je budžet ograničen i konkurencija osigurana, aukcija treba da dovede do cena bliskih stvarnim proizvodnim troškovima. Faktori koji utiču na nivo konkurencije, a samim tim i potencijalno ponuđene cene su, na primer, vreme ponude različitih tehnologija, dostupnost projekata i informacije o preostalom budžetu. Rok za podnošenje ponuda je važan jer ako jeftina tehnologija daje ponude u ranoj fazi i tako troši veliki deo budžeta, i druge tehnologije moraju da daju ponude u ranoj fazi da bi dobile budžet. Redovna ažuriranja budžeta koja je pružao RVO omogućavali su programerima da određuju vreme u zavisnosti od raspoloživog budžeta. RVO je prestao da objavljuje informacije o budžetu koji se koristi između faza u 2016. godini.

Maksimalni nivo podrške SDE+ (prosek po tehnologiji) i ugovoreni kapacitet

Slika iznad daje prosečni nivo podrške za biomasu, solarne elektrane, kopnene vetroparkove i tehnološki neutralnu prosečnu cenu u evro/MWh za sve tehnologije na levoj osi i, kao i ugovoreni obim po tehnologiji u MW na desnoj osi. Cene štrajka izračunavaju se na osnovu podataka RVO. Linije pokazuju kapacitet koji je ugovoren na aukciji u svakom krugu. Nekoliko stvari se ističe kada se pogleda figura. Sve u svemu, postoji jasan trend porasta nabavljenog kapaciteta: povećanje obima odgovara povećanju aukcijskog budžeta. Nizak nivo podrške solarnoj energiji u 2012. godini rezultat je ranog trošenja budžeta, izazvanog velikom količinom relativno jeftinih projekata biomase koji su potrošili budžet i stoga delovali kao tehnologija za određivanje cena. Stoga su samo jeftiniji projekti solarnih elektrana koji su mogli da priušte ponude u prvoj fazi nagrađeni po vrlo niskoj krajnjoj ceni. Dodeljeni kapacitet solarne energije bio je samo 5MW u 2012. Aukcije u proleće 2018. i 2019. delimično su pretplaćene zbog znatno manje ponuda vetroparkova na kopnu i zbog toga je nabavljen manji obim. Razlog za pretplatu je isušivanje projektne podrške za kopnene projekte vetroparkova, što je pak rezultat smanjenja odgovarajućih projekata, protivljenja javnosti novim projektima, kao i nedostatka dozvola koje su date (Viebes, Rezultati SDE+ voorjaarsronde en toezeggingen AO Energie & Klimaat, 2018).

Iz jednog kruga u drugi došlo je do značajnih promena u ceni i količini kapaciteta koju je neka tehnologija uspela da obezbedi. Najčešće objašnjenje za ovo je da različite tehnologije određuju cenu obračuna. Ako određena tehnologija koristi puno budžeta u ranoj fazi, to primorava druge tehnologije da takođe licitiraju po niskim cenama u istoj fazi ili rizikuju da uopšte ne budu nagrađene. Kao što je gore pomenuto, ovo se dogodilo sa biomasom i solarnom energijom 2012. godine, a ponovilo se i sa kopnenim vetroparkovima i biomasom koji je odredio cenu solarne energije u 2015. Obrnuto je bilo 2016. godine kada je učestvovalo samo vrlo malo kopnenih  vetroprojekata i kapaciteta biomase, što je omogućilo programerima solarnih elektrana da sačekaju kasniju fazu da zatraže visoke cene blizu gornje cene. Da bi smanjio ovu vrstu strateškog ponašanja, RVO je prestao da objavljuje privremene rezultate.

Drugi razlog varijacije cena takođe mogu biti promene u gornjoj ceni određene tehnologije, posebno kada se tehnologije licitiraju blizu gornje cene. To se dogodilo za višenamenska postrojenja za fermentaciju CHP biomase kada su plafonske cene smanjene sa 87 €/MWh na 65 €/MWh u proleće 2017. godine (Netherland Enterprise Agency, 2016 & 2017). Drugi razlozi za promenu cena koji nisu povezani sa dizajnom aukcije mogu biti isušivanje podrške projekta zbog problema sa dozvolama i lokalnog zakonodavstva, kao što se dogodilo u slučaju energije kopnenih vetroelektrana u proleće 2018 (Rijksdienst voor Ondernemend Nederland, 2018 i Proka, Hisschemoller, I Loorbach, 2018). Od kraja 2016. godine, solarne elektrane su tehnologija određivanja cena sa samo malim naknadnim smanjenjem nivoa podrške. Generalno, može se reći da je došlo do blagog smanjenja podrške za većinu tehnologija od 2017. godine nadalje, što je uglavnom bilo podstaknuto smanjenjem gornjih cena. Nivoe podrške najčešće određuje jedna tehnologija za određivanje cena, koja tada u velikoj meri utiče na cenu ostalih tehnologija, bilo zato što smanjuju cene skupljih tehnologija ili zato što omogućavaju jeftinijim tehnologijama se da nadmeću do njihove gornje cene.

Sledeća slika prikazuje raspoloživi, traženi i licitirani budžet za svaki krug kao kolone na levoj osi i i prosečnu cenu udara kao liniju na desnoj osi i u evrima/MWh. Sive kolone označavaju raspoloživi budžet, plave kolone ukazuju na traženi budžet, a zelene kolone na aukcije u svakom krugu u milijardama evra. Traženi budžet se takođe može smatrati zamenom za konkurenciju. Generalno, može se reći da što je više aukcija pretplaćena, to je veća konkurencija za raspoloživi budžet, što znači da se mogu očekivati niže cene štrajka. Podrazumieva se i obrnuto, ako je aukcija nedovoljno pretplaćena, manja je konkurencija za budžet, pa se mogu očekivati veće udarne cene. Međutim, nijedan od ovih trendova nije pravilno prikazan u SDE+. To ima dva glavna razloga, prvo, naznačena cena je tehnološki neutralna cena, i drugo, projekti su težili da daju svoje gornje cene i kada su aukcije bile pretplaćene i kada nisu bile pretplaćene. Ovaj efekat se može videti na prolećnoj aukciji 2018. godine, koja je zahtevala samo 5,3 milijardi evra od 6 milijardi raspoloživog budžeta. Međutim, cene kako solarne energije tako, tako i kopnenih vetroparkova nastavile su lagano da padaju, dok je cena biomase porasla. Gornja cena energije vetra smanjena je u svim kategorijama od jeseni 2017. do proleća 2018. godine, dok su cene solarnih postrojenja ostale konstantne. Ovo se poklopilo sa znatno manjim ponudama za kopnene vetroelektrane zbog poteškoća pri podršci projekata, kao što je gore objašnjeno. Na aukciji je prodato samo oko 3,6 milijardi evra od raspoloživog budžeta od 6 milijardi evra. Iako je aukcija od početka bila pretplaćena, holandska vlada je odbila preko milijardu evra kao podršku instalacijama zbog nepotpunih ponuda kao što su nedostatak dozvola.

Evolucija budžeta i indikativna konkurencija u SDE+

Značajniji su rezultati postignuti na „offshore“ aukcijama. Ubrzo nakon što su napravljene promene u aukcijskoj šemi kako bi se omogućile nulte ponude za subvencije, Holandija je primila prve nulte ponude za subvencije na svom tenderu „Hollandse Kust Zuid 2017“. Na tenderu za 2018. sve ponude su bile nulte ponude i menadžeri projekata su se istakli demonstrirajući efikasne strategije o ublažavanju rizika. Sada se čak očekuje da će budući krugovi omogućiti menadžerima da plaćaju prava na koncesiju, tj. da podnose negativne ponude. To bi zahtevalo reviziju Zakona o vetroparkovima na moru (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Ovako niske ponude mogu se objasniti kroz nekoliko faktora:

• Prvo i najvažnije, holandska vlada preuzima neke od projektnih rizika, poput plaćanja mrežnog priključka na prenosne mreže (VindEurope, 2018).
• Izvesnost koju pruža princip „sve na jednom mestu“ za dodelu koncesije, dozvole i mrežne veze takođe je pomogla smanjenju troškova (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).
• Dugoročni raspored aukcija omogućava menadžerima projekata da grade ekonomiju obima.
• Uslovne ponude omogućavaju iskorišćenje prednosti dobijanja više od jedne ponude.
•  Garancije Holandije dobijaju se za svaku instalaciju, pružajući im dodatni prihod i čineći dugoročne ugovore o kupovini električne energije atraktivnijim, koji se mogu koristiti za ublažavanje trgovinskog rizika i održavanje troškova finansiranja na niskom nivou (OffshoreVind.biz, 2019) .
• Na kraju, uslovi na lokaciji su obično odlični, tj. ograničene su dubine vode, velike brzine vetra i blizina obale (Van Steen, Prinsen i Paberzs, 2019).

Tokom godina dizajn aukcije SDE+ značajno se promenio u poređenju sa prvim krugovima aukcije, koji su imali 5-9 faza i samo jedan krug. Informacije o preostalom budžetu dovele su do određenog strateškog ponašanja koje je rezultiralo neobično niskim ili visokim rezultatima, kao što je solarna aukcija 2012. i 2014. godine. Usponi i padovi tehnološki neutralne ponderisane udarne cene su prisutni nakon svog rekordnog nivoa 2014. godine, sa blagim opadanjem od 2017. godine nadalje. Generalno se može reći da su se mogla postići samo mala smanjenja podrške za većinu tehnologija, koje su uglavnom vođene smanjenjem gornjih cena. Izuzetak su priobalni vetroparkovi, gde bi se moglo postići značajno smanjenje podrške.

  Zaključak

SDE+ se kontinuirano menjao i unapređivao tokom godina i prevaziđeno je nekoliko izazova. Tu spadaju početne visoke stope nerealizacije projekata do 2014. godine, kojima su se bavile obavezne studije izvodljivosti i strožiji zahtevi za dozvolom. Međutim, konačna efikasnost SDE+ još uvek se ne može proceniti, jer sve godine od 2015. godine još uvek imaju značajan deo projekata koji treba da se realizuju. Snažne fluktuacije cena za cene solarnih fotonaponskih elektrana između 2012. i 2015. godine smanjene su neobjavljivanjem podataka o preostalom budžetu između faza i na taj način smanjenjem strateškog ponašanja. Od 2017. godine cene štrajka i krannje cene počele su polako da padaju za većinu tehnologija zbog smanjenih gornjih cena, što se takođe odražava na prosečno ponderisanu cenu proizvodnje u svim tehnologijama. Holandske aukcije za vetroparkove na moru primile su rekordno niski broj, odnosno nula podržanih ponuda.

SDE+ je uspeo da licitira podrškom za preko 25,6 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako 18 GW od toga tek treba da se izgradi. Nije uspeo da postigne značajna smanjenja podrške, osim kod tendera za vetroparkove koji su specifični za tehnologiju. Naročito se ranijih godina dešavalo da se projekti licitiraju po znatno nižim troškovima da bi uopšte mogli da dobiju podršku. Češće jeftinije tehnologije licitiraju po višim cenama jer je druga, skuplja tehnologija određivala cenu. Sve u svemu može se utvrditi da su gornje cene bile izuzetno važne i relevantne za mali pad cena poslednjih godina.

Planirani remont i razvoj SDE+ prema SDE++ menja ga iz šeme podrške za obnovljive izvore energije u šemu za podršku smanjenju emisije CO2, čiji je cilj uglavnom dostizanje nacionalnih ciljeva emisije gasova staklene bašte, a ne ciljeva obnovljivih izvora. Izbegavanje uvođenja novih industrijskih tehnologija i metodologije poređenja zasnovanih na eurima po toni CO2 predstavlja nekoliko izazova, poput postavljanja tačnih osnovnih iznosa (gornje cene). U tom cilju SDE++ će početi sa radom 2020. godine i može se očekivati da će rasti i biti unapređivan tokom svog životnog veka kao što je to bio SDE+.

Prevela: Ivana Kravić , izvor http://aures2project.eu/

Pripremila: Jelena Bunčić

Nacionalna asocijacija za biomasu "SERBIO", maj 2021.  

Delegacija nemačke privrede u Srbiji u partnerstvu sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku SR Nemačke u saradanji sa Ecleronom organizovala je 05.04. Konferenciju o Biomasi i Biogasu u Srbiji.

Konferencija je ponudila široki, tematski pregled potencijala bioenergije u Srbiji uz pregled energetskih, ekonomskih i političkih prilika u Srbiji kao i konkretnih mogućnosti za ulaganja Nemačkih preduzeća uz praktične savete o ulasku na tržište. Takođe predstavnici preduzeća iz Nemačke, predstavili su svoje tehnologije i iskustva u razvoju bioenergetskog sektora. Saopštenje za javnost Delegacije Nemačke privrede u Srbiji možete preuzeti ovde.

Predsednik Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO Vojislav Milijić bio je jedan od govornika, a pored predstavljanja mogućnosti ulaganja u korišćenje biomase u Srbiji, g. Milijić je ukratko predstavio i aktuelni BioRES Projekat (link ka www.bioresproject.eu ).

Biogoriva se proizvode od raznih biljaka i organskih materija, odnosno od ugljenih hidrata koja se nalaze u organiskim materijama. Biogoriva se u tečnom stanju najviše koriste za automobilsku industriju i transport, a u čvrstom stanju, mogu da se koriste za neke industrijske procese i grejanje. Velike investicije u tehnologiju biorafinerija, gde se biomasa pretvara u različita biogoriva i maziva, u budućnosti će verovatno biti zastupljene kao i rafinerije nafte danas.

Prva generacija biogoriva se proizvodi od skroba ili šećera iz kukuruza, pšenice, palme, šećerne repe i biljaka koje u sebi sadrže veći procenat skroba ili šećera. Nedostatak prve genaracije biogoriva jeste što je ovo takođe i hrana, pa proizvodnja biogoriva je neodrživa, može da utiče na cenu osnovnih životnih namirnica i da utiče negativno na ekonomiju zemlje. Pored toga, u nekim zemljama se seku šume da bi se oslobodilo novo poljoprivredno zemljište za uzgoj, što prouzrokuje dodatne količine gasova staklene bašte.

Druga generacija biogoriva se proizvodi od drveta, iskorišćenog papira, raznih trsaka i trava, kao i poljoprivrednih ostataka kao što su stabljike od kukuruza koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Specijalni mikroorganizmi se koriste da razgrade celulozu u šećere koji se dalje fermentišu. Proizvodnja druge generacije biogoriva je još uvek neefikasna za komercijalnu upotrebu, ali neke zemlje u velikoj meri ulažu u istraživanje i razvoj. Po IEA cena proizvodnje druge generacije biogoriva u SAD-u je oko 0.80-1 USD po litru.

Treća generacija biogoriva se proizvodi iz algi ili uljane repice (jatropha), odnosno biljaka koje se nisu uzgajale ranije, a koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Produktivnost treće generacije biogoriva je oko 30 puta veća po jedinici površine zemljišta od prve ili druge generacije biogoriva.

Četvrta generacija biogoriva kombinuje genetski optimizirane sirovine koje su ujedno dizajnirane da apsorbuju veće količine ugljen dioksida iz atmosfere. Genetski sintetizovani mikrobi se koriste za proizvodnju goriva, pa je celokupan proces 'carbon negative', odnosno eliminiše deo CO2 iz atmosfere.

Tipovi biogoriva:

BIODIZEL
Biodizel se pravi od masti i iskorišćenog jestivog ulja , koje bi inače bilo bačeno. Celokupan proces proizvodnje i upotrebe biodizela proizvodi oko 60% manje štetnih gasova staklene bašte od običnog, petrodizela. Biodizel može da se korisiti u 95% dizel motora i uglavnom se koristi kao mešavina od 5-25%.

BIOALKOHOL
Najčešći bioalkoholi koji se biološki proizvode su etanol, butanol i propanol. Bioetanol može da proizvodi od šećera iz kukuruza, šećerne repe, piljevine, trske i biljnog otpada. Etanol je najčešće korišćeno biogorivo na svetu, pogotovo u Brazilu gde se proizvodi od šećerne repe. Mešavina etanola i benzina koja se komercijalno prodaje je sa 15% etanola, odnosno E15 i većina automobila može da koristi E15.

BIOGAS
Biogas se sastoji od metana koji je glavni nusproizvod razgradjivanja organskog materijala anaerobnim mikroorganizmima. Na farmama stajnjak može da se koristi kao biogorivo, da se koristi kao prirodno djubrivo ili kao biogorivo u čvrstom stanju.

SAGOREVANJE BIOMASE
Biomasa su svi materijali organskog porekla, a otpadna biomasa kao što je piljevina, papir, ostaci od građevinskog materijala, drveće koje je isečeno tokom održavanja, gradsko smeće iz kojeg su izdvojene štetne materije i teški metali, stajsko đubrivo i ostaci od poljoprivrednih useva, se mogu sagorevati radi proizvodnje električne energije ili grejanja.

Intresantne činjenice o biogorivu

- Rudolf Diesel je dizajnirao prvi dizel motor da radi na ulje od suncokreta, kikirikija ili konoplje. Biogorivo se koristilo za prve automobile početkom prošlog veka i Ford-ov model Ts je koristio bioetanol iz konoplje.

-Kada se uzme u obzir celokupan ciklus proizvodnje i korišćenje etanola iz kukuruza, emisije gasova staklene bašte su manje oko 20% u odnosu na benzin.

- Biogoriva su prirodno razgradiva

- Bioetanol ima pozitivan energetski balans i proizvodi oko 30% više energije u odnosu na energiju koja je bila potrebna da bi se napravio jedan litar bioetanola.

- Oktanska snaga bioetanola je veća od benzina, pa u raznim auto trkama počinje da se koristi 100% bioetanola.

- Američki sektretar za energiju je u maju 2009 godine je objavio investiciju od 800 miliona dolara za istraživanje i razvoj biogoriva kao reakciju na finansijsku krizu na Američkom i svetskom tržistu.

Izvor: ecoist.rs