Kako smanjiti upotrebu fosilnih goriva? - Međunarodna konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase", 23. februar Novi Sad

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora I to do 2030. godine.

Međunarodna investiciona konferencija u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI, koja je nedavno održana u hotelu “Sheraton” bavila se konkretnim odgovorima na sve učestalija pitanja kako proizvesti i uštedeti električnu i toplotnu energiju upotrebom solarnih panela i/ili kotlova i postrojenja na biomasu, poljoprivrednu i drvnu.

Teme su bile namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi i domaćinstvima, a poseban panel organizovan je za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave.

Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti

Upravo na ovom panelu čiji naziv je “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnji toplotne energije iz biomase. Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije i energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost I bezbednost I pristupačnost.

Naglasila da je Kancelarija izradila “Operativni priručnik” koji ima svoje web izdanje na srpskom i engleskom jeziku. Cilj ovog priručnika je:

• Da pomogne Kancelariji I lokalnim samoupravama da dostignu ciljeve programa
• Utvrđuje jasne procedure sprovođenja programa, obaveze Kancelarije i obaveze lokalnih samouprava
• Promoviše transparentnost u procedurama, posebno u postupku javne nabavke, finansijskih procedura, izveštavanja, monitoringa I evaluacije
• Utvrđuje metodologiju izrade energetskih elaborata, projektno-tehničke dokumentacije.

Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, i izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na prethodni. Ne treba zanemariti ni automatizovan rad kompletnog sistema grajanja kao I merenje potrošnje utrošene energije što omogućava kontrolisanje I upravljanje sistemom grejanja na lak i efikasan način uz minimalno učešće radne snage, ali i nova radna mesta odnosno upošljavanje lokalnog stanovništa.

Do sada je izvedeno 12 samostalnih kotlarnica na sečku i pelet u Arilju, Vranju, Despotovcu, Kladovu, Loznici, Majdanpeku, Mionici, Osečini, Svilajncu, Surdulici i Priboju. Za ove namene utrošeno je oko tri milijarde dinara. U 81 kotlarnicu - biomasa pelet u objekte javne namene – škole, domove zdravlja, centre socijalne zaštite uloženo je približno 11 milijardi dinara.

Prednosti i mane upotrebe šumske biomase

U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019. Slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.

Prema Stojanovićevim rečima, u periodu od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.

Stojanović je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. Sem toga, neophodno je povećanje broja priključenih na daljinski sistem grejanja i to od 0,5 – 0,8 odsto godišnje kao i smanjenje specifične potrošnje.

Neophodno je i:

• Unapređenje komunikacija sa kupcima u cilju uvođenja OIE i primene mera EE.
• Puna primena donetih sektorskih Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 40 od 22. aprila 2021.).

Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase „spaljena“ u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.

Višestruko “unovčavanje” zeleno bio otpada

"Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu", tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Blokčejn je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna, sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom i na taj način se formira lanac (eng. Chain).

Pešić je govoreći o ovoj temi predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju I kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim „unovčavanjem”na tržištu energije I organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.

Zahvaljujući ovom Projektu doprinosi se  ostvarenju nacionalnih ciljeva, počev od smanjenja globalnog zagrevanja, koji doprinose klimatskim promenama i obavezama koje je Srbija preuzela po međunarodnim konvencijam do očuvanja zemljišnog fonda, odnosno mere očuvanja zemljišnih resursa, kao slabo obnovljive kategorije. Takođe tu je i nacionalni cilj smanjenja siromaštva, kroz programe socialnog zapošljavanja, rodne ravnopravnosti i smanjenja broja nezaposlenih lica.

Kako je Pešić naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. Imajući u vidu veličinu ciljnih grupa i predviđene ekonomske koristi, očekuje se omasovljenje projektnih aktivnosti i uključivanje i drugih pravnih i fizičkih lica u realizaciju projekta, što je novina u dosadašnjim pristupima u ovoj oblasti. To uključivanje subjekata, pravnih i fizičkih lica i šire društvene zajednice kroz vrednosni model na bazi „vaučera-kartice“ omogućilo bi kontinuirano upravljanje Fondom i održivošću Projekta. To bi bio model koji bi u Srbiji rešavao deo nagomilanih problema u ekologiji, socio-ekonomski potpomogao rešavanju tih problema, a sve u jačanju ekonomije i ekonomskih kapaciteta - u ovom slučaju cirkularne ekonomije, kao potpuno nove grane koja je kod nas tek u začetku.

Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja I finansija

Projekat EBRD ReDEWeb “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za OIE u sistemima daljinske energetikeu okviru EBRD. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je Potpisana 10. novembra 2020. godine od strane zemalja Zapadnog Balkana.

Sofijska deklaracija zasnovana je na 5 stubova:

• Klima, energija, mobilnost
• Cirkularna ekonomija ekonomija
• Smanjenje zagađenja
• Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane
• Biodiverzitet

Kao podrška realizaciji prva tri cilja  namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.

Konkretno govoreći o ovoj temi, Bogdanović je naveo okvirne cene toplotne energije uključujući sve troškove životnog ciklusa:

Fosilna goriva:

• Prirodni gas – kotao –preko 50 €/MWh

Obnovljivi izvori toplotne energije:

• Solar termal – između 22 i 40 €/MWh.
• Nakon otplate investicije - 2 €/MWh
• Toplotne pumpe (bez geotermalne energije visoke temperature) - između 25 i 35 €/MWh
• Toplota energija iz spalionice otpada – do 30 €/MWh
• Biomasa – 30 - 35 €/MWh
• Geotermalna energija – u zavisnosti od temperature, izdašnosti i udaljenosti.
• Otpadna toplota (data centri, industrija, rafinerije ...) - u zavisnosti od uslova.

Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije - Jelena Ilić iz Viessmann-a,  kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske) - Đuro Đaković doo, direktor Zdravko Stipetić, a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana”  rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar - termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.

Piše: Jasna Bajšanski, Agroportal; Jelena Bunčić, "SERBIO"