Predstavnici Ministarstva energetike, grada Beograda i Ambasade Švajcarske potpisali su u ponedeljak, 16. januara, aneks ugovora za izgradnju kombinovane toplane-elektrane na biomasu u Padinskoj skeli, kojim su obezbeđena dodatna sredstva Vlade Švajcarske u iznosu od 1,2 mil EUR i 500.000 švajcarskih franaka.

Takođe, krajem decembra 2016. kompanija Vinex Etil najavila je investiciju od 5,8 mil EUR u izgradnju bioenergane u Lukićevu kod Zrenjanina, kapaciteta 2 megavata, dok je Bioenergy point početkom decembra, uz već postojeću fabriku za proizvodnju peleta u Boljevcu, započeo izgradnju još jednog takvog pogona, vrednog oko 2 mil EUR, ali i termoelektrane na biomasu, što je investicija "teška" dodatnih 7 mil EUR.

Sve ove aktuelne - najavljene i već započete - investicije u biomasu i njenu preradu dešavaju se u trenutku kada projekat BioRES, kojim se uvodi inovativni koncept logističko-trgovinskih centara za biomasu (BLTC) u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj, ulazi u završnu fazu. Naime, aktivnosti koje Nacionalna asocijacija za biomasu Serbio sprovodi u saradnji sa međunarodnim partnerima iz Evropske unije, počele su u januaru 2015. godine, a planirano je da se projekat završi do juna 2017.

- U okviru BioRES projekta trebalo bi da ostvarimo tri velika cilja - da formiramo između šest i osam logističko-trgovinskih centara za drvnu biomasu u najmanje dve od tri zemlje (Bugarska, Hrvatska i Srbija), kao i da obezbedimo ugovore o prodaji najmanje 8.000 tona drvnog goriva i kupovini adekvatne količine sirovina da se ova goriva proizvedu. Na ova dva cilja se i dalje radi, dok je treći - obučavanje 12 trenera koji će držati dalje obuke zainteresovanima o lancima snabdevanja drvnim biogorivima, kao i prisustvo najmanje 400 učesnika na ovim treninzima, realizovan - kaže u razgovoru za eKapiju Vojislav Milijić, potpredsednik Nacionalne asocijacije za biomasu Serbio i menadžer BioRES projekta za Srbiju.

Prema njegovim rečima, ovi centri trebalo bi da imaju optimizovanu organizaciju trgovine i logistike, u njima će se trgovati različitim proizvodima na bazi biomase, i zato je bilo važno da budu ispunjeni neki od najvažnijih kriterijuma: da lokacija ima potreban potencijal i resurse, da lokalna administracija bude zainteresovana i da pruži svoj doprinos, da ima zainteresovanih privatnih investitora, kao i da postoje svest potrošača i potražnja na tržištu. U navedene tri zemlje prepoznato je 15 takvih lokacija, od kojih šest u Srbiji.

- Postoje već potencijalni investitori i u Srbiji trenutno radimo na dva logističko-trgovinska centra. Uglavnom se radi o brownfield ulaganjima tamo gde već postoji osnovna infrastruktura. U nekim slučajevima postoji i dosta opreme, te je potrebno prilagoditi prostor i dokupiti deo mašina. Visina ulaganja uglavnom zavisi od polazne osnove, pa su u nekim logističkim centrima u Austriji ulaganja bila i manja od 500.000 EUR, dok je u neke centre u Nemačkoj uloženo i više miliona evra - ističe Milijić.

Biomasa bi mogla grejati i plastenike...

Kada je reč o obezbeđivanju sirovina, sagovornik eKapije kaže da tražnja za drvetom jeste velika i da su vlasnici i korisnici šuma zainteresovani za saradnju, ali je njihov interes "stvaranje dodatne vrednosti i postizanje boljih cena".

- Prodaja kvalitetnih drvnih goriva je nešto što će u budućnosti sve više dobijati na značaju, a značaj obnovljivih izvora energije, i konkretno biomase, prepoznali su i predstavnici države. Tu postoji spremnost za konkretnu podršku koju smo već dobili od Ministarstva poljoprivrede, kao i od lokalnih samouprava - navodi Vojislav Milijić i dodaje da će projekat BioRES zaposliti veliki broj ljudi, kako u samim logističko-trgovinskim centrima, tako i indirektno, angažovanjem u dobavljanju drveta, proizvodnji i transportu.

Što se tiče potencijala biomase kao resursa u Srbiji, naš sagovornik objašnjava da to zavisi od vrste biomase. Ako se govori o poljoprivrednoj biomasi, tu je svakako vodeća Vojvodina, pre svega Bačka. Kada je reč o mogućnostima uspostavljanja energetskih plantaža, tu dobre potencijale ima Banat, dok u Sremu postoji zastupljenost i poljoprivredne i drvne biomase.

Sa njim se slaže i agroekonomski analitičar Milan Prostran koji navodi da je godišnji kapacitet biomase u Srbiji oko 3,5 miliona tona, od čega oko 2 miliona u Vojvodini i 1,5 milion tona u centralnoj Srbiji.

- Potencijal je evidentan, ali i dalje malo iskorišće, jer se o ovoj vrsti energenata ozbiljnije govori tek u poslednjih desetak godina. Mislim da država još nije u dovoljnoj meri prepoznala značaj biomase, koja se može koristiti i za zagrevanje plastenika i staklenika, čime bismo sezonu produžili na čitavu godinu - kaže Prostran u razgovoru za eKapiju.

On ističe da je u Vojvodini najprisutnija biomasa koja nastaje od ostataka nakon berbe, odnosno žetve žitarica, i podseća da su mnogobrojni projekti već pokrenuti, odnosno da postoje fabrike briketa i izolacionih ploča, koje veoma uspešno posluju.

Potrebno je razvijati domaće tržište

Vojislav Milijić napominje da drvna biomasa ima značajan potencijal u istočnoj, južnoj i zapadnoj Srbiji, ali i skreće pažnju na kompleksnost pitanja sirovina, jer se moraju imati u vidu i konzumenti. Prema njegovim rečima, tamo gde ima potencijala često nema potrošača, a transport na duže distance - nije uvek isplativ.

Kada je reč o plasmanu biomase na tržište, i to zavisi od proizvoda. Kod drvnog peleta je, posle više godina dominacije izvoza, došlo do značajnog porasta tražnje na domaćem tržištu. Drvna sečka i dalje ima ograničenu tražnju na domaćem tržištu, dok tražnja za ogrevnim drvetom konstantno raste, jer ga koriste i domaćinstva i proizvođači peleta i iverice. Tražnja za slamom je još ograničena, ali i ona raste.

- Mislim da u svakom slučaju treba raditi na razvoju domaćeg tržišta, jer ako težimo energetskoj nezavisnosti, ne bi trebalo da izvozimo biomasu, koju ćemo onda kompenzovati uvozom fosilnih goriva - smatra Vojislav Milijić.

On zaključuje da projekat BioRES doprinosi promociji obnovljivih izvora energije, ali je njegov cilj pre svega da ukaže na ekonomske efekte korišćenja drvnih biogoriva i predstavi modele i načine kako da se ona koriste kao ekološki prihvatljivo, održivo i isplativo gorivo.

Marko Andrejić

Izvor: eKapija